Dragi prijatelji:
Šaljem vam gravuru pod naslovom…
…CUR CORDIS MEDIO RADIX
─ ‘Zašto postoji koren u sredini srca?’ ─
Ova gravura je 97. amblem knjige Morosophie ─ 1553 ─ koju je napisao Gijom la Perije (Guillaume la Perriere) ─ 1499-1554 ─ francuski humanista i pisac.
Tekst na latinskom:
«Cur cordis medio radix? Cur tramite caeco
Truncus in alta ruens fructibus ora replet?
An quia ─quodcunque est─ cor nostrum concipit omne, Illius & mentem lingua diserta refert».
Prevod: „Zašto postoji koren u sredini srca? Zašto, trčeći slepo mračnom stazom, deblo, u žurbi, puni svoja usta voćem? Ili možda naše srce sadrži sve u sebi i elokventan jezik saopštava koncept psihe?”
Francuski tekst koji prati crtež:
Regarde & voy, que l’arbre de sagesse ─duquel convient que l’homme soit instruit─ prent sa racine au coeur, & tant se dresse, que par la bouche il fait sortir le fruit.
Prevod fraze sa francuskog: „Pogledajte i vidite da drvo mudrosti ─ sa koje dolikuje da se čovek pouči – pušta koren u srcu i raste tako visoko da kroz usta mora da donese plod“.
Ova zagonetna i divna gravura sadrži ogromne istine koje su u potpunosti vredne prenošenja.
Zanimljivo je pri tome primetiti da centralni lik levu ruku oslanja na neki spis ili otvorenu knjigu. To čini protagonista našeg amblema da bi nam dočarao da svoje reči stavlja u svetu knjigu, kao da želi da se zakune da NE LAŽE i, s druge strane, da nam ukaže da ono što želi da nam kaže ono što on kaže poklapa se sa onim što on misli. Drugim rečima, da koncept i reči ili misli idu zajedno.
Zapisano je da se ljudsko stvorenje mora zasnivati na zapovestima drveta života ─ BIĆE i, s druge strane, da bi u tu svrhu doneo plod, Inicijat se mora hraniti plodovima drveta spoznanje dobra i zla ─ seks.
Gnoza je već jasno stavila do znanja da seksualnost ili porobljava ili oslobađa celo čovečanstvo; ovo je, danas više nego ikada, prava stvarnost gde god da idemo ili posmatramo humanoidni rod. Zbog toga lako možemo videti dve grane koje izlaze iz usta subjekta naše ilustracije: jedna bi bila grana drveta života, a druga drveta spoznanje dobra i zla.
Pitanje koje nam je postavljeno u latinskom prevodu „Zašto je koren u sredini srca?“ sadrži dva odgovora:
- Zato što ljudsko srce treba biti skladište Očevih vibracija.
- Zato što je srce ljudskog bića grobnica njegovih negativnih osećanja koja, usled nesvesti, nastavljamo da nosimo u sebi.
Očigledno, u prvom slučaju postoji objašnjenje napora koje moramo uložiti da, uprkos mraku na koji nailazimo, srce ipak uspe da se pojave plodovi unutrašnjeg rada posredstvom verbuma, odnosno kroz usta.
U drugom slučaju, izgubivši svoje duhovne čežnje, osoba osuđuje sebe, a njena reč ili verbum će jednostavno biti smeće koje ćemo neprestano bacati na svoje bližnje.
Treća opcija bi bila da se srce koristi da nastavi da ponavlja uznemirenost Ego-a kroz mehanička osećanja koja ničemu ne vode.
Prevod fraze na francuski ─ o kojoj smo već govoril i─ otkriva druge istine, da vidimo:
Svakako, BIĆE, kada treba da iznese svoje argumente, prevazilazi sve psihičke ili duhovne prepreke dok ne postigne svoj cilj.
Bez sumnje, drevni hrišćanski spisi su bili vrlo jasni kada su nam pokazali: „I Reč postade telo i dođe među nas, i videsmo njenu slavu i mudrost, ali svetlost dođe u tamu, a tama je ne shvata.”
Gornja rečenica nam vrlo jasno pokazuje da će, na kraju svesnog rada na nama, verbum, Reč, biti istinsko svedočanstvo da je određeni Adept postigao Autorealizaciju.
To je bilo istinito svedočanstvo koje smo videli u ličnosti našeg patrijarha Samaela Aun Weora, koji je, kako se sve više uznosio u svom delu, sve to odražavalo u njegovim raspravama ili magistralnim delima. Takođe, njegov govor je pretrpeo tako superiornu modifikaciju da smo svi mi koji smo slušali njegove propovedi ili predavanja bili zadivljeni kada smo čuli ona uputstva koja nam je davao, a koja su ličila na riku lava.
Da zaključim, dajem vam nekoliko odličnih fraza koje nam pomažu da razumemo ove stvari:
«Reč je moćnija od topa.»
José de la Luz y Caballero
«Kakva čudesna transformacija reči, nežnih, inertnih, u krdo vulgarnog stila, kada ih priziva i komanduje genij umetnika!»
José Enrique Rodó
«Može li na svetu biti išta strašnije od rečitosti čoveka koji ne govori istinu?».
Carlyle
«Kada je reč o odbrani dobrog cilja, nije teško govoriti dobro.»
Eurípid
«Elokvencija je umetnost preuveličavanja malih stvari i umanjivanja velikih stvari.»
Isocrat
DIES DIEM DOCET.
─‘Dan podučava dan.’─
KWEN KHAN KHU
