Ljudi brkaju Svest sa Inteligencijom ili sa Intelektom i veoma inteligentnu ili veoma intelektualnu osobu smatraju veoma Svesnom. Mi tvrdimo, bez imalo sumnje i bojazni da grešimo, da u čoveku Svest predstavlja neku vrstu posebnog „razumevanja unutrašnje spoznaje“, potpuno nezavisno od bilo kakve mentalne aktivnosti.
Sposobnost Svesti nam dopušta spoznaju samoga sebe.
Svest nam daje Integralnu spoznaju o onom što jeste, gde jeste, o onom što se realno spoznaje, o onom što se sigurno ignoriše.
Revolucionarna psihologija poučava da upravo sam čovek može da zna o svojoj sopstvenoj Svesti, da li ona postoji u određenom momentu ili ne.
Samo sam čovek i niko drugi osim njega može da shvati za trenutak, za momenat, da pre tog trenutka, pre tog momenta nije bio realno Svestan, da je imao duboko uspavanu Svest, a potom ima da zaboravi ovo iskustvo ili će ga sačuvati kao sećanje na neko snažno iskustvo.
Hitno je da znamo da u racionalnoj životinji Svest nije nešto neprekidno, stalno.
Na normalan način, u Intelektualnoj životinji nazvanoj čovek, Svest duboko spava.
Retki, veoma retki jesu momenti u kojima je Svest budna; Intelektualna životinja radi, vozi kola, sklapa brak, umire itd, uspavanom Svešću, a ona se samo u izuzetnim momentima budi.
Život ljudskog bića je život snova, ali ono veruje da je budno i nikada neće priznati da sanja, da ima uspavanu Svest.
Ako bi neko stigao da se probudi, osećao bi se strašno osramoćen pred samim sobom i najednom bi razumeo majmunisanje, činjenicu da je smešan. Ovaj život je zastrašujuće smešan, grozno tragičan i katkad subliman.
Ako bi neki bokser stigao da se odjednom probudi usred borbe, pogledao bi osramoćen čitavu poštovanu publiku i pobegao bi od groznog spektakla, ispred uspavanog i nesvesnog mnoštva.
Kada ljudsko biće prizna da ima uspavanu Svest, možete biti sigurni u činjenicu da već počinje da se budi.
Reakcionarne škole zastarele psihologije koje odbacuju postojanje Svesti, pa čak i korist ovog termina, potvrđuju stanje najdubljeg Sna. Pristalice ovih škola veoma duboko spavaju, oni su praktično u stanju infrasvesti i nesvesti.
Oni koji brkaju Svest sa psihološkim funkcijama: mislima, osećanjima, motoričkim impulsima i senzacijama, oni su realno vrlo Nesvesni, duboko spavaju. Oni koji priznaju postojanje Svesti, ali potpuno odbacuju različite stepene Svesti, potvrđuju nedostatak svesnog iskustva, san Svesti.
Svaka osoba koja se bar za kratko vreme probudila, vrlo dobro poznaje posredstvom sopstvenog iskustva da postoje različiti stepeni Svesti koje je mogla opaziti u samoj sebi.
Prvo: vreme. Koliko vremena bivamo svesni?
Drugo: učestalost. Koliko smo puta probudili svest?
Treće: amplituda i dubina. Zbog čega smo postali svesni?
Revolucionarna psihologija i stara Filokalija tvrde da posredstvom velikih nadnapora veoma specijalne vrste, moguće je da se budi Svest i da se učini da postane stalna i kontrolisana.
Fundamentalno vaspitavanje ima kao cilj buđenje Svesti. Ničemu neće služiti deset ili petnaest godina studija u školi, kolegijumu i na univerzitetu, ako smo nakon završetka škole uspavane mašine.
Ne preterujemo ako tvrdimo da posredstvom nekih velikih napora Intelektualna životinja može da bude SVESNA same sebe, samo nekoliko minuta.
Jasno je da iz ovog opšteg stanja uspevamo da danas imamo nekoliko izuzetaka, koje treba da tražimo Diogenovim fenjerom. Ovi retki slučajevi predstavljeni su od Istinskih Ljudi kao što su: Buda, Isus, Hermes, Kecalkoatl itd.
Ovi utemeljivači religija imali su kontinuiranu Svest, bili su veliki prosvetljeni.
Normalno, ljudi nisu svesni samih sebe. Iluzija biti neprekidno svestan rađa se u memoriji i u svim procesima mišljenja.
Čovek koji praktikuje retrospektivnu vežbu kako bi se setio svog čitavog života, zaista se može podsetiti, može da se seti koliko puta je sklopio brak, koliko mu se dece rodilo, ko su mu bili roditelji, profesori itd, ali ova stvar ne znači Buđenje svoje Svesti, ovo jednostavno znači sećati se nesvesnih činjenica i to je sve.
Potrebno je da ponavljamo ono što smo već rekli u prethodnim poglavljima. Postoje četiri stanja Svesti. A to su: San, stanje Jave, Samosvest i Objektivna Svest.
Jadna Intelektualna životinja na pogrešan način nazvana čovek živi samo u dvama stanjima. Jedan deo života provodi onda kada spava, a drugi, u neinspirisano nazvano Budno stanje (stanje jave), koje takođe znači san.
Čovek koji spava i sanja veruje da se budi sa prostom činjenicom što se vraća stanju Jave, ali realno, tokom ovog stanja Jave, nastavlja da spava.
Ova stvar je slična tome kao kada osvanjuje dan: zvezde se kriju zbog sunčeve svetlosti, ali one nastavljaju da postoje, iako ih ljudske oči ne percipiraju.
U svakodnevnom životu ljudsko biće ništa ne zna o Samosvesti i toliko manje o Objektivnoj Svesti.
Nesumnjivo, ljudi su gordi i sav svet se zamišlja samosvesnim, Intelektualna životinja čvrsto veruje da ima Svesnost o sebi i nikako neće reći da je Uspavana i da živi nesvesna sama sebe.
Postoje izuzetni momenti u kojima se Intelektualna životinja budi, ali su ovi momenti vrlo retki. Oni mogu da se pojave u jednom momentu najveće opasnosti, u toku jedne intenzivne emocije, u nekoj novoj okolnosti, novoj situaciji, neočekivano itd.
Zaista je nesrećna činjenica što jadna Intelektualna životinja nema nikakvu kontrolu nad ovim prolaznim Svesnim stanjima, što ne može da ih doziva, da ih učini stalnim.
Nema sumnje, Fundamentalna edukacija tvrdi da Čovek može da osvoji Kontrolu Svesti i da zadobije Samosvest.
Revolucionarna psihologija ima naučne metode, procedure za buđenje Svesti.
Ako želimo da budimo svoju Svest, potrebno je da počnemo sa ispitivanjem, izučavanjem, a potom sa izbacivanjem svih prepreka koje se pojavljuju na putu. U ovoj knjizi ja sam predavao put za buđenje Svesti, koji počinje već iz školskih klupa.
Fundamentalna edukacija, pogl. XXXVII, «Svest»
Samael Aun Weor
