Do koje tačke je potrebno da stignemo sa našom psihološkom smrću na ovom Putu

Do koje tačke je potrebno da stignemo sa našom psihološkom smrću na ovom Putu

Do koje tačke je potrebno da stignemo sa našom psihološkom smrću na ovom Putu 850 480 V.M. Kwen Khan Khu

Mnogo cenjeni čitaoci:

Verujem da je potrebno da vam pišem u pogledu ove fundamentalne teme koju možemo ovako nasloviti:

DO KOJE TAČKE JE POTREBNO DA STIGNEMO SA NAŠOM PSIHOLOŠKOM SMRĆU NA OVOM PUTU

Tokom mnogih godina V.M. Samael je nastojavao, želeći da stigne do gnostičkih grupa, na neophodnoj potrebi da se UMIRE U SEBI SAMIMA iskorišćavajući psihološku gimnaziju koju nam život svakodnevno pruža. Stigao je da napiše čak tri knjige u pogledu ovog, koje su naslovljene: FUNDAMENTALNA EDUKACIJA, VELIKA POBUNA i REVOLUCIONARNA PSIHOLOGIJA,a uprkos toga, čak i u našim danima, ovaj intimni rad ne uspeva da se razume.

Što se tiče ove stvari, Avatar Ere Vodolije rekao je: „Vi, zemljani, imate pojedine zone mozga koje ne funkcionišu, zato što sam vam na hiljade načina govorio u vezi sa psihološkom smrću, a izgleda da me niko ne razume…“

Lično, ono šta mogu da vam kažem, iako se V.M. Samael fizički ne nalazi danas među nama, ova anomalija i dalje postoji među gnostičkim studentima. A ova stvar se dokazuje da je veoma ozbiljna za narod koji želi, pretpostavlja se, da se autorealizuje. Ono što sam mogao da neposredno proverim na terenu svakodnevnog života to je da zlo – nazvano čovekom današnjih dana pati od veoma teškog problema koji se naziva SAMOUVAŽAVANJE koje, svojevremeno, ima poreklo u jednom zlokobnom stanju koje možemo da kvalifikujemo kao SAMOLJUBLJE. Sa ovim dvema psihološkim bolestima u našoj unutrašnjosti dokazuje se da je nemoguća bilo kakva psihološka promena koju bismo želeli da realizujemo u našoj jeftinoj psihologiji…

Kada se neko precenjuje, nikada neće priznati svoje greške, više od toga, verovatno će pretpostaviti da ne greši, a fundamentalni uslov da se zaista počne SA ISTINSKIM UMIRANJEM jeste, upravo, da priznamo da smo puni grešaka koje su prouzrokovane od deset hiljada nepoželjnih agregata koje svaka osoba ima u svojoj unutrašnjosti. Ovo je baza od koje treba da pođemo da bismo ozbiljno shvatili POTREBU DA UMIREMO NA PSIHOLOŠKOM NIVOU. Kada neko stigne da zaista prizna de je pokretna vreća sa agregatima, on počinje da istinski vrednuje OSEĆAJ SAMOOPAŽANJA SAMOGA SEBE sa ciljem da malo pomalo otkriva slabosti koje mu otežavaju život.

Počevši od ove osnove, treba da se preobrazimo u Šerloka Holmsa, u sopstvene detektive, da bismo u svakodnevnom životu otkrili da smo nepristojni,svađalice, zlokobni, da mrzimo, da izdajemo, da smo preljubnici, da uvek zahtevamo da smo u pravu, da ne dopuštamo drugima mogućnost da govore itd, itd, itd. Ali, da bismo otkrili našu nesreću, onda onaj OSEĆAJ SAMOOPAŽANJA treba da bude okretan, treba da bude rezultat PAŽNJE sličan onom kod stražara za vreme rata, zato što nas, nažalost, svakog sekunda bombarduju IMPRESIJE, u toku dvadeset i četiri sata svakodnevno, ni manje ni više.

Upravo iz ovog razloga OSEĆAJ SAMOOPAŽANJA jeste sličan sočivu koje je zakržljalo, a da bi se učinilo da ponovo funkcioniše potrebno je da ga, malo pomalo, upražnjavamo, beskonačnim strpljenjem i istrajnošću, sa ciljem da učinimo da ponovo funkcioniše. NE TREBA DA ZABORAVIMO NA SEBE SAME kad izlazimo iz naše kuće, treba da se opažamo da bismo shvatili način na koji hodamo, kako ulazimo u naša kola, kako vozimo – a moguće je sa arogancijom, kako razgovaramo sa drugima – verovatno prepotentno, kako se ponašamo sa prodavcem u supermarketu, šta o njemu mislimo(?), kakav nam je stav kada plaćamo robu(?) – verovatno da smo zaželeli da flertujemo sa razvratnim namerama sa devojkom sa blagajne, kako se ponašamo sa mlađom braćom? – s ljubavlju ili bezobzirno, kako se ponašamo u kući(?), kako razgovaramo sa našim supružnikom? – kojim tonom glasa to činimo, na koji način realizujemo naš rad u Velikom Arkanumu? – na šta mislimo dok ga realizujemo(?), da li ga ostvarujemo sa ljubavlju ili mešamo naš blud sa našim molitvama(?), a u momentu kada jedemo, da li smo zahvalni Ocu za hranu koju nam je doneo na sto(?), da li molimo Oca licemerno, mehanički jer smatramo da sve zaslužujemo, a kada pričamo, da li prvo promislimo da nas ne bi iznenadila reakcija onog ko sluša? itd, itd, itd.

Bilo bi veoma mnogo, braćo i sestre, da pišemo o svemu onome što obuhvata OSEĆAJ SAMOOPAŽANJA, ali sam vam dao nekoliko slučajeva u pogledu toga kako bi moglo da bude naše ponašanje onda kada nedostaje dotično samoopažanje. Ako mi ne budemo primenjivali ovu tehniku sekund za sekundom, očigledno je da će impresije iz spoljašnjosti udarati ponašoj psihi i našim centrima i, automatski, zbog nedostatka samoopažanja, odmah ćemo reagovati posredstvom bilo kog od onih deset hiljada agregata koje imamo.

I koji je rezultat kog dobijamo onda kada se ne nalazimo u stanju samoopažanja? Dovoljno je samo da bacimo pogled na svet koji nas okružuje da bismo videli kakvi smo i da shvatimo – ako naš razum funkcioniše, u kakvom svetu živimo. Naš svet je danas istinski PAKAO, jer niko neće, ni u kakvom obliku, da prihvati da smo svi mi doprineli našim nedostatkom SAMOOPAŽANJA stvaranju ovog gnusnog društva u kom se nalazimo. Svi smo mislili samo NA SEBE, a nikada se nismo potrudili da se postavimo na mesto drugih.

Zbog toga danas, u našem mnogo hvaljenom društvu, preplavljuju razvodi, bračni zločini, ubistva, lopovluci, ratovi, društveni nered, ekonomski haos, religijski haos, religijskog haosa i, očevidno, kada se ovo događa, građevina se ruši, jer ne postoje stubovi – neka se čita: VRLINE – koje bi je držale.

Parovi zaklinju u ljubav do smrti, a u stvari samo recituju ovu stvar kao deo jednog društvenog protokola koji je ustaljen u bračnim ceremonijama. Lično sam imao prijatelje u horizontalnom životu koji kada su se ženili, istog dana, prepodne, fornicirali su sa drugom ženom. Kako da nazovemo ovu stvar? Preljuba? Hipokrizija prema supruzi? Krajnja razvratnost? Moralna neodgovornost? Zadovoljstvo u zadovoljstvu? itd, itd. Istina je da takav bezobrazluk NEMA IMENA NITI PRIDEVA, ali sigurno znamo da je rezultat DUHOVNOG I PSIHOLOŠKOG ODRICANJA nas samih. Stigli smo do ove tačke zbog toga što smo verovali da SMO VEOMA DOBRI. Ovo je prepotentnost koja karakteriše nas Arijevce.

Majstor Samael kaže: „Parovi koji žele da produže medeni mesec treba da razumeju šta znači da oproste supružniku onda kada čini greške. Niko nije savršen, svi smo marionete kojima rukuju naši voljeni psihološki agregati, to je sve…“

Ali, kada se ove reči čitaju u delima Avatara, čitaju se da budu čitane, a ne da od njih izvučemo pouku, evo tu je naša teška greška! Jasno je da u ovim uslovima željena UNUTRAŠNJA PROMENA nikada se neće pojaviti u našim životima, jer ćemo tamo gde budemo išli stalno ponavljati sopstvene gluposti, naše klevete, naša ogovaranja, naše intrige, naše obične prividno veoma logične racionamente itd, itd, itd, zato što ćemo smatrati da je ove reči Majstor Samael napisao za druge ljude, a ne za nas. Evo ovde je naše SAMOUVAŽAVANJE, koje nas vodi ka ovoj psihološkoj oslepljenosti…

Ono što je najozbiljnije u svemu ovome, braćo i sestre, jeste to da bismo mogli da pređemo Tajni put bez dovoljne mističke smrti. Gde bi nas odvela ova stvar? Pa, u prvom redu, mogli bismo da se preobrazimo u Hanasmussene, a da to ni ne znamo. Već znamo da je Hanasmussen POBAČAJ BOŽANSKE MAJKE, nešto loše napravljeno. Ali, uzmimo najbolji slučaj, na primer: uradili smo Veliko Delo i uz pomoć Boga-Majke uništili smo naš grozni EGO, šta bi se dogodilo ako nismo izbacili OTPATKE KOJE OSTAVLJA BESTIJA u unutrašnjosti svakog Majstora čak iako je realizovao VELIKO DELO? Jednostavno, tog Majstora može jednoga dana da uhvati jedan od otpadaka, a dotični otpadak učini da izgubi BLAGOSLOVENI KAMEN kog je tako teško uspeo da osvoji. Ovi „Majstori“, obično, imaju određeno despotsko ponašanje prema drugima, neka stanja mizantropije i, iako bi izgledalo neverovatno, mogu da budu žrtve rafinirane mitomanije… Ovo je razlog zbog kog postoji malo SAVRŠENIH MAJSTORA koji su nazvani, sa ezoteričke tačke gledišta, ISCHMETCH…

„Da bi se radovao istinskom SAVRŠENSTVU MAJSTORSTVA potrebno je da si već poljubio bič dželata”, kaže Majstor Samael. Svi oni Majstori koji prikrivaju svoju ZLOBU ili PREPOTENTNOST zatvarajući se u HIPOKRITNOJ ćutnji, to su Majstori, da, ali sa veoma opasnim otpacima. Ovo je bio motiv zbog kog je za vreme Internacionalnog gnostičkog kongresa antropologije, održanog u gradu Guadalajara – Jalisco, Meksiko, Majstor dopustio da se fotografiše u zagrljaju sa druga dva Majstora koji su, nažalost, stvorili svojim stavovima dve struje koje su se međusobno svađale, želeći da pred publikom budu miljenici Majstora Samaela. Avatar ih je istinski zagrlio, ali su ona dva Majstora, u tim danima, činili, bez da su hteli, atentat protiv same Gnoze, jer je malo nedostajalo da je zauvek podele. Sada se Majstor nalazi u višim svetovima radujući se savršenstvu svog rada; jedan je od dvojice onih Majstora, na čudnovat način, sačuvao majstorstvo, ali onaj drugi involuira…

Danas, više nego ikada, braćo i sestre, ponovo se nameće ona Šekspirova fraza:

TO BE OR NOT TO BE, THAT IS THE QUESTION” –

„Biti ili ne biti, pitanje je sad”…

AVRO CLAVSA PATENT.
–Zlato otvara zaključana vrata–
Kwen Khan Khu

*

code