Dragi čitaoci:
Sa zadovoljstvom vam šaljem ovu gravuru, koja se pojavljuje u latiničnoj knjizi pod naslovom…
…HOROLOGIUM AUXILIARIS TUTELARIS ANGELI
─ ‘ Pomoćni sat Anđela čuvara’ ─
Ovu knjigu je napisao nemački jezuita Jeremija Dreksel ─ 1581-1638 ─ i objavljena je 1631. u Amsterdamu. Knjiga je poznata i kao Satni pratilac pobožnog hrišćanina: sastavljena od svetih molitava i božanskih meditacija.
Da bismo ušli u proučavanje ove prelepe gravure, usmerićemo svoj pogled na oblake na nebu, a unutar njih se pojavljuju hebrejske reči koje aludiraju na Tvorca IOD HE VAU HE ─ prevedeno kao JEHOVA.
Ispod vidimo latinske reči DISCE ORARE ─ prevod: ‘nauči da se moliš’.
Pored oblaka primećujemo još dve latinske reči: DISCE VIVERE ─ prevod: ‘nauči da živiš’.
Kod nogu anđela na našoj gravuri vidimo baklju i krčag vode praćene latinskim rečima DISCE MORI ─ prevod: ‘nauči da umreš’.
Šta sve ovo znači?
Nesumnjivo, svi mi koji pokušavamo da živimo Tajnim putem koji nam predaje Gnoza moramo biti vrlo jasni u pogledu trenutne potrebe da znamo kako da se molimo, da znamo kako da živimo i da znamo kako da umremo.
Meditacije ili refleksije i molitve u ovoj knjizi fokusiraju se na tri osnovne stvari, kao što je prikazano na gravuri:
Prvo: „učiti da umiremo psihološki“, na primer, kroz razmišljanja o izvesnosti mistične smrti, ili o nepopravljivom gubitku vremena, ili o mnoštvu naših karmičkih dugova. Što se tiče ovog pitanja o tome znati da se umre, postoji mnogo učenika Gnoze koji veruju da zaista psihički umiru, ali u stvarnosti imaju fantazije o sebi. Da bi se zaista umrlo, potrebno je proći kroz mnoge emocionalne krize, dobrovoljne patnje, svesna požrtvovanja, a to nisu pijetističke reči ili stavovi, niti simulirana blagost, ne. Istinska unutrašnja smrt će uvek proizvoditi unutrašnju gorčinu u nama, i ne možemo pasti u samosažaljenje da bismo opravdali svoju tugu ili suze. Pravi mučenici antike koji su prigrlili mističnu smrt, štaviše, uvek su bili sami, bez ruke koja bi ih pomilovala po ramenu ili im obećala bolji život…
Drugo: S druge strane, ove meditacije u knjizi se fokusiraju na „učiti da se živi“, meditiranje na strpljenje, poslušnost božanskim principima, umerenost, poniznost, itd. Znati kako živeti znači uvek biti na oprezu da ostanete na PRAVEDNOM NAČINU DELOVANJA, PRAVEDNOM NAČINU OSEĆANJA i PRAVEDNOM NAČINU RAZMIŠLJANJA. Da bismo ostvarili ovaj zadatak, neophodno je da NIKAD NE ZABORAVIMO NA SEBE ni u kom momentu. To znači ostati, kao što je naš blagoslovljeni Guru tako dobro rekao: „Kao stražar u vreme rata.“ O našim rečima se mora meditirati pre nego što se izgovore, naše misli moraju biti ispitane pre nego što ih smatramo istinitim, a naši postupci moraju da se poklapaju sa našim dubokim čežnjama da želimo da promenimo svoj mehanički život u SVESTAN život.
Treće: „Naučimo da se molimo“, što znači da razgovaramo sa svojim unutrašnjim Bogom. Da bismo znali da se molimo, potrebno je to činiti u TREĆEM STANJU SVESTI, drugim rečima, naše molitve nikada ne treba da se obavljaju mehanički. Kada se molimo mehanički, kaže nam naš patrijarh Samael Aun Weor, naši psihološki agregati uzimaju naše molitve i okreću ih protiv nas, tako da će ono što preklinjemo postati nešto što moli upravo suprotno od onoga što želimo da dobijemo.
U odeljku ispod nalazimo sledeće latinske reči:
«Horologii ab Angelo directi Funiculus triplex; VITA, VOTA, FATA. Trahe VITAM Secundum Deum Trahe VOTIS ad te Deum post FATA traheris ad Deum».
Prevod:
„Trostruka mala nit sata od anđela usmerenog nam govori: ŽIVOT, ZAKLETVA, SUDBINA. Život teče po volji Božijoj.“
Drugim rečima, pokušaj da uskladiš svoj život sa voljom svog REALNOG BIĆA.
’Privlači Boga posredstvom svojih zaveta‘.
Ili obećanja, što znači da ono što obećavaš svom UNUTRAŠNJEM BIĆU uvek pokušavaj da ispuniš. Stavi thelemu ─ volju ─ u akciju da bi ostvario svoje zavete. Ne dozvoli da te povuče zla sila entropije.
„Hado [sudbina] će te privući Bogu.“
Sigurno će te kroz istrajnost, malo po malo, sama sila BIĆA privući ka Velikoj Realnosti. Susret sa našim unutrašnjim Ocem uvek je rezultat dve sile: centrifugalne sile ─ one koju BIĆE deluje iznutra prema spolja ─ i druge centripetalne sile ─ one koju ćemo vršiti spolja ka unutra kroz molitvu, post, ezoterične prakse, kontinuitet ciljeva itd, itd, itd.
Sat koji nam anđeo pokazuje, ukazuje da nam život prolazi brže nego što mislimo. Poslani smo u školu koju zovemo ŽIVOT i moramo biti svesni našeg kratkog boravka u njoj.
Tri niti u vezi sa ovim satom tačno ukazuju na ono što je gore pomenuto i objašnjeno: VITA, VOTA, FATA, život, zaveti i dela ili sudbina.
Takođe je zanimljivo videti da ove tri žice našeg anđeoskog sata imaju cvetne završetke. Zašto? Pa, upravo zato što ispunjavanje naših dužnosti: da znamo kako da živimo, da znamo kako da se molimo i da znamo kako da umremo, daće nam duhovne plodove koje čeznemo da nađemo na svom putu.
Zanimljivo je i to da SVE PROLAZI, ništa ne ostaje. Prolaze vremena, prolaze epohe, prolaze mode, prolaze prijatelji, prolaze dušmani, prolaze godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima, prolaze ljudske slave, prolaze strasti, prolazi lepota, prolazi ružnoća, prolaze reči, prolaze počasti, prolaze ljudski ciljevi itd, itd, itd. Ostaje samo ono što JE BILO, JESTE I BIĆE, odnosno DUBOKO UNUTRAŠNJE BIĆE.
Ovim rečima želimo da istaknemo i činjenicu da su prolazne i vode koja šiklja iz posude ili amfore na koju stupa noga anđela, kao i baklja, obe smeštene na tlu, iako ne izgleda tako.
V.M. Samael nam je uvek govorio o jednom od autonomnih i samosvesnih delova koji se zove naš Anđeo Čuvar. Ovaj sveti deo našeg REALNOG BIĆA uvek bdi nad nama, trudeći se svakog trenutka da cenimo svaku sekundu našeg postojanja, da ne gubimo vreme dok živimo na ovoj zemlji. Ovo je centralna figura naše gravure i zato ga vidimo kako desnom rukom pokazuje prema Tvorcu, pored hebrejskih reči koje ga definišu.
Sada vam nudim nekoliko fraza za refleksiju:
„Molitva treba da bude ključ dana i brava noći“.
Tomas Fuler
„Saobraziti se volji Božijoj najlepša je molitva hrišćanske duše.“
Sveti Alfons Marija de Liguori
„Prava molitva se ne sastoji u tome da se u određenom času povučemo da bismo izgovorili reči usmeno ili umno, već je religiozni način da se sve čini, i tako jedemo, pijemo, šetamo, zabavljamo se, pišemo, radimo, pa čak i spavamo uz molitvu; sve je molitva.“
Unamuno
„Neke misli su kao molitve. U određenim trenucima, bez obzira na držanje tela, duša je na kolenima.“
Viktor Igo
„Umetnost i nauka nisu dovoljne, neophodno je i strpljenje.“
Gete
TEMPORA MUTANTUR.
─‘Vremena se menjaju.’─
KWEN KHAN KHU
