Već iz detinjstva i mladosti počinje via crucis naše mizerne egzistencije, sa mnogo mentalnih devijacija, intimnim porodičnim tragedijama, preprekama u kući i u školi itd.
Jasno je da u detinjstvu i u mladom dobu, sa malim izuzecima, svi ovi problemi ne stižu da nas duboko pogode; ali onda kada postajemo odrasle osobe, nastaju pitanja: Ko sam? Odakle dolazim? Zbog čega patim? Koji je cilj postojanja? itd, itd.
Svi smo mi postavljali takva pitanja u toku našeg života. Svi bismo ponekad želeli da ispitujemo, da istražujemo, da znamo razlog ovih gorčina, neprijatnosti, borbi i patnji, ali nažalost, uvek završavamo ubuteljeni u nekakvoj teoriji, u nekakvom mišljenju, u onome šta je rekao komšija, u onome šta je rekao neki izlapeo starac itd.
Izgubili smo pravu bezazlenost i Mir spokojnog srca i zato nismo sposobni da direktno eksperimentišemo Istinu u svoj njenoj surovoj realnosti. Zavisimo od onoga što drugi govore i jasno je da idemo pogrešnim putem.
Kapitalističko društvo radikalno osuđuje ateiste, one koji ne veruju u Boga.
Marksističko-Lenjinističko društvo osuđuje te koji veruju u Boga. Ali u osnovi, obe stvari su iste stvari: stvar je u mišljenjima, kapricima ljudi, projekcijama Pameti. Ni verovanjem, ni neverovanjem, niti skepsom ne znači da se eksperimentisala Istina.
Pamet (Um) može sebi dozvoliti luksuz da veruje, da sumnja, da ima mišljenje, da pretpostavlja itd, ali ovo ne znači da se eksperimentisala Istina.
Takođe možemo sebi dozvoliti luksuz da verujemo u Sunce ili da ne verujemo, čak i dotle da sumnjamo da ono postoji, ali Zvezda Kralj nastaviće da daje svoju svetlost i da daje život svemu što postoji, a da naša mišljenja ne predstavljaju za njega ni najmanji značaj.
U pozadini slepog verovanja, u pozadini neverstva i skepticizma, skriva se mnogo aspekata lažnog morala i mnogo pogrešnih koncepcija lažnog poštovanja, u čijim se senkama ojačava Ja.
Kapitalističko društvo i socijalističko društvo imaju svoje specijalne vrste morala, u saglasnosti sa njihovim kapricima, predrasudama i teorijama. Ono što je moralno unutar kapitalističkog bloka nemoralno je unutar socijalističkog bloka i obrnuto.
Moral zavisi od običaja, mesta, epohe. Ono što je moralno u jednoj zemlji, u drugoj zemlji je nemoralno i ono što je bilo moralno u jednoj epohi, u drugoj epohi je nemoralno. Moral nema nikakvu esencijalnu vrednost; dublje analiziran dokazuje se sto posto stupidan.
Fundamentalna Edukacija ne predaje o moralu. Fundamentalna edukacija predaje Revolucionarnu etiku i ovo je potrebno novim generacijama.
Iz zastrašujuće noći vekova, u svim vremenima postojali su ljudi koji su se udaljili od sveta da bi tražili Istinu.
Apsurdno je udaljiti se od sveta u potrazi za Istinom, jer se ova nalazi u svetu i unutar čoveka, ovde i sada. Istina je nepoznata tren za trenom i nećemo je otkriti ako se odvojimo od sveta, a niti napuštajući bližnje.
Istina je nepoznata tren za trenom i nećemo je otkriti ako se odvojimo od sveta, niti ako napustimo bližnje.
Apsurdno je reći da je cela Istina upola istina, i da je Cela Istina upola lažna.
Istina je radikalna: ili jeste, ili nije. Nikad ne može biti pola Istine, nikad ova ne može biti pola lažna.
Apsurdno je da se kaže da Istina pripada vremenu i da ono što je nekada bilo istinito, sada više nije.
Istina nema nikakve veze sa vremenom. Istina je atemporalna. Ja je vreme, prema tome, ne može poznati Istinu.
Apsurdno je pretpostaviti da postoje konvencionalne Istine, vremenske, relativne. Ljudi brkaju koncepte i mišljenja sa Istinom.
Istina nema nikakve veze sa mišljenjima, niti sa takozvanim konvencionalnim istinama, jer su ove samo netranscendentalne projekcije Pameti.
Istina je nepoznata tren za trenom i može biti eksperimentisana samo u odsustvu Psihološkog Ja.
Istina nije stvar sofizama, koncepcija, mišljenja. Istina može biti poznata samo direktnim iskustvom.
Pamet može samo dati mišljenje, a mišljenja nemaju ništa zajedničkog sa Istinom.
Pamet ne može nikada da stvori Istinu.
Profesori i profesorke iz škola, kolegijuma i univerziteta treba da eksperimentišu Istinu i da pokažu svojim učenicima koji put treba da slede.
Istina je stvar neposrednog iskustva, nije stvar teorija, mišljenja ili koncepcija.
Možemo i treba da studiramo, ali je hitno da eksperimentišemo u sebi samima, na direktan način, ono što je istina u svakoj teoriji, konceptu, mišljenju itd, itd, itd.
Treba studirati, analizirati, ispitivati, ali takođe treba, vrlo hitno, da eksperimentišemo Istinu sadržanu u onome što studiramo.
Nemoguće je iskusiti Istinu dok nam je pamet uzburkana, u konvulziji, u mukama od suprotnih mišljenja…
Moguće je eksperimentisati Istinu samo tada kada je pamet u miru, kada se pamet nalazi u tišini.
Profesori i profesorke iz škola, gimnazija i univerziteta treba da usmere učenike i učenice ka putu duboke unutrašnje meditacije.
Put unutrašnje duboke meditacije vodi nas ka tišini i ka spokojstvu pameti.
Kada je pamet spokojna, kad u njoj nema misli, želja, mišljenja itd, kada se pamet nalazi u tišini, k nama dolazi Istina.
Fundamentalna edukacija, poglavlje XVIII, «Istina»
Samael Aun Weor
