Prijatelji i prijateljice:
Šaljem vam nekoliko reči u pogledu:
ODISEJE DOŽIVLJAVANJA TAJNOG PUTA ILI HERMETIČKOG PUTA
Konstantno citiramo fraze koje se odnose na ono što nazivamo Hermetičkim putem ili Tajnim putem i u većini dotičnih fraza stavlja se akcenat na činjenicu da se stalno razume da će biti prihvaćeni da ga doživljavaju samo NEKOLICINA, MALOBROJNI. Isto tako, podsećaju nas reči koje na njega aludiraju kao što su ove emfatične: „Od hiljade onih koji traže, jedan će me naći; od hiljade koji me nalaze, jedan će me slediti; od hiljade koji me slede, jedan je moj!“. Sa druge strane, Basilides (Vasilije) dodaje: „Od deset hiljada ljudi koji traže oslobođenje, dva čoveka će ga osvojiti.“ Itd, itd, itd.
Sve je ovo učinilo da mnoge osobe veruju da je dotičan put rezervisan za jednu elitu, ali dotična elita ne postoji. Ono što sigurno postoji, braćo i sestre, to je totalno posvećivanje vladanju koje ovaj put zahteva tragaocimaza Istinom, ali nisu uvek duše raspoložene da ostave apsolutno sve kako bi se posvetile Onome koga nazivamo Bogom. Još jednom ponavljamo onu poslovicu koja kaže: „Bog nema sinove koje voli više, ali sigurno ima sinove koji njega vole“…
Vidimo, na primer, neke od dotičnih stavova:
Snaga čežnji: Treba da kažemo da animičnesile koje čeznu da se povežu sa božanskim Velikim Arhitektom nisu iste kod svih osoba. U ovom pogledu, rekli bismo, postoji znamenita veoma prisutna prirodna selekcija u životu carstva prirode i, iako bi izgledalo čudno, ona takođe postoji i u duhovnim stvarima. Nemojmo zaboraviti, ovo je vrhunac, NEĆE SVE MONADE da stimulišu svoje Esencije da se sa Njima integrišu, odnosno da se povežu sa PRVOBITNOM JEDINICOM. Dakle, nalazimo osobe koje su veoma neustrašive, hrabre, rizične itd, itd, itd,a na drugoj strani, postoje druge, mnoge, koje su plašljive, bojažljive, konformističke, lenje, neodlučne, i na kraju, koje nemaju velike čežnje u svojoj unutrašnjosti…
Poznavanje doktrine: Očigledno, pošto je Hermetički put nešto novo, a istovremeno veoma staro, istina je da put intimne Autorealizacije sadrži seriju činioca koje je potrebno poznavati. Ove smernice u pogledu kamenitog puta nikada nisu bile ranije izložene čovečanstvu javno niti su bile svima pri ruci; i samo pojavom savremenog Gnosticizma bilo je moguće da se pruži osobama takozvani Hermetički put. Ova stvar je bila moguća zahvaljujući V.M. SamaeluAunWeoru koji je dobio dozvolu od Belog Bratstva da otkrije sve detalje putovanja koje treba da nas vodi ka Ocu svih svetlosti. Nesumnjivo, da bi se predavalo sve što se tiče povratka ka Božanstvu bilo je potrebno da se izradi veoma duboka i opširna doktrina, činjenica koja je obavezalaV.M. Samaela da napiše preko šezdeset izvanrednih dela, pored još stotinakonferencija koje je trebalo da održi u takozvanim Drugim i Trećim komorama naših studija i koje konstituišu ono što danas AGEAC poklanja čovečanstvu pod naslovom PETO JEVANĐELJE. Dakle, stalno sam govorio ovu stvar i ponavljam je i u ovoj poruci: svi oni ili sve one koji ne žele da budu poraženi na svom ezoteričkom hodočašću potrebno je da pojedu, da progutaju čitav ovaj materijal kog je V.M. Samael sagradio tokom godina upravo zbog toga da nam spoljašnje i unutrašnje opasnosti, koje okružuju dotično putovanje, ne zatvore prolaz!!
Ljubav prema Bogu iznad svih stvari: Ova zapovest, iako je zabeležena u judejskomdekalogu, čovečanstvo nije nikada realno duboko studiralo. U prvom redu, da se bar poseduje, u narodu, jasna ideja o tome šta je Bog i, očevidno, kako možemo voleti nekoga ili nešto čiju prirodu ne poznajemo? U ovoj tački, veliki deo ove katastrofalne činjenice pripada POZNATIM RELIGIJAMA koje su, u toku vekova, pretrpele doktrinarne čistke da bi ih prilagodilekonvencionalizmima osoba i, na ovaj način, da postignu opskurne interese (neka se čita: novac, raskošne hramove, političke moći, parcela na nebesima itd, itd, itd). Unakažena religija pretvara se u SLEPI PUT ili ĆORSOKAK, i zbog toga vidimo društvene mase nezainteresovane za duhovne stvari, jer vide da se ono što se pridikuje ne poklapa sa činjenicama. Ova stvar je veoma ozbiljna, strašno ozbiljna…
Odustajanje od privrženosti: Ako postoji neka prepreka koja sprečava duše da žele da se integrišu sa božanstvom, onda je ona konstituisana od PRIVRŽENOSTI. Racionalni humanoid, zbog nepoznavanja samog sebe, ne zna da gaji više emocije i, iz tog razloga, povlačile su ga inferiorne emocije. Jedna od njih se sastoji od privrženosti. Vezani smo za svoju porodicu (umesto da smatramo da je čitavo čovečanstvo naša porodica), vezani za svakodnevno radno mesto (prouzrokovano Ja-om straha da neće biti novca, strah od nedostatka hrane, strah od budućnosti, strah od toga šta će reći drugi itd, itd, itd), takođe smo vezeni za svoju decu (ignorišući činjenicu da svako ima svoju sudbinu i treba da je ispuni, sviđa nam se ili ne sviđa nam se ovo)… I ovo je bio razlog zbog kog su mnoge duše koje su imale unutrašnje vrednosti na kraju odbile put smatrajući da je potrebno da imaju, kao kokoške, pored sebe svoje piliće, što je totalna greška za žaljenje… Mi smo privrženi porodičnim predanjima i tako, ako je moj otac vojno lice onda ću i ja da budem vojnik; ako je moj ujak parohijski sveštenik, onda ću i ja takođe da budem sveštenik; ako je moja porodica oduvek radila u trgovini, onda ću i ja da budem trgovac… Sve ove gluposti preobražavajuse u prepreke da krenemo da tražimo večitog, nepromenljivog, odnosno, Istinu. Postoje osobe koje se veoma mnogo hvale sa jakom privrženošću prema svojoj slavnoj DOMOVINI, iako bi naša domovina trebalo da bude Zemlja. Ovi patriotski koncepti nalaze se u osnovi mnogih ratova koji su uništili čitave narode u toku istorije, a sve je bilo uzaludno…
Istrajnost: Ako postoji neki fundamentalni sastojak na putu prema BIĆU, onda se taj sastojak naziva ISTRAJNOST. U stadijumu u kom se ljudsko biće nalazi u našim danima, neophodna je istrajnost da bismo savladali naše nepoželjne energije i naše psihičke agregate. Entropija je postala monstrum u našoj unutrašnjosti i ona parališe, kada to želi, svaki napor kojim želimo da izvršimo promene u našoj prirodi. „Ako ne budemo promenilinašu prirodu, NEĆEMO NAĆI ONO ŠTO TRAŽIMO“, kaže jedno od četiri fundamentalnih pravila alhemijske umetnosti. Ni za jedan korak neće se napredovati ako ne budemo ISTRAJNI U DELOVANJU. Ova stvar upliće činjenicu da budemo disciplinovani svakog momenta, a ne samo ponekad. Važno je da budemo disciplinovani u našim molitvama, u našim praktikama, u našim misijama za čovečanstvo, u našim zakletvama itd, itd, itd. Iz istrajnosti se rađaju VELIKANI, braćo i sestre. Često nas zahvata entuzijazam pri jednoj praktici jer je smatramo veoma interesantnom, ali zaboravljamo da rezultati ne dolaze odmah. „Ništa se ne daje besplatno“, kaže Majstor Samael, pa čak i Carstvo nebesko ima svoju cenu i ona se naziva ISTRAJNOST.
Vernost: U misterijama je neophodno da pomenemo hitnu potrebu vernosti. Ona treba da je prema Guruu koji nam orijentiše korake, prema našim zakletvama ispred Belog Bratstva, prema supružniku da bismo videli plodove alhemijskog rada, prema Ocu… Oni koji dopuštaju da ih zavede svaka doktrina koja obećava fenomene i skakuću iz školice u školicu ne treba da očekuju autorealizaciju, ovo je nemoguće. Nikada ne treba da menjamo prvenca za tanjir sočiva. Postojali su Majstori koji su izgubili Majstorstvo jer su želeli više metafizičke moći obećanih od ličnosti koje su u stvari bile zamke na putu i na ovaj način izdali su svog Gurua i sam put. Setimo se Majstora Sanfragarate (David Valencia), koji je izdao V.M. Samaela da bi otišao da bude sa crnim magom nazvanim OmaromCherenziLindom…
Alhemijskafinoća: Jedna od značajnih stvari da bi se stiglo da realizujemo VELIKO UNUTRAŠNJE DELO ima kao osnovu seksualnu savršenost. Ako je Ego taj koji praktikuje Alhemiju, očigledno je da nikada nećemo stići da izbelimo naše genezijske vode, a ako vode ostaju stalno CRNE, sa alhemijske tačke gledišta, jasno je da onda neće postojati nikakav progres u našem radu. Ako, naprotiv, naša Esencija je ta koja realizuje sakrament ljubavi, tada će naše vode da dobiju crvenu boju kada ih bude oplodio elektricitet Svetog Duha. Na ovaj način u nama će se probuditi Sveta Vatra i odgovarajući dodatni duhovni napredak.
Strah od smrti JA: Potrebno je da budemo radikalni i odlučni u pogledu smrti (psihološke) SEBE SAMOG, SAMOG Ja, itd, itd. Mnoga braća i sestre, kada se realno suočavaju sa JA, stižu da se povlače onda kada se nađu licem u lice sa instinktivnim ili opskurnim odgovorima životinjskog Ego-a. Ovaj im prouzrokuje drhtanje, prividnu višu temperaturu, bojaznosti, muke, samoću, nesanicu itd, itd. Devotan mora da zna da svaki put kada se JA oseća u opasnosti ono pribegava trikovima da bi nas lišio volje da sa njim okončamo. Oficijelna psihologija uopšte ne poznaje istinsku prirodu Ja-ova, a kada neki uplašeni devotan traži pomoć psiholozima, onda mu dotični psiholozi ili psihijatri preporučuju da živi život bez teškoća, bez pravila, da oslobodi svoje instinkte jer inače, kažu oni, stići će da bude frustriran. Evo gde lažna psihologija napada Gnosticizam, smatrajući ga kao sektu koja sprečava ljudska bića da mirno žive. Nemojmo zaboraviti da je psihologija razvedena od svogporekla i ograničava se da prepisuje svojim pacijentima veliki spisak lekova, pogotovo lekova za relaksaciju i lekova za uspavljivanje. Ovako se ljudski subjekat permanentno pretvara u idiota.
Požrtvovanje za čovečanstvo: ZNAČAJNI su svi faktori koji konstituišu Revoluciju Svesti, ali je treći faktor (dobrovoljno požrtvovanje za svog bližnjeg) neophodan, apsolutno neophodan. Samo kada plaćamo naše dugove, koje smo nagomilali pred Velikim Zakonom, moguće je da on dopusti našoj BOŽANSKOJ MAJCI da nam ona eliminiše nepoželjne psihološke agregate. Na ovaj način, progres naše Sakralne Vatre je u zavisnosti od zasluga koje smo realizovali pred očima Karme. Ne postojinijedan Adept koji se autorealizovao smešten u fotelji ispred pisaćeg stola. Tako nešto ne postoji. Takođe, jedan od načina da se prekine ENTROPIJA u našoj unutrašnjosti jeste, upravo, praktikovanje požrtvovanja za čovečanstvo. Ne treba da pobrkamo POŽRTVOVANJE ZA ČOVEČANSTVOsa onim strašnim egoičnim činom koji je ŽRTVOVANJE ČOVEČANSTVA, jer su to dve potpuno različite stvari: prva je dobrotvorna i filantropska, a druga je apsolutno egoična.
Potreba za strpljenjem:Majstor Samael kaže da su ove studije za strpljive osobe. Nestrpljivi treba da se udalje od Gnoze. Oni koji žele da odmah dobiju rezultate kod te i te praktike, oni koji idu u želji za moćima, oni koji žele da stignu do Majstorstva pohlepom, završiće neuspešno. Otac uspeva da isprobava našu ljubav prema Njemu i u pogledu naše ISTRAJNOSTI i, ako nismo zaslužni, upravo nas BIĆE sve više udaljuje od naših ciljeva.
Bežimo od ponosa i mitomanije: Ove dve psihološke bolesti izbacile su sa puta hiljade i hiljade osoba. Činjenica da ne postoji želja da se žrtvuje naš ponos i naša mitomanija ili megalomanija (bolesti koje su prisutne u ljudskoj psihologiji) prouzrokovala je da mnoge osobe sa velikom ezoteričkom vrednošću završe poražene. Setimo se Simona Maga koji zbog svoje mističke gordosti nije hteo da sledi V.M. Aberamenta i stigao je da involuira. Podsetimo se, takođe, upravo autora hrišćanske Apokalipse, Bodisatve Majstora JOHANIA ili IOANESA, koji pošto je pao, počinje da se uzdiže iz blata zemlje i, zbog mističke gordosti, nije hteo na kraju da sledi instrukcije V.M. Samaela; sve ovo ga je odvelo u ambis.
Značaj poniznosti:Majstor Samael je rekao: „Da bismo dotakli mudrost potrebno je da budemo ponizni, a kada je budemo dotakli treba da budemo još više ponizni“… Jedna gnostička izreka kaže: „Strpljenje je lestvica gnostičara, a poniznost jesu vrata njihovog vrta“… Ove rečenice same govore o značaju poniznosti. Poniznost ne voli svađe, ni nametanja, ni prepotentnosti, ni netolerantnosti. Poniznost govori kada je potrebno da govori i ćuti kada treba da ćuti, ona je istinska mudrost… Značajno je! Onaj ko o sebi misli da je ponizan, onda kada to pomisli, u tom momentu je prestao da bude ponizan…
Kontrola reči: Mnogi neofiti ne pridaju značaj upotrebi reči, zaboravljaju,dakle, da su verbum i seks dva pola jednog istog putovanja. Način na koji ćemo koristiti reč, verbum, odraziće se na duhovni razvoj i na razvitak naših tajnih vatri. Nikada ne treba da zaboravimo da ako budemo jednog dana inkarnirali našeg intimnog Hrista, On će na kraju da se izražava posredstvom reči. VERBUM EST CODEX – kaže se sa hermetičke tačke gledišta.
Trpimo samoću: Pošto neće ceo svet da uspe da ima u vidu sve što sam izneo u ovim prethodnim redovima, posledica ove činjenice biće sigurno da je VEOMA MALO onih koji zaista uspevaju ovu stvar, a ova činjenica može da se razume da ćemo, na unutrašnjem nivou i na spoljašnjem nivou, uvek živeti USAMLJENI. Mali broj osoba će razumeti putnika na hermetičkom putu. Mnogi će ga ceniti, nudiće mu prijateljstvo, čak će ga pozivati na mnogo prijatna mesta, ali ovo NE ZNAČI DA RAZUMEJU PUTNIKE koji koračaju prema Ocu. Normalno, oni koji doživljavaju put treba da se navikavaju da nose u sebi ZASTRAŠUJUĆU UNUTRAŠNJU SAMOĆU, čak iako su okruženi ljudima, u spoljašnjosti. Takav je ovaj put, braćo i sestre. Putnik zna da ga samo BIĆE razume i da samo BIĆE može ublažiti, onda kada to želi, ovu samoću posredstvom sakralnih doživljavanja u unutrašnjim svetovima.
Prema tome, braćo i sestre, ovo su nekoliko (nisu svi) načina ponašanja koje treba da uzmemo u obzir da bismo plovili prema dobroj luci u ovom traganju za naše Zlatno Runo, sopstveni Filozofski Kamen.
Dajem vam nekoliko fraza za refleksiju:
„U ovom životu strpljenje treba da bude hleb naš svakodnevni, ono nam je potrebno specijalno u odnosu na nas, jer niko nije više nepodnošljiv nego što smo mi sami.“
Sveti Franjo Saleški
„Zla koja nemaju snagu da prežive, ne bi trebalo da je imaju da unište strpljenje.“
Servantes
„Reč je snažnija od topa.“
Hoze de Laz y Caballero
„Da bi bio pesimist dovoljno je da površno pogledamo stvari: kontrast između svetlosti i senke (više je senke nego svetlosti) zapaža ga odmah upravo najneprodorniji osećaj. Da bi bio optimist potrebna je veoma duboka i refleksivna prodornostu stvari; potrebno je da dublje čeprkamo po utrobi života i da spoznamo njegovu sjanu logiku.“
AmadoNervo
ACCIPE DAQVE FIDEM.
–Primi moju reč i daj mi tvoju–
KWEN KHAN KHU
