Mnogo cenjeni prijatelji
Godine 1630. objavljena je knjiga amblema Danijela Kramera pod nazivom OCTOGINTA EMBLEMATA MORALIA NOVA – „osamdeset novih moralnih amblema“.
Šaljem vam amblem trideset prvi, koji nosi naslov…
…SPES ET PATIENTIA VINCIT
─‘Nada i strpljenje pobeđuju’─
CORPORE CAPTIVUS, SUM LIBER MENTE, DOLENSQUE GAUDEO SIC FIRMAT ME ANCHORA FIDA SPEI.
‘Zarobljenik u telu, slobodan sam u pameti, radujem se bolu, tako me sidro nade jača’.
Opis:
Na gravuri vidimo čoveka koji je zarobljenik, jer su mu noge imobilisane oblikom mučenja koji je postojao pre mnogo vekova, kao deo ljudskog varvarstva.
On svira lautu prateći stihove iz muzičke knjige, a pored njega je džinovsko SIDRO koje mu donosi nadu.
Svet hermetičke simbologije nam govori da je SIDRO oblik znanja kako da sačuvamo svoje nade, čekajući delovanje Tri Primarne Sile Kreacije, naime: Oca, Sina i Svetog Duha. To je poruka koju nam ovaj instrument prenosi, a koja blago imitira trouglasti oblik koji je služio za označavanje tri Božje sile.
Bez sumnje, u trenucima zastrašujuće fizičke ili mentalne napetosti, moramo se uvek setiti tri božanske sile pomenute gore. Kada Bog prisustvuje u našim nedaćama, one počinju da nestaju oko nas.
I dok čekamo misterioznu ruku koja će nas izvući iz naših bolova, moramo ljudski sarađivati apelujući na promenu centra, kao što dobro čini strpljivi protagonista u našoj gravuri, koji razveseljava svoju tragediju ritmom muzičkih nota koje izvlači iz svoje gitare.
Gnoza nam je uvek dobro govorila: u trenucima nevolje i bola, moramo i možemo sebi pomoći tako što ćemo pažnju preusmeriti na drugi centar naše organske mašine, na primer apelovanjem na emocionalni centar, kao u slučaju naše gravure, i tako ne padamo u očaj. Ali, u zavisnosti od situacije u kojoj se nalazimo, mogli bismo sebi pomoći instinktivnim centrom – možda tako što ćemo nešto pojesti – ili motoričkim centrom – šetnjom na otvorenom – ili možda čitanjem knjige, pisanog dela…
Jov je, u svojim patnjama, nalazio utočište u molitvi i refleksiji dok je Bog ispitivao njegovu vernost i strpljenje. U zaključku, braćo i sestre, izuzetno je važno znati kako sarađivati sa okolnostima, čak i kada nam nisu naklonjene.
S druge strane, ne smemo zaboraviti da sidro simbolizuje činjenicu da se brod našeg putovanja trijumfalno zaustavlja kada stignemo do kraja Velikog Dela. Stoga je sidro bezbroj puta predstavljeno u ružokrstaštvu i u istinskoj masoneriji kao instrument koji navigatorima bronzanog mora predviđa dolazak u sigurnu luku nakon mnogih inicijatičkih iskušenja…
Nudim vam nekoliko fraza koje će nam pomoći da naglasimo važnost naše teme:
«Zla koja nemaju moć da okončaju život, nemaju moć da okončaju strpljenje.»
Cervantes
«Kada kažemo da je prošlost bila bolja, osuđujemo budućnost, bez da je poznajemo.»
Quevedo
«Onaj ko se hvali budućnošću pre njenog vremena, lišava svoje delovanje, barem, vrednosti novine.»
Luis XIV
«Ne smemo se toliko držati sadašnjosti a da potpuno zanemarimo budućnost.»
Pitágoras
«Nesrećan je onaj ko je uvek zabrinut za svoju budućnost».
Séneca
QUOD SCRIPSI, SCRIPS.
─‘Ono što sam napisao, napisano je.’─
KWEN KHAN KHU
