«Hortus nec amoenior ullus» (Nijedna bašta nije divnija)

Veoma dragi čitaoci

Šaljem vam novu gravuru pod nazivom…

…HORTUS NEC AMOENIOR ULLUS
─ ‘Nijedna bašta nije divnija’ ─

U latinskom tekstu na dnu naše gravure možemo pročitati:

Vena Dei donum est, auctorem grata revisunt Dona suum, agricolam, messe beante, suum.

Prevod: „Vitalna energija je dar od Boga; dobrodošli darovi vraćaju se, sa žetvom koja donosi bogatstvo, svom tvorcu, svom poljoprivredniku.“

Analizirajući našu gravuru, u prvom planu, levo, vidimo sejača na čijoj zemlji su razbacane knjige, neke otvorene, neke zatvorene, a desno žeteoca usred obilne žetve koja niče iz knjige. U pozadini, silueta dobrodošlih poklona, grad Frajnshajm, Nemačka.

Ova umetnička ilustracija, izrazito alhemijska, odnosi se na našu Filozofsku zemlju, naše materijalno telo ili fizički vehikl, uz pomoć kojeg treba da realizujemo VELIKO DELO.

Na ovoj zemlji vidimo razbacane nekoliko knjiga, neke zatvorene, a neke otvorene, što nas dovodi u kontakt sa simbolikom Majstora transmutativne umetnosti. Jedan od njih, V. M. Fulkaneli, govori nam sledeće:

„Telo ovog anđela, čija dva krila zamenjuju glavu, prekriveno je pečatom otvorene knjige, ukrašenom kabalističkom zvezdom i motom Vitriola od sedam reči: Visita Interiora Terrae, Rectificandoque, Invenies Occultum Lapidem. «Video sam drugog moćnog anđela, piše Sveti Jovan, kako silazi s neba, obučenog u oblak; i duga beše iznad njegove glave, i lice mu beše kao sunce, i noge mu kao vatreni stubovi, i u ruci držao je otvorenu knjižicu. I stavivši desnu nogu na more, a levu na zemlju, i povika iz sveg glasa, kao što lav riče. I kad povika, sedam gromova progovoriše sopstvenim glasovima. I kad sedam gromova progovoriše, htedoh da pišem; ali čuh glas s neba gde mi govori: Zapečati ono što su sedam gromova progovorili, i ne piši to… Glas koji čuh s neba opet mi progovori i reče: Idi i uzmi otvorenu knjižicu koja je u ruci anđela koji stoji na moru i na zemlji. I otidoh k anđelu, tražeći da mi da knjižicu. A on mi odgovori: Uzmi je i pojedi je; zagorčiće ti stomak, ali u ustima će ti biti slatka kao med.»

Ovaj proizvod, alegorijski izražen anđelom ili čovekom ─ atribut jevanđeliste Svetog Mateja ─ nije ništa drugo nego merkur filozofa, dvostruke prirode i kvaliteta: delimično fiksni i materijalni, a delimično isparljivi i duhovni, koji je dovoljan da započne, usavrši i umnoži delo.” […]

„Ali ovde je neophodno jedno zapažanje. Pod imenom liber i ispod slike knjige, usvojenim da bi se označila materija koja sadrži rastvarač, mudraci su želeli da označe zatvorenu knjigu, opšti simbol svih grubih tela, minerala ili metala, onako kako nam ih Priroda nudi ili kako ih ljudska industrija stavlja u promet.”

Na ovaj način, braćo i sestre, kroz Gnozu saznajemo da i zatvorena knjiga kao i otvorena knjiga simbolizuju našu kreativnu energiju, neophodnu za stvaranje naše okultne anatomije, naših unutrašnjih vehikala (tela).

Takođe, takozvana Filozofska Zemlja nije ništa drugo do naše fizičko telo, naša sopstvena laboratorija u kojoj se naše merkurske energije inteligentno mešaju i koje se, dodirnute u pravo vreme vatrom naše Božanske Majke ili Božanske Gospe Stela Maris, transformišu u spasonosne vode koje ispiraju sve naše nedostatke od početka vremena. Ovo je čudo četvrte vrste Merkura, supstance sposobne da nas potpuno transformiše u blistava stvorenja pred očima Boga.

Reči V. M. Fulkanelija u vezi sa Filozofskom Zemljom su interesantne za naše razumevanje. Da vidimo kako on opisuje ovaj detalj u svom delu Filozofska boravišta:

„Rekao bih, dakle, navodi anonimni autor, da je materija od koje je napravljen kamen mudrosti stvorena zajedno sa čovekom i da se naziva filozofska zemlja… Ali niko to ne zna osim pravih filozofa, koji su sinovi Umetnosti.”

Dobro je istaći da Adept koga vidimo na desnoj strani naše gravure sakuplja iz jedne od otvorenih knjiga neku vrstu divne vegetacije, plod svog rada sa Merkurom mudrih. Zbog toga, jedna od fraza kojom smo započeli objašnjenje naše gravure počinje rekavši nam: „Vitalna energija je dar Božji; blagosloveni darovi se vraćaju, sa bogatom žetvom, svom autoru.“ Ovim rečima nam se govori da će oni koji brinu o našem semenu biti blagodareni od same prirode.

Sada vam nudim nekoliko fraza za vaše refleksije:

«Sreća zaista pomaže onima koji dobro rasuđuju.»
Euripid

«Sreća je kao pijaca: samo treba da sačekate da cena padne.»
Bekon

«Sreća, a ne mudrost, je ta koja vlada ljudskim životom.»
Ciceron

«Sreća je kao odeća, koja previše široka nam smeta, a previše tesna nas steže».
Horacije

«Sreća se plaši hrabrih i savladava kukavice».
Seneka

EX AEQUO ET BONO.
─ ‘Na pravedan i dobar način.’ ─

KWEN KHAN KHU