Hitno je da se duboko razume na svim planovima pameti ono što je zaista Smrt, u sebi samoj, jer je samo tako moguće da se zaista razume, integralno, ono što je Besmrtnost.
Videti ljudsko telo voljenog bića mrtvog u sanduku, ne znači da si razumeo Proces Smrti.
Istina je nepoznata tren za trenom. Ni Istina o smrti ne može biti izuzetak.
JA uvek želi, kao što je skoro i prirodno, neko osiguranje od smrti, neku dodatnu garanciju, neku vrstu vlasti koja ima dužnost da nam obezbedi neki bolji položaj i neku vrstu besmrtnosti, onostrano užasavajućem grobu.
Sama «sopstvenost» nije raspoložena da umre. JA želi da nastavlja. JA je prepuno Straha zbog Smrti.
Istina nije stvar verovati ili ne verovati. Istina nema nikakve veze sa verom ili skepsom. Istina nije stvar ideja, teorija, mišljenja, koncepata, prekoncepata, pretpostavki, predrasuda, tvrdnji, pregovora itd. Ni Istina o misteriji Smrti ne čini izuzetak.
Istina o Misteriji Smrti može se upoznati posredstvom Direktnog Iskustva (Eksperimentisanja).
Nemoguće je da saopštiš realno iskustvo Smrti nekome ko to ne poznaje.
Svaki pojedini pesnik može da piše lepe knjige o Ljubavi, ali je nemoguće da saopšti Istinu o Ljubavi osobama koje ovu nikada nisu eksperimentisali. Isto tako, nemoguće je saopštiti istinu o smrti osobama koje nisu doživljavale smrt.
Onaj koji želi da zna Istinu o Smrti, treba da istražuje, da eksperimentiše samim sobom, da traži kako to priliči; samo je tako moguće da otkrijemo duboko značenje Smrti.
Opažanje i mnogogodišnje iskustvo dozvolili su nam da razumemo da ljude ne interesuje da na realan način shvate duboko značenje Smrti; jedina stvar koja interesuje ljude, jeste da onostrano nastavljaju, i to je sve.
Mnogo osoba želi da nastavlja zajedno sa materijalnim dobrima, prestižom, porodicom, verovanjima, idejama, decom itd, ali onda kada razumeju da je svako nastavljanje Psihološkog tipa uzaludno, prolazno, efemerno, nestabilno, tada – osećajući se bez garancija, nesigurni – uplaše se, prestrašuju se, ispune se beskrajnim terorom.
Neće jadni ljudi da razumeju, neće da shvate, da sve ono što nastavlja – odvija se u vremenu.
Jadni ljudi neće da razumeju da sve ono što nastavlja propada u Vreme.
Jadni ljudi neće da razumeju da sve ono što nastavlja postaje mehaničko, rutinsko, dosadno.
Hitno je, potrebno je, potrebno je da postanemo potpuno svesni o dubokom značenju smrti; samo će tako nestati strah od toga – da ćemo prestati da postojimo.
Ako pažljivo opažamo čovečanstvo, možemo proveriti da se pamet uvek nalazi učaurena u onome što je poznato i želi da ovo što je poznato nastavlja sa one strane groba.
Ubuteljena pamet u poznatom, nikada ne bi mogla da eksperimentiše Nepoznato, Realnost, Istinu.
Samo razbijajući butelju Vremena, posredstvom Pravilne Meditacije, možemo eksperimentisati VEČNOST, ATEMPORALNOST, REALNOST.
Oni koji žele da nastavljaju, boje se smrti, a njihovo verovanje i teorije služe im kao narkotik.
Smrt u sebi samoj nema ništa zastrašujuće; to je nešto veoma lepo, sublimno, neizrecivo, ali ubuteljena Pamet u poznatom, kreće se samo začaranim krugom koji se vrti od poverenja do skepticizma (sumnje).
Kada budemo realno postali potpuno svesni dubokog značenja smrti, otkrićemo tada sebi samima, posredstvom direktnog iskustva, da Život i Smrt čine jednu sveukupnost.
Smrt je skladište Života. Put Života sastoji se od tragova kopita konja Smrti.
Život je neka vrsta energije – određena i određujuća. Od rođenja pa do smrti postoje u ljudskom organizmu različite vrste energija.
Jedinoj vrsti energije kojoj se organizam ne može suprotstaviti je Radijus (Zrak) Smrti. Ovaj zrak poseduje veoma veliki električni napon. Ljudski organizam ne može podneti takav napon.
Na isti način, kao što grom može da uništi stablo, zrak smrti može da neizbežno uništi ljudski organizam.
Zrak smrti spaja Pojavu Smrti sa Pojavom Života.
Zrak smrti proizvodi veoma intimna električna pražnjenja i takođe proizvodi ključnu notu, koja ima preciznu moć da kombinuje gene u oplođenom ovulumu.
Zrak smrti svodi ljudski organizam na svoje osnovne elemente.
Ego, Energetsko Ja nažalost nastavlja u našim descendentima.
Ono što predstavlja „Istinu o Smrti“, ono što je interval između Smrti i Koncepcije (Začeća) to je nešto što ne pripada Vremenu i što možemo eksperimentisati samo posredstvom Nauke Meditacije.
Profesori i profesorke iz škola, kolegijuma, univerziteta, treba da uče učenike i učenice, o putu koji vodi eksperimentisanju Realnosti, Istine.
Fundamentalna edukacija, pogl. XXIX, «Razumevanje Smrti»
Samael Aun Weor