Voljeni čitaoci:
Ovom prilikom odlučio sam da vam pišem nekoliko reči u pogledu:
ZAŠTO PRIRODA BOGA TREBA DA BUDE, ODLUČNO, BESKONAČNA?
Od najstarijih vremena, u prastaroj Indiji, u prastaroj Kini, potom u Grčkoj, Mezopotamiji, u majanskim i meksičkim kulturama, kao i u narodima Indonezije, Mongolije itd, itd, itd, postojala je stvarna protivrečnost u pogledu Onog kog nazivamo, sa religijske tačke gledišta, Bogom.
Oko ove kontroverze razbuktala su se veoma različita mišljenja među teolozima i filozofima; svi su oni pokušavali da odgonetnu koja je priroda Boga; ali, osim pojedinih iluminiranih kao što je Heraklit iz Grčke, malo njih je uspelo da konkretizuje autentičnu prirodu božanstva i, pogotovo, da ga katalogiraju kao nešto beskonačno.
Očigledno i nažalost, mnoštvo teologa i filozofa iznelo je veoma mnogo mišljenja u pogledu ove stvari oslanjajući se uvek na RACIONALNOST. Ali za nas, koji volimo Gnozu, racionalnost je veoma oskudna alatka radi istraživanja sveta metafizike, večnosti i svetosti. Mi, zahvaljujući savremenoj Gnozi koju nam je donela najuzvišenija individua XX veka, V.M. Samael Aun Weor, danas znamo da psihizam ili pamet ima tri lica koja je upravo on definisao na sledeći način:
- SENZUALNA PAMET, koja se oslanja samo na ono što donose onih pet čula organske mašine i odande izvlači svoje pogrešne zaključke.
- INTERMEDIJARNA PAMET, koja raspravlja između DA i NE, između belo i crno, mračno i svetlo…, odnosno, uvek se nalazi u stalnoj borbi i, ponekad, upada u refleksije koje mogu da donesu čoveku nekoliko privremenih razmatranja, neka se čita: naučne argumente koji danas tvrde jednu stvar da bi je sutra suzbili drugim zaključcima…
- UNUTRAŠNJA PAMET jeste ta koja može da neposredno prima od najuzvišenijih delova onog kog nazivamo Bićem otkrovenja u vezi sa onim što se ne može zamisliti na intelektualnom nivou. Normalno, ovo stanje psihe donosi informacije koristeći odsutnost borbe antiteza i često upotrebljava takozvane Ekstaze ili Samadhi, govoreći orijentalnim terminima.
Zapravo, da bismo uspeli da posedujmo UNUTRAŠNJU PAMET, ljudsko biće treba da stigne da smiri mentalni nered SENZUALNE PAMETI i INTERMEDIJARNE PAMETI, da bi bilo na višem nivou onoga šta će mu se pokazati u ovim stanjima mističke ekstaze.
Posredstvom Gnoze, naš Patrijarh, V.M. Samael, objašnjava nam da za vreme eksperimentisanja jednog MAHA-SAMADIA, on uspeva da napusti sve funkcionalizme SENZUALNE I INTERMEDIJARNE PAMETI da bi se prepustio jednom mističkom transcendentalnom iskustvu koje ga je odvelo onostrano supradimenzijama hiper-prostora i tako je stigao do granica Apsolutnog Apstraktnog Prostora. Nalazeći se u toj supra-božanskoj oblasti, naš voljeni Majstor nađe se onda ispred stražara hrama koji se nalazi u onim prostornim skrivalištima. Ovako, Patrijarh Samael upita pomenutog stražara:
—Da li se ovde završava Onaj kog nazivamo Bogom?
Odgovor onog presvetog stražara na pitanje Venerabilnog bio je:
—Ne, odavde počinje Bog!!!
Ovaj odgovor je ostavio Avatara Ere Vodolije bez reči, zato što je on prešao kosmičke oblasti koje u Gnozi nazivamo AEONIMA ili KOSMOSIMA univerzuma i naišao je na izuzetnu realnost činjenice da je ESENCIJA UNIVERZUMA nešto BEZ IKAKVE GRANICE, iako je na intelektualnom nivou Majstor poznavao ovu činjenicu, ali je jedna stvar da poznaješ na intelektualnom nivou, a druga je stvar, braćo i sestre, da se suočiš sa surovom realnošću.
Dobro, kada stižemo do ovih visina u našim refleksijama, potrebno je da se upitamo: Ali, zašto je Bog sebe samog napravio BESKONAČNIM?
Odgovor: jer ako bi čovek spoznao ili našao granicu vrhovnog Tvorca, dogodilo bi se isto kao što se dogodilo onda kada je zemaljski humanoid doznao da se Zemlja sastoji od slojeva ili kore i da u njenom centru postoji magma i mnogo drugih stvari i, kada jednom poznaje ovu stvar, za humanoida naučnosti, ovo postaje druga kategorija, odnosno, nešto što sledi put trivijalnosti. Zbog toga, Bog više ne bi bio Bog…
Nesumnjivo, budući da je priroda Boga BESKONAČNA, dopušta dušama i svakom ljudskom stvorenju iz našeg sveta i iz svakog sveta međuzvezdanog prostora da probudi znatiželju prema presvetom Demiurgu i nikada neće prestati, dakle, da bude motiv za istraživanje, za analizu, za čuđenje, za duševno uživanje, za intimnu radost onda kada bude percipirao neku pojavu u vezi sa božanstvom.
U svoje vreme, nezaboravni Pitagora je tvrdio da: BROJ JE TAČAN I BESKONAČAN, a ova stvar mu je pridavala sakralni karakter!! I bio je u pravu, zato što, zaista, ako bismo počeli da brojimo bez prestanka, nikada ne bismo završili. Ova stvar je dovela filozofe do zaključka po kom je Bog onaj krug čije se centar nalazi u svim mestima, a njegova granica ni u jednom(!), kao aluzija na tačna računanja Velikog Arhitekta Univerzuma, kako ga nazivaju masoni… Ovako je ostao definisan Bog kao veliki matematičar i geometar Univerzuma.
Potrebno je takođe da izjavimo da je percepcija onoga što nazivamo Bogom različita kod svakog Adepta koji je uspeo da se približi beskonačnoj prirodi Tvorca, jer kod ove percepcije treba da se uzme u obzir kvalitet KAMENA – svakog ponaosob – i različite funkcionalnosti koje je osvojio određeni Adept; takođe, ako taj Adept poseduje ili ne onih četiri Kaje uzvišenja, a na osnovu toga on bi se koncentrisao da osvoji sve više i više informacija u vezi sa onim NEISPITANIM – neka se čita: Bog.
Završavam ovaj kratak podsticaj sa magistralnom frazom koja se pominje u svetu istinske duhovnosti i u autentičnom okultizmu:
„Slava Boga se sastoji u tome da krije svoje tajne, a slava čoveka da ih razotkrije!“ Ova rečenica se pripisuje mudrom Solomonu…
Ostavljam vam iskaze za refleksiju:
„Veoma blizu zalaska mog života slušam besmrtne simfonije svetova koji me zovu. Ovo je divno, ali jednostavno…“
Viktor Igo
„Ne postoji svetlost koja se pali u inteligenciji, a koja neće ići da zapali vatru u srcu.“
Ahrens
„Inspiracija je prilika za genija.“
Balzak
„Sve nauke imaju svoje atrakcije, ali ne postoji nijedna koja će da prevaziđe, niti pak da se izjednači sa matematikom u tome da apsorbuje pažnju i da snažno odvrati dušu od svakog objekta.“
Balmes
Oremus…
Kwen Khan Khu
