«Qvi benè docet» (Onaj ko dobro uči)

Dragi čitaoci:

Šaljemo vam gravuru iz iste knjige Thesaurus Philo-Politicus, koju su počeli da objavljuju pesnik Danijel Majsner (1585-1625) i graver i izdavač Eberhard Kizer 1623. godine.

Njen naslov na latinskom je Qvi bene docet, et male vivit, qvod vna manv dat, altera rapit. Na dnu slike nalazi se tekst: Qui bene Christicolas docet, et male vixerit, ille est, Cujus dextra manvs datq[ue], sinistra rapit.

Oba teksta se prevode na sledeći način: „Onaj ko dobro uči [hrišćane], ali živi lošim životom [živi lošim, zlim i perverznim životom]“. Staronemački tekst kaže isto: „Što daje jednom rukom, uzima drugom“.

Smešten u gradu Libeku – na severu Nemačke – čovek obučen u odore sveštenika ili učenjaka izgleda kao da obavlja čin milosrđa za prosjaka, ali dok daje desnom rukom, drugom uzima nazad ono što je dao.

Prijatelji, ova ilustracija koju nam predstavlja ova gravura ukazuje nam na zloslutno prisustvo psihološkog agregata sebičnosti i pohlepe u našoj psihičkoj anatomiji.

U našem sadašnjem svetu, ovaj psihološki agregat je veoma prisutan i veoma ga je lako uočiti u našem društvu. Najtužnije je što se ova energetska malformacija nalazi u postupcima mnogih sveštenika našeg vremena, koji, u zamenu za obećanje „mesta u raju“ posle smrti, ostaju sa imovinom onih iskrenih hrišćana koji su praktikovali svoju veru tokom celog života. To se u ono vreme nazivalo „božanskim indulgencijama“!

Bez sumnje, ovo je veoma loša šala, obmana puna zlobe, jer se u ovom slučaju igramo dobrim namerama osobe koja je nepravedno pogođena, koja u svojoj dobroj veri veruje da će, pored činjenice da će joj svi gresi biti oprošteni, nakon smrti biti primljena od strane božanstva, koje će je smestiti u rajske oblasti za svu večnost. Ovo je ista priča kao i u mnogim drugim religijama koje obećavaju svojim sledbenicima da će ih, nakon smrti, primiti prelepe device u okruženju nenadmašne lepote, takođe za večnost.

Zašto obmanjivati mase ovim trikovima? Zašto obećavati nebeski mir izgubljenim dušama ako su se tokom života posvetile činjenju zla? Da li je Bog dovoljno slep, neuk ili glup da poveruje u ove farse o nama, o humanoidima? Zašto se igramo svetim tekstovima, menjajući njihove originalne fraze? Enigme, enigmatične enigme…!

Mentalitet sadašnjih humanoida je zlonameran bez premca, a to navodi i sveštenstvo i laike da tvrde da mogu da prevare BOŽANSKU pravdu. To nas takođe navodi da verujemo da pakao i karma ne postoje. Već je bilo papa koji su negirali postojanje infradimenzija, tvrdeći da su ti paklovi jednostavno stanja psihičkog poremećaja koja smo akumulirali u svojim životima. Ovim izjavama „sluge Božije“ peru ruke.

Ovo je vrhunac vrhunaca! i potvrda čistog i surovog neznanja.

Zamka sebičnosti i pohlepe ima mnogo oblika da se predstavi masama. U našem današnjem svetu postoje brojne organizacije koje, u zamenu za brigu o starijima na mestima navodno specijalizovanim za pružanje blagostanja, s druge strane kradu, pod raznim izgovorima, njihovu svojinu, dobra, imovinu itd., itd., itd., sve opravdano dobrom humanom negom krajnje bolesnih.

Ova vrsta poslovanja se proširila na mnoga mesta na našoj planeti, posebno u onim zemljama koje nazivamo „civilizovanima”…

Sada vam dajem nekoliko fraza za refleksiju:

«Škrti sakupljaju kao da će živeti večno, a rasipnici troše kao da će uskoro umreti.»
Aristotel

«Pohlepa kvari sreću, poštenje i sve ostale vrline.»
Salustij

«Pohlepa je kao plamen, čija se sila povećava srazmerno požaru koji izaziva.»
Seneka

«Pohlepa je želja za akumulacijom, bilo u žitaricama, ili u dobrima, ili u novcu, ili u predmetima od kurioziteta. Bilo je tvrdica i pre pronalaska zlata.»
Volter

«Pohlepa oduzima drugima ono što sebi uskraćuje.»
Seneka

ABYSSUS ABYSSUM INVOCAT.
─‘Jedan ponor zove drugi ponor.’─

KWEN KHAN KHU