Cenjeni čitaoci!
Dopuštam sebi da vam pošaljem, u ovoj poruci, nekoliko reči u pogledu:
ŠTA ZNAČI DA SMO NEZAHVALNI PREMA NAŠEM REALNOM BIĆU?
U nekoliko prilika pozabavio sam se sa problemom NEZAHVALNOSTI sa različitih tačaka gledišta. Pored svega toga, potrebno je da razumemo koliko je delikatno nama da budemo NEZAHVALNI prema našoj unutrašnjoj realnosti.
Zahvaljujući Gnozi, svi smo uspeli da saznamo da u našim dubinama imamo svog LIČNOG DAJMONA ILI REALNO BIĆE HERMETIČKE FILOZOFIJE. Takođe, V.M. Samael Aun Weor nam je pokazao jedan REVOLUCIONARNI put posredstvom kog možemo, ako ga konkretno pređemo, da se ujedinimo, da integrišemo sa ovom ATEMPORALNOM I BOŽANSKOM ENERGIJOM.
Ali, kao i uvek, nikada ne može da fokusiramo naše mentalne, psihičke i fizičke napore na neki zadatak ako pre toga ne znamo o čemu je reč; dakle, iako mnogi među nama molimo naše ISTINSKO BIĆE, u želji da sa Njim komuniciramo, esencijalno je da se ovo obavlja sa VELIKOM SVESNOM VEROM, a ne SLEPOM VEROM.
U ovom pogledu dobro je da znamo da je volja našeg sopstvenog BIĆA ta koja nas je dovela u život, ili da bismo poništili dugove iz prošlih egzistencija, ili da bi nam pokazala horizonte beskonačnih mogućnosti koje se daje svakoj duši onda kada je uvedena u točak egzistencije.
Onako kako postoje Anđeli Smrti, koji su zaduženi da prekinu naš kordon Antahkarana u momentu naše smrti, isto tako dobro je da znamo da postoje i Anđeli Života, koji, po naredbi BIĆA i dozvolom VELIKOG ZAKONA, povezuju mušku zoospermu sa ženskim ovulumom i ostaju u utrobi žene sve vreme dok traje proces gestacije, ujedinjujući molekule, atome, sile itd, tako da se oblikuje prototip onog što će biti naš budući vehikl u ovom trodimenzionalnom svetu u kom se nalazimo.
Svo ovo je istinsko Delo GENETSKE INŽINJERIJE koje do kraja izvode Anđeli Života uz saglasnost našeg UNUTRAŠNJEG REALNOG BIĆA. Upravo zbog toga je ABORTUS NESUMNJIVO ZLOČIN pred božanstvom i pred ljudima, jer direktno dejstvujemo protiv volje našeg Oca, koga, cinično, molimo molitvom OČE NAŠ i preklinjamo ga NEKA BUDE VOLJA TVOJA KAKO NA NEBU TAKO I NA ZEMLJI!!! A ŠTA ONDA? Volimo ili ne volimo BIĆE. Volimo ili ne volimo Gospoda Boga svog više od bilo čega, onako kako glasi PRVA ZAPOVEST MOZAIČKOG ZAKONA…? Ako mi nismo sposobni da budemo lojalni prema božanstvu to je, jednostavno, zato što smo FORMALNO HRIŠĆANI, a ovo je veoma ozbiljno.
Od kada smo već dovedeni u ovaj scenarij, BIĆE je već sve isplaniralo: kuću, odelo, hranu, fizičke roditelje, stričeve itd, itd, itd; a naša majka nas je dojila na njenim grudima dok je bilo potrebno da odrastemo i, na duže vreme, da bismo imali više energije koje danas nazivamo u Gnozi VREDNOSTI BOBBIN-KANDELNOSTS. Nesumnjivo, ove vrednosti, manje ili više, u zavisnosti od slučaja, bile su date putem pregovora sa VELIKIM ZAKONOM, u skladu sa našim karmama i dharmama koje donosimo u ovu egzistenciju… Ništa nije nepredviđeno.
Ono što zatim sledi jeste zaista neverovatno. Počinjemo da živimo svoje detinjstvo, a to je divan momenat – osim slučaja u kom se, nažalost, karma uvuče između nas i radosti u najranijem detinjstvu. U tim danima, BEZAZLENOST nam dopušta da vidimo, da osećamo, da dotaknemo mnoge NADPRIRODNE stvari koje, nažalost, zaboravljamo merom kojom rastemo i kada naši stari JA-ovi ulaze u našu okultnu anatomiju. Nažalost!
Stižemo do puberteta i počinju da se pojavljuju novi fenomeni koji će da nam pomažu u našoj egzistenciji. Dolazi k nama SEKSUALNA ENERGIJA koja, sigurno, danas, sa Gnosticizmom, znamo da igra PRETEŽNU ulogu u našem životu, pored drugih hormona, koji su odgovorni za čvrstinu naših kostiju, mozga i tela uopšte… Sve je ovo besplatno dato dobrotom našeg REALNOG BIĆA. Momenat je kada počinjemo da se interesujemo za mnoge stvari čije poreklo ne razumemo… Zašto postoje zvezde? Zašto tako jako sija SUNCE? Zašto postoje planete u Sunčevom sistemu? Zašto postoje životinje, razne biljke, planine, mora…? I jedno dugo itd.
Sledeći tok naše egzistencije, stižemo potom do adolescencije i planete Venere koja utiče na nas, budeći u nama SEKSUALNI PODSTICAJ prema suprotnom polu. Očigledno je da ove stvari nisu samo zbog uticaja planete, nego i zbog Zakona rekurencije. Nažalost, adolescencija je skoro uvek zahvaćena GROZNICOM ALKOHOLA, PIJANKI, DROGE, MASTURBACIJE, FORNIKACIJE, BUNTOVNOG PONAŠANJA itd, itd, itd, koje, nažalost, treba kasnije da platimo U TOKU TRIDESETAK GODINA posredstvom bolesti, psiholoških poremećaja, gubljenja seksualne potencije u veoma ranom dobu i niz beskrajnih problema koji se gomilaju pred nama.
Kada stižemo do MLADOSTI – koja se naziva DOBA ODGOVORNOSTI, iako bi danas trebalo da nosi naziv DOBA NEODGOVORNOSTI – onda smo pred dilemom da tražimo naše mesto u društvu i tamo nam dolaze mnoge NEIZVESNOSTI, počevši od toga što ne znamo da IZABEREMO zanimanje ili zanat. Ako na kraju nađemo neko mesto u društvenom svetu, to je samo zahvaljujući, braćo i sestre, mudrosti i dobroti našeg BIĆA, jer je Ono to koje vuče konce, da ne bismo bili na ulici. Takav je Otac…
Najzanimljivije u svemu ovome je to da je ova stvar bila realizovana od strane naše INTIMNE REALNOSTI još u zori Kreacije, u prvom momentu u kom je naša Monada želela da dođe u ovu Mahamanvantaru i uprkos činjenici što smo u tom momentu – kog teologija beleži pod nazivom ZEMALJSKI RAJ – pošto je ŽIVOTINJSKI EGO još postojao u nama, okrenuli leđa našoj Monadi, izdali smo je i započeli smo da lutamo kroz ono što je za nas kasnije postalo DOLINA SUZA; ovo je bio prvi ZASTRAŠUJUĆI dokaz NEZAHVALNOSTI. Uprkos ovoj činjenici, BIĆE, svojom beskonačnom ljubavlju posmatra nas još od onda, poznavajući vrlo dobro sva naša svakojaka ZLODELA, uključujući i odbranu svakog od nas u DVORANI PRAVOSUĐA, tako da kazne koje zaslužujemo i nastavljamo da ih zaslužujemo budu svedene u njihovom bolu i, tako, možda ćemo moći da stignemo da osetimo KAJANJE za sve što smo učinili tokom vekova.
ČETVRTA ZAPOVEST MOZAIČKOG ZAKONA JASNO NAM KAŽE: POŠTUJ OCA I MAJKU! A koji je bio naš odziv prema ovoj zapovesti? I koje je bilo naše poštovanje prema našem BIĆU? Kako smo ga počastili? U koliko života smo se setili Njega? Da li smo stigli da reflektujemo o njegovoj egzistenciji? Da li smo se zahvalili Bogu-Majci na tome što nam je dala sopstveno telo koje danas imamo? Itd, itd, itd. Odgovor je jedini: NIJE NAM NI NA PAMET PALO SEĆANJE NA MOTIV naše egzistencije… Samo se Gnoza pojavila na našem putu i zaustavila je SULUDO LUTANJE da bismo počeli da se pitamo zašto postojimo, odakle dolazimo, kuda idemo itd, itd, itd.
Kada stižemo do doba zrelosti, počinjemo da patimo od svakojakih bolesti zbog naše zloupotrebe u etapama našeg ranijeg tužnog života. Onda, umesto da uđemo u duboke refleksije, da bismo saznali koji su bili naši neuspesi, mi težimo DA PROTESTUJEMO protiv svega i svih, pogotovo protiv božanstva.
Na kraju krajeva, kada su nas život i njegove mreže i zamke progutali, počinjemo DA STARIMO, a patnje i enigme ili neizvesnosti počinju DA RASTU: šta će sa mnom biti kada umrem? Gde ću stići u RAJ ili u PAKAO? Da li postoji nebo? Da li postoji pakao? Da li je sve to laž religija? Itd, itd, itd. Okončavamo uvek lupajući glavom o zid jer nismo našli zadovoljavajući odgovor.
Pored svega toga, zanimljivo je, NAŠE BIĆE je oduvek želelo, na neki način, da na naš put BUĐENJA NAŠE SVESTI stavi neko nespokojstvo: možda neki san koji će na nas da utiče, neku neobičnu situaciju koja nas zatekne i koju treba da doživimo ili možda da vidimo stvari koje se drugima događaju; ali za sve ovo, braćo i sestre, JA SE ZADUŽILO da ih učini nevažnim kako bismo mi nastavili sa MRAČNIM SNOM koji nas je transformisao u mašine koje drugo ne znaju osim da JEDU, SPAVAJU, RADE I FORNICIRAJU; ovo je bila naša gorka realnost.
Čemu služe sada naše molitve koje činimo, često iz STRAHA, a ne iz DUBOKOG UBEĐENJA? Potrebno je da se setimo da je BIĆE OMNISCIJENTNO i da poznaje unutrašnjost unutrašnjosti i spoljašnjost spoljašnjosti, kao što je napisano u Pistis Sofiji! I, na kraju, ono zna kada smo iskreni i kada samo činimo pantomimu. NE ZABORAVIMO!!!
Niti treba da zaboravimo da je jedini zadatak naše egzistencije taj DA SPOZNAMO I DA INKARNIRAMO BIĆE, ostalo je apsolutno NEBITNO, PUSTO, APSURDNO, bilo koliko veličanstveno izgledalo mnoštvima. Izašli smo iz Apsolutnog Apstraktnog Prostora i jedina nam je dužnost da se u njega vratimo, ali sa OSVOJENIM ISKUSTVOM tokom milenijuma, drugim rečima, treba da se vratimo Ocu AUTOREALIZOVANI.
Dozvolite mi, na kraju ovih redova, da vam dam nekoliko misli za refleksiju:
„Milost i Istina idu zajedno: jesu poljubac Pravde i Mira!“
Psalam iz Biblije
„Iako su atributi Boga jednaki, onaj Milosti više sjaji i preovladava u našoj viziji nego onaj Pravde.“
Servantes
„Blago milosrdnima, jer će oni primiti milost.“
Jevanđelje po Svetom Mateji
„Misterija nam se čini kao utvara, ali tačno to što vidimo i činimo svakog dana jeste ono što krije najviše misterija.“
Amiel
„Kada srce plače za onim što je izgubljeno, Duh se raduje onome što se našlo.“
Doktrina sufista
NEKA BUDE U SVIMA VAMA SLAVA DUHA DODIRLJIVA I VEČNA REALNOST!
KWEN KHAN KHU
