„Omnis dies, omnis hora, qvam nihil sumus, ostendit“ (Svaki dan, svaki sat nam pokazuje koliko smo beznačajni)

Dragi prijatelji

Šaljem vam ovom prilikom ovu gravuru pod nazivom…

…OMNIS DIES, OMNIS HORA, QVAM NIHIL SUMUS, OSTENDIT

Slika je alegorijska gravura iz 17. veka sa nazivom „Omnis dies, omnis hora, quam nihil sumus, ostendit“, „Svaki dan, svaki sat nam pokazuje koliko smo beznačajni“, što nam omogućava da vidimo sopstvenu ništavnost. Delo pripada čuvenoj seriji „Thesaurus Philo-Politicus“, koju su objavili Danijel Majsner (1585–1625) i Eberhard Kizer (1583–1631) u Frankfurtu počev od 1623. godine.

U prvom planu, filozof ili naučnik drži sat u jednoj ruci, a Sunce u drugoj. Iza njega, skelet ─ smrt ─ drži kosu. U pozadini, panoramski pogled na grad Frajburg u Brajsgauu, Nemačka; tako su autori osmislili svoje poruke, koristeći prikaze urbanih pejzaža.

Neki tekstovi na latinskom:

QVAM NIHIL IN VITA SUMUS HAC, QVAM TURBA MISELLA, UNUSQUISQUE DIES, QUAELIBET HORA PROBAT.

Prevod: „Koliko smo beznačajni u ovom životu, kakvo jadno mnoštvo, svaki dan, svaki sat to dokazuje.“

I nemački tekst navodi isto, evo prevoda: „Da smo ništa u ovom životu, nesrećan narod okružen smrću: to dokazuje, dokazuje jasno, i, da, svakog časa.“

Šta nam sve ovo govori, dragi čitaoci?

Pre svega, moramo naglasiti da samo oni koji traže da spoznaju sebe na kraju otkrivaju lažnost našeg sujetnog postojanja. Oni koji traže sebe su ljubitelji refleksije, filozofije, Istine… Zato vidimo tog filozofa sa Suncem na jednoj i satom na drugoj strani. Sunce je BIĆE koje obasjava tragaoce Oca, a sat ih stalno podseća da ne smemo gubiti vreme, da je život veoma kratak i da je rad na autorealizaciji težak i dugotrajan…

Ništa nismo, dragi pratioci, sve dok smo impregnirani sa deset hiljada psiholoških agregata koje nosimo u sebi.

Očigledno je da je smrt našeg fizičkog tela uvek oko nas i moramo biti budni i zapamtiti da nad nama uvek bdiju božanske hijerarhije i sama sudbina. Kada lutamo sa uspavanom Svešću, ne opažamo ove istine i smrt nas proguta kada joj se prohte.

Podsetimo se odlomka iz jedne od naših ceremonija:

„Probudi se, brate! Probudi se! Probudi se! Bilo bi žalosno da ti nastavljaš da budeš uspavan u svetu mrtvih.

Brate, duboko meditiraj o Gospodu Velike Samilosti.

O, plemeniti gnostički brate! Ono što se naziva smrću sada je stiglo. Napuštaš svet, ali nisi ti jedini koji to činiš. Smrt je kruna svega.

Nemoj nastavljati da budeš vezan za ovaj svet posredstvom osećanja, afekata i slabosti, jer čak iako ćeš zbog ignorancije to zaželeti da činiš, neće ti biti povoljno. Seti se svoje Božanske Majke, potraži je u samoj svojoj unutrašnjosti, moli je da te orijentiše.”

Sada vam nudim nekoliko fraza za vašu refleksiju:

«Smrt je mera koja nas sve čini jednakima.»
P. Pedro de Guzman

«Smrt je telo učinila beskorisnim prebivalištem za dušu.»
Fraj Luiz de Leon

«Smrt daje lekcije i primere; smrt stavlja naš prst na knjizi života.»
Hose Marti

«Smrt, kojeg se toliko plašimo, samo je kraj životnog putovanja.»
Kampoamor

«Umreti nije ništa drugo nego promeniti prebivalište.»
Marko Aurelije

MEMENTO MORI.
─ ‘Zapamti da ćeš umreti.’ ─

KWEN KHAN KHU