Dragi prijatelji
Ova gravura je rezultat saradnje tri umetnika: naučnika Jorisa Hoefnagela – flamanskog pesnika, muzičara i slikara – 1542-1600, nemačkog slikara Hansa fon Ahena – 1552-1615. i gravera Aegidiusa Sadelera II – flamanskog gravera zvanog „Feniksom gravure“, 1568-1629.
Njih trojica su osmislili seriju gravura koje prikazuju teme iz života Isusa Hrista, pod nazivom Nicomaxia Vitae. Gravura koju šaljem je korica. Projekat možda nije završen. Ovo je poznati crtež iz te serije.
Prema tome, naslov ove gravure jeste:
…NICOMAXIA VITAE
Naslov ove gravure je zapravo napisan na starogrčkom. Na latinskom bi glasio nicomachia, što bi na srpskom postalo nikomahija.
Sigurno je da ova reč kao imenica ne postoji, ali se veoma retko pojavljuje kao pridev i odnosi se na Aristotelovo delo Etika Nikomahu. Nikomah je čovek čije ime znači „pobednik u bici“. Ali deluje čudno u naslovu koji bi bio nešto poput „Nikomahova etika života“.
Reč nicomachia, ponavljamo, ne nalazi se nigde, ali je očigledno sastavljena od nicos, što znači „pobeda“, „pobedonosan“, i machia, što je „rat, bitka“. Mogla bi se prevesti kao „pobeda u bici“ ili „pobedonosna bitka“. Vitae je latinska reč i znači „život“.
Stoga se nicomachia vitae može prevesti kao „pobedonosna bitka života“, što joj daje logičnije značenje od nekog drugog mogućeg prevoda.
Na vrhu vidimo reč TETRAGRÁMMATON na hebrejskom.
Dole levo, na dve ploče, nalazi se fraza koja kaže:
Diliges Dominum Deum tuum ex toto Corde tuo
Et proximum tuum sicut te ipsum Exodi XX
Prevod je: ‘Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i bližnjega svoga kao samoga sebe.’ ─ 2. Mojsijeva 20.
U stvarnosti, ove fraze su preuzete iz Mateja 22:37-39, i u njima Isus sintetiše sve Mojsijeve zapovesti izražene upravo u 2. Mojsijevoj 20. (Egzodus XX)
Na kamenu sa desne strane takođe se nalazi mešavina latinskog i grčkog pisma. Dve grupe slova se pojavljuju na dva nivoa:
Ulevo čitamo Ω i dole IHS, udesno Ω i dole ΧPΣ.
- Omega je uzvik «O!».
- IHS je latinizovana verzija trigrama koja sintetiše ime Isusa na grčkom. Prvobitno je bila IHΣ, prvo, drugo i poslednje slovo grčkog imena Isus ─ H u starogrčkom je bilo dugo E, ali je na latinskom vremenom prevedeno kao H. U svakom slučaju, znači „Isus“.
- ΧPΣ je na grčkom; jeste prvo, drugo i poslednje slovo imena Christós ─ slova hi, ro i sigma.
U praksi, ovaj sklop znači: „O, Isuse! O, Hriste!”.
Dole u centru: POSSIDETE ANIMAS VESTRAS, ‘Posedujte svoje duše’.
Ispod su reference na datum 1589. i autore.
Četiri reči: LAPSVS EGRESSVS GRATIA INGRESSVS preveo bih ih kao „pad, izlaz, milost, ulazak“. Mislim da je ovo ispravan redosled kojim treba da se čitaju, jer izgleda kao sat i počinje odozgo nadesno.
Pored LAPSVS je citat iz Jova 7:
Militia est vita hominis super terram, et sicut dies mercenarii dies eius.
Doslovni prevod bi bio: „Čovekov život na zemlji je [kao] vojna služba, a njegovi dani su kao dani nadničara“ ─ Jov 7.
Pored EGRESSVS je još jedan citat iz Jova 14:
Constituisti Illis terminos
Qui praeteriri non poterunt.
„Postavio si im granice koje ne mogu prekoračiti.“
Pored GRATIA, još jedan citat iz Jova 14:
Qius [Quis] potest facere mundum ex immundo conceptum semine? Nonne tu qui solus es?
Što znači: „Ko može očistiti ono što je rođeno od nečistog semena? Zar nisi ti jedini?“ – Jov 14:4.
Konačno, pored INGRESSVS nalazi se još jedan citat iz Jova 14:
Homo quasi flos ingreditur et conteritur et fugit velut vmbra
Et nunquam in eodem statu permanet. Job 14.
„Čovek niče kao cvet i biva posečen, beži kao senka i nikada ne ostaje isti“ – Jov 14:2.
Na dnu gravure nalaze se ove fraze:
Spectator, has fortasse parcas autumas, Ereboque, Nocteque genitas, quas Iuppiter veretur ipse. Falleris ista unius nutu ab Dei.
Omnia potentis. esse Vitae originem.
Progressum et exitum volunt.
Vitamque, si spectetur ad legem Dei,
Laboriosam, et anxiam:
Sed Christi amore percitam sentiscere,
Qua post fruetur, gloriam.
Instetque pestem extinguere:
Sistatur ut animus Deo sui compos, Fortis ferendo vincere.
‘O, posmatraču, možda misliš da su ove Parke (Sudbine), rođene od Ereba i Noći, iste one kojih se i sam Jupiter plaši. Varaš se.
Sve ove stvari, voljom jednog moćnog Boga, biće izvor, tok i kraj života. I [će], ako se neko okrene Božjem zakonu, život [biti] naporan i težak, ali oživljen ljubavlju Hristovom, [tako] da počinje da shvata da će kasnije uživati u slavi.
Ovde vidiš koliko smrt uništava i koliko blagodat deluje da ugasi kugu:
Neka se zaustavi kako bi duša koja ima svog Boga koji napreduje sa snagom [mogla] pobediti.‘
Šta je sve ovo, prijatelju čitaoče?
Ova gravura nam prikazuje tri Parke koje tkaju našu sudbinu. Spustio nas je sa nebeskog svoda sam TETRAGRAMATON ili JEHOVA nad vojskama. Zato se pojavljuje Heruvim koji predstavlja ovo oživljavanje sa imenom Boga iznad svoje glave.
Sa leve strane je drugi Heruvim koji predstavlja ŽIVOT, a sa desne strane stvorenje sa lobanjom umesto glave. To su dve strane egzistencije.
Heruvim sa leve strane drži u jednoj ruci lovorovu grančicu, što označava trijumf, a u drugoj drži pehar kojim sipa vino preko vatre o kojoj Parke brinu. To je vatra prolaznog života.
Sa desne strane, stvorenje koje predstavlja smrt drži u levoj ruci grančicu jabuke, što aludira na seksualnost, a drugom rukom baca strelu na jednu Parku. To je strela razvratne seksualnosti koja je već pogodila jednu Parku u grlo.
Zbog toga se pored Parke sa leve strane nalazi upaljena lampa koja označava početak života, dok se sa desne strane, pored druge Parke, pojavljuje neupaljena lampa, a lice te Parke se vidi kao da je ostarilo. Ovo je početak naše starosti.
Između dva mala svećnjaka možemo videti jagnje, predstavnika Hristovih sila, ali vezanog, kao da je spremno za žrtvovanje. Ovo jagnje je naš intimni Hristos, koji se žrtvuje za nas uprkos našim greškama i neopreznostima. Iz tog razloga, pored njega je natpis: „POSEDUJTE SVOJE DUŠE“, što, drugim rečima, znači: „TRAŽITE SVOG INTIMNOG HRISTA da bi dao smisao vašem životu“.
Parka sa desne strane, čije je lice obeleženo starošću, drži krst u jednoj ruci, večni simbol kontinuiteta života.
Naslov naše gravure poziva nas da se borimo za svoj život, da se borimo za svog Hrista, a reči na latinskom, prevedene, pokazuju nam da je sve, u stvarnosti, apsolutna sujeta…
Primetimo da se mnoge od ovih fraza na latinskom i biblijske prirode odnose na Jova i njegove patnje, kada je Bog ispitivao njegovu vernost svojim zapovestima.
Sada vam nudim nekoliko rečenica za refleksiju:
«Duh se sastoji od jedne trećine instinkta, jedne trećine pamćenja i poslednje trećine volje.»
C. Dossi
«Lakše je proceniti čovekovu inteligenciju po njegovim pitanjima nego po njegovim odgovorima.»
Duque de Lewis
«Sa veštinom se dešava suprotno od onoga što se dešava sa novcem: što manje imate, time ste zadovoljniji.
P. Masson
«Nikada nije bilo velikog duha bez trunka ludila.»
Seneka
«Veština ponekad zauzima mesto genijalnosti; ona je kao voda koja nam nudi veliku dubinu, odražavajući nam beskrajnost nebeskog svoda.»
Balmes
DE PROFUNDIS.
─‘Iz dubina.’─
KWEN KHAN KHU
