Dragi prijatelji
Šaljem svima vama gravuru sa naslovom…
…ČAS SMRTI ILI
DEVICA KOJA POSREDUJE U KORIST MOLITELJA
Kolege i koleginice, scena koja nam je predstavljena na ovoj gravuri odvija se oko drveta, u čijem podnožju čovek kleči, u gestu molbe, moleći Hrista da spase njegovu dušu pred njegovom neizbežnom smrću u grehu. Hristos je spreman da dodirne zvono koje okončava njegov život i sluša posredničke preporuke Device.
Sa druge strane drveta, smrt je, sekirom, počela da seče drvo njegovog života, koje Satana vuče ka njemu konopcem.
U podnožju, na latinskom natpisu, čitamo:
Frondeo frugis inops: Si mors secat, attrahet orcus. Iudicis extentam, Virgo, morare manum.
Prevod: „Pun sam lišća, ali bez ploda. Ako smrt poseče drvo mog života, orkus me privlači k sebi. O Device(!), zaustavi ispruženu ruku sudije.“
Ovu gravuru je napravio flamanski graver Hijeronimus Viriks (Hieronymus Wierix) – 1533-1619.
Dragi čitaoci, Gnoza nas je naučila da se svako od nas rađa sa određenim životnim trajanjem u ovoj dolini plača. Jednom prilikom, V.M. Samael nam je ukazao da postoje tri transcendentalne stvari koje treba razmotriti tokom našeg putovanja kroz vreme, naime:
- Dan našeg rođenja.
- Naš brak.
- Čas naše smrti.
Svakako, kada se rodimo, to je zato što je volja našeg Oca, našeg BIĆA, tako odlučila da iskoristimo ovu priliku, da proučimo misterije života i smrti i, kroz to proučavanje, da se pripremimo i razvijemo na sceni egzistencije, da postignemo svoju intimnu autorealizaciju.
Ali svi znamo, zahvaljujući Gnozi, da nam je kao ljudskim entitetima dodeljeno sto osam ljudskih egzistencija, koje čine ciklus na Točku Samsare. Kada se ove egzistencije završe i sa dolaskom smrti našeg fizičkog vehikla (tela), onda ćemo, u zavisnosti od vrednosti koje smo akumulirali u životnom ringišpilu, involuirati ka infradimenzijama prirode ili ćemo napraviti skok ka carstvima viših dimenzija prostora.
Mehanički zakoni prirode ne opraštaju: ili evoluiramo ka regionima visine, ili involuiramo ka ambisu, paklu ili tartaru koji pominje grčka teologija; to je zakon. Očigledno je da će intimni Hristos uvek pokušavati da nam pomogne, tako da naša konačna sudbina ne bude ona u kojoj vladaju tmine i užasi ambisa.
Ali ovde se postavlja pitanje: šta bismo mogli da uradimo da izbegnemo involuciju? Odgovor: pokušajmo da živimo svoje postojanje uvek održavajući sebe u stanju stalnog samoopažanja, ili, kako je naš Avatar to veoma dobro izrazio: „Kao stražar u ratno vreme“.
Živeti iz trenutka u trenutak, tokom vremena koje nam je dodeljeno kao ljudskim entitetima, jeste neophodno da bismo izbegli kandže involucije.
Mi ljudi težimo da verujemo da je naš životni vek neograničen, što je apsolutno pogrešno. Štaviše, činjenica da imamo uspavanu Svest ne dozvoljava nam da shvatimo da naša egzistencija nije ništa drugo do štetno ponavljanje mehaničkih radnji koje smo počinili od prošlih egzistencija do sadašnje. Sve je to zastrašujuće ojačalo ŽIVOTINJSKI EGO, što nas, proporcionalno, stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na našeg sopstvenog satanu.
Zato na ovoj gravuri vidimo Bezbožnog, sa konopcem, kako vuče drvo našeg života prema sebi da bi nas poveo sa sobom u svoje prokleto carstvo.
Jasno je da se Parka, smrt, može pojaviti u svakom trenutku, prema odredbama Velikog Zakona Karme. Ona će ispuniti svoju dužnost, presecajući nit naše fizičke manifestacije u određenom danu i času. Jedino što bi nas moglo spasiti jeste TRAJNA milost našeg HRISTA, sve dok smo mu se molili tokom naših dana, poput pokajnika na našem gravuri.
Bez sumnje, fraza koju taj pokajnik izgovara ima duboko značenje, zaista duboko značenje: „Pun sam lišća, ali bez ploda. Ako smrt poseče drvo mog života, orkus me privlači k njemu. O Devo!, zaustavi ispruženu ruku sudije.“
Da, braćo, Stela Maris, Božanska Majka, Ram-IO, ima moć da odloži konačnu presudu koja bi nas osudila na sopstvenu involuciju. Ona može da posreduje pred GOSPODAROM SAVRŠENSTVA da pokrene mehanizam spasenja koji bi sprečio naše napredovanje ka CARSTVU PROPASTI. Ovo nam je hiljadama puta naglasio naš blagosloveni Guru.
Očigledno je da ovde moramo primeniti onu špansku poslovicu koja kaže: BOG TI DAJE ALI TI NE STAVLJA U TORBU, drugim rečima, neophodno je da uložimo sopstvene napore kako bi nam ljudske i božanske sile, UKOMBINOVANE, omogućile da postignemo čudo naše integracije sa našim REALLNIM DUBOKIM UNUTRAŠNJIM BIĆEM.
Završavam ovaj opis dodavanjem sledećeg komentara:
Hieronymus Wierix fecit et excud, „Izradio i odštampao Hijeronim Viriks“.
Cum gratia et privilegio Buschere, „Sa milošću i privilegijom Bušera“.
Dodajem nekoliko rečenica za refleksiju:
«Postoje mrtvi koji se uzdižu toliko više, koliko niže im se kovčeg spušta.»
Manuel del Kabral
«Koliko poljubaca uspavanih u senci, a smrt, bleda, koliko daleko.»
Manuel Gutiérrez Nájera
«Kako može neko neočekivano umreti ko, od trenutka kada se rodi, trči kroz život i nosi smrt sa sobom?.
Kuevedo
«Umreti nije ništa drugo do promena prebivališta.»
Marco Aurelije
«Bleda smrt pogađa jednako i kolibu siromaha i kraljev zamak.»
Horacije
MORS CERTA, HORA INCERTA.
─‘Smrt je izvesna, ali čas je neizvestan.’─
KWEN KHAN KHU
