Vernost u misterijama

Zašto je toliko značajna vernost u misterijama koje treba da nas vode ka Biću?

Zašto je toliko značajna vernost u misterijama koje treba da nas vode ka Biću? 850 480 V.M. Kwen Khan Khu

Voljeni čitaoci:

Želim a do vas stignu nekoliko reči u pogledu:

ZAŠTO JE TOLIKO ZNAČAJNA VERNOST U MISTERIJAMA KOJE TREBA DA NAS VODE KA BIĆU?

Onda kada čitamo hrišćanska Sveta pisma, vidimo u različitim biblijskim odeljcima opažanja u vezi sa značajem naše odanosti što se tiče misterija koje okružuju naše BIĆE i, uopšte, Stariju braću. Dakle, na primer, ne možemo ignorisati one iskaze koji se pojavljuju u Apokalipsi, u kojima Tvorac govori ljudskom stvorenju: „Budi veran do same smrti i ja ću te učiniti stubom mog hrama“…, ili ovo: „Budi veran mojim zapovestima i daću ti venac života“

Pored ova dva iskaza koji su specifični u pogledu vernosti, setimo se takođe na vernost Jova prema svom Bogu, uprkos činjenice da je sam Bog pustio sile zla da muče Jova i da na ovaj način proveri njegovu vernost i odanost, Na isti način, u Starom zavetu opažamo strašnu probu na koju je Tvorac podvrgao Avrama onda kada mu je zatražio da žrtvuje u holokaustu svog sopstvenog sina…, stvar koju je, iako je bila veoma teška, Avram bio spreman da realizuje, ali kada je stigao tačan momenat da oduzme život svom izdanku, Gospod je naredio Avramu da odustane od tog žrtvovanja… A sve je ovo da bi se isprobala Avramova vernost prema njegovim naredbama!

Mogli bismo da se upitamo zašto BIĆE traži tako teške stvari kao što su one o kojima smo govorili, a odgovor je jedan jedini: Biću smo potrebni snažni, hrabri i veoma VERNI njegovoj volji, jer na ovaj način ono je uvereno da se može osloniti na svog Bodisatvu da bi razvijao svoje planove u okviru egzistencije…

Nikada nećemo videti, braćo i sestre, jednog autorelizovanog Majstora koji nije bio podvrgnut strašnim probama vernosti prema zapovestima i naređenjima svog Oca ili Realnog BIĆA. Ako mi ne budemo osvojili SUPREMNU VERNOST prema onom koji nas je poslao u kreaciju, kako bi onda mogla naša viša Monada da razvija svoje misterije? BIĆE je slično stablu sa OGROMNIM GRANAMA i veoma dubokim korenima. Ako su one grane koje izlaze iz svog stabla tanke i krhke, tokom vremena, stablo će pojesti moljci ili će ga polomiti oluje. Isto tako, pošto mi pripadamo granama ličnog Sefirotskog stabla, kako bi se mogla ispoljavati intimna realnost ako smo slabi, krhki, plašljivi, kukavice, klevetnici, zavidni, bludni, lakomi, lenji, egoisti itd, itd, itd???

Vernost, braćo i sestre, nije medalja koja se nosi zakačena za naš sako. Vernost se nalazi u unutrašnjosti i činimo da se ona ispoljava onda kada je naš rad u opasnosti zbog iskušenja koja se pojavljuju u datom momentu ili onda kada treba po svaku cenu da branimo postulate našeg Patrijarha.

Setimo se na vernost Venerabilnog Majstora Aberamenta u vreme njegove via crucis. On je unapred poznavao oluju koja ga očekuje i čak i tako, išao je dalje i pričao je o tome svojim najbližim učenicima na Sveti Četvrtak za vreme poslednje večere. Onda im je rekao: „Zaista, zaista vam kažem da je potrebno da Sin čovečiji bude prepušten ruglu!!!”, a na to su apostoli reagovali veoma uzbuđeni i bili su ispunjeni tugom i nemirom, jer ni na jedan način nisu želeli da izgube svog Majstora… A na Maslinskoj gori, blagosloveni Bodisatva govorio je svom Ocu kazivajući: „Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude!!!”. Ovim rečima, Majstor nad Majstorima rekao je svom Ocu: Bože moj, ako je moguće, udalji od mene ovu gorčinu koja me očekuje, ali ako je Tvoja volja, ja je prihvatam!!!

Petra, apostola, koji je želeo da širi DOBRU VEST u druge krajeve, zaustavio je na njegovom putu glas Večnoga onda kada ga je upitao; „QVO VADIS PETRVS?“, a apostol je odgovorio: „Idem u Damask da širim tvoju poruku“. Odjednom, Majstor Isus, menja svoje planove i kaže mu: „Moji ljudi neizrecivo pate u Rimu, a ti si im tamo potreban! Idi k njima!!!“. Nakon ovih reči svog Majstora, apostol se okrene i uputi se prema Rimu, znajući da ga u Rimu ništa dobro ne čeka. Kao što svi već znamo, Petra su razapele glavom nadole, što je deo patnje koju je imperija primenjivala hrišćanima u ono vreme…

U prošlom veku, u XX, bilo je mnogo učenika koji nisu uspeli da budu sposobni da dokažu vernost svom Majstoru i, očigledno, ni prema svom Biću. Treba da znamo da ako nismo sposobni da budemo verni našem Guruu, nikada nećemo biti verni našem BIĆU, jer je Guru ministar BIĆA i njegova je dužnost da nas edukuje kako bi nas Otac svih Svetlosti primio u svoje kraljevstvo. Dakle, onaj ko nije veran svom Guruu ne može da bude veran BIĆU; zaključak: propašće na svom putovanju i takođe u svojim čežnjama da uradi unutrašnje Veliko Delo.

Ovo je bio razlog zbog kog su se mnogi Bodisatve koji su onda bili u blizini Majstora Samaela, kako oni u Summumu Supremum Sanctuariumu iz Santa Marte – Kolumbija, tako i mnogi drugi koji su bili u njegovoj blizini u gradu Meksiku, kasnije preobrazili u IZDAJICE HRISTA ERE VODOLIJE i koji upravo sada ulaze u Danteove krugove ili paklove naše planete. Nisu imali dovoljno vere da bi ispoštovali upute svog mentora ili Majstora, uprkos beskonačno mnogo demonstracija koje je Majstor pružao u pogledu svog Majstorstva.

Da bismo stigli do visina VISOKIH INICIJACIJA, braćo i sestre, treba da smo već obezglavili našeg ličnog Judu i čitavu seriju monstruoznosti koju svi mi imamo u unutrašnjosti. Samo ovako možemo da budemo do smrti VERNI Guruu ili našem Patrijarhu, a onda ćemo osvojiti ujedinjenje sa našim blagoslovenim realnim BIĆEM… Da bi vernost bila naš barjak na našoj peregrinaciji neophodno je da se sećamo DA JE BIĆE SVE i da naš Guru bdi nad nama i danju i noću, sve dok se mi održavamo da na PRAVILAN NAČIN OSEĆAMO, na PRAVILAN NAČIN MISLIMO i na PRAVILAN NAČIN DELUJEMO. Guru nas orijentiše tokom vremena, opominje nas na opasnosti i na kušnje sa kojima treba da se suočimo u našem putovanju na hermetičkom putu i na prepreke koje treba da transcendujemo kako nikada ne bismo podlegli pred probama kojima ćemo biti podvrgnuti.

Vernost nije stvar povezana sa EMOCIONALIZMIMA koje manifestujemo onda kada se zaklinjemo na lojalnost ispred jednog svetog oltara i koje posle bacamo na stranu jer nas Ego čini da verujemo da nije toliko važna ona činjenica da budemo VERNI DO SMRTI. Evo ovde je problem. Nismo ISTRAJNI U AKCIJI… Ovo je propast za mnoge i iz ovog razloga NISU SVI POZVANI u Kraljevstvo Oca, nego samo oni koji su postali dostojni da budu ODABRANI, zahvaljujući svojim bezbrojnim dokazima VERNOSTI PREMA ISTINI, prema BIĆU, prema onome kog nazivamo Bogom…

Neosporavajuća je činjenica da se VERNOST osvaja na osnovu strašnih DOBROVOLJNIH POŽRTVOVANJA I SVESNIH PATNJI, A ONA LENJA BRAĆA koja tvrde da su Misionari, ali koja samo znaju da naređuju i ne izlaze iz svojih kancelarija da pomažu svojoj braći pri njihovim potrebama, oni nikada neće stići da razumeju duboki fond dotičnih vrlina i, specijalno, onu koju nazivamo VERNOST!!!

Dopunjujem ove reči sa nekoliko fraza da bi se meditiralo:

Postoje jadi za koje ne nalazimo utehu kod nikog, a koje jedno snažno srce može da prebrodi samo sopstvenom snagom.“
Šiler

Istinska filozofija nije ništa drugo nego izučavanje smrti.“
Njutn

Iskušavač ili iskušavani, ko je veći krivac?“
Šekspir

Tvrdoglavost je, nesumnjivo, veoma teško zlo, zato što nas čini da ne primamo savete drugih, držeći se našeg mišljenja i naše odluke ne obazirući se na opreznost i pravdu. Od nje treba da se pažljivo čuvamo jer, pošto se temelji na gordosti, ona je biljka koja se lako razvija.“
Balmes

DIGNA MERCES LABORE.
–Rad dostojanstveno nagrađen–
NEKA VAM SNAŽNE SILE VAŠIH DUHOVA UZBURKAJU DUŠE DA BI DOTAKLE SLAVU NEBESA!

Kwen Khan Khu

*

code