Poštovani čitaoci/čitateljke:
Šaljem vam neke refleksije kroz koja želim da odgovorim na pitanje:
ODAKLE PROIZILAZI SVETLOST
Ponekad sam se upitao: odakle proizilazi svetlost?
Odgovor: od same sebe!
Zašto?
Odgovor: Zato što je Svetlost Bog. Zato biblijska Geneza počinje kazivajući: „Duh Božiji dižaše se nad bezdanom… I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost!“ I Geneza nastavlja kazivajući: „I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi!“
Ajnštajn je već rekao: „Sve je relativno, postoji samo jedna stvar koja nije relativna: svetlost u bilo kom svom obliku!“
Svetlost je vatra, a vatra je poreklo onih četiri elementa.
„Bog je neugasiva vatra koja se sama rasplamsava ili gasi“, izjavio je Heraklit… Kada se rasplamsa stvara kosmičke dane – Maha-Manvantare, a kada se ugasi stvara kosmičke noći – Pralaije, kaže Gnoza…
Makro i mikrokosmos su mutacije svetlosti. Materija se svodi na energije, energija na atome, a atomima vladaju Ašimi – vatrene inteligencije.
Na kraju krajeva, kristalizovana vatra je upravo ta koja postoji u dubinama materije.
Vatra i njene mutacije su proizvele višedimenzionalni prostor. Merom kojom se uzdižemo ka višim dimenzijama, svetlost se optimizuje. Kada se spuštamo u infradimenzije, svetlost se smanjuje, smanjuje i prelazi u infracrveni spektar, ali nastavlja da bude svetlost prilagođena dubinama. Kao što vatra topi najgušće i najgrublje metale, tako se metalni personaliteti najperverznijih demona tope u vrelini paklene vatre. Na ovaj način moguće je povratiti duševno-energetski materijal koji pripada svetlosti…
„Svetlosti, više svetlosti!“ povikao je Gete u svom zanosu. Sve izlazi iz svetlosti i, pre ili kasnije, vraća se Svetlosti….
Kosmička utroba koja je rodila svetove, galaksije, univerzume i koja je dala oblik kreaciji jeste svetlost. Kosmičku utrobu Hindusi zovu Mulaprakriti.
Crne rupe koje teleskopi trenutno posmatraju su tuneli svetlosti kojima međusobno komuniciraju različite beskonačnosti.
REZIME: na krstu raspetog Velikog Kabira iz Galileje napisano je INRI, što bi u prevodu bilo „Igne natura renovatur integra“, „vatra potpuno obnavlja celu prirodu“…
Zadatak humanoida je da postane Čovek. Ovo je moguće samo kada humanoid akumulira svetlost i ova svetlost ga čini Čovekom. Nakon toga, taj Čovek postaje Natčovek da bi ga prožderao Veliki Arhitekta ili istinski Demijurg: Theomegalogos – Gospodar Velike Reči; i tako je njegovo delo opravdano i osnaženo da bi potom nestao i ponovo se pojavio kada to nalaže njegova sopstvena inteligencija…
Omnia in duobus, duo in uno, unos in nihilo!, totalitet se svodi na dvojnost, dvojnost se svodi na jedinicu a jedinica na ništavilo.
Oremus.
Sada vam ostavljam nekoliko fraza za refleksiju:
„Istina i lepota, sa neuništivom energijom, probijaju se ka svetlosti.“
Šiler
„Od svih elemenata koje je priroda stvorila, svetlost je najuzvišenija kreacija.“
Šiler
„Nebo nas koristi kao što mi koristimo baklju, ona ne svetli za nju nego za nas.“
Šekspir
„Čovek nije stvoren da vidi svetlost, već da vidi samo ono što svetlost osvetljava.“
Gete
„U svakom selu gori svetlo: učitelj škole; a iza usta koja duvaju: sveštenik“.
Viktor Igo
POD SPECIES AETERNITATIS.
–„Iz perspektive večnosti.“–
KVEN KHAN KHU
