Dragi moji čitaoci
Ovom prilikom vam šaljem ovu gravuru pod nazivom…
…IMAGINI DELLI DEI DE GL'ANTICHI
─‘Slike bogova iz antike’─
Ovu knjigu je napisao Vinčenco Kartari (1531-1569), italijanski mitograf i diplomata iz perioda Renesanse.
Izabrao sam sliku koja se pojavljuje u izdanju knjige objavljenom 1674. godine jer je detaljnija od ostalih izdanja. Ona predstavlja boginju Angeronu, boga Tišine (Ćutanja) i boga Harpokrata.
Pre svega, moramo se setiti da je u starom Egiptu postojalo i božanstvo koje se obožavalo, zvano HARPOKRAT. Bio je simbolizovan u obliku deteta koje je prstom prekrivalo usne. Kaže se da se ovo božanstvo u početku zvalo HERUPAKROAT. Bio je povezan sa određenim obredima u kojima je zamoljen da se transportuje u stanje Džinasa…
U literaturi koja se odnosi na ove simbole, kaže se da je Makrobije želeo da Angerona, sa vezanim i zapečaćenim ustima, pokaže da onaj ko zna kako da pati i ćuti, skrivajući svoje bolove, na kraju ih prevazilazi, a zatim uživa u njima sa radošću i zadovoljstvom.
Plinije i Solin su došli do zaključka da je ova boginja stvorena da ukaže da se o verskim tajnama ne sme govoriti ili otkrivati, baš kao što je Numa Pompilije ─ 715-673. p. n. e . ─ drugi kralj Rima, želeo da naglasi da treba ćutati o pitanjima bogova, uvodeći kult izvesne boginje po imenu Tačita ─ kako piše Plutarh.
I Iz tog razloga, Egipćani su takođe obožavali Boga Tišine i držali ga zajedno sa svojim glavnim božanstvima. Među njima je bio poznat kao Harpokrat, a među Grcima kao Sigalion. Njegovo stanje, prema Apuleju i Markijanu, bilo je kao kod deteta koje stavlja prst na usne, kao kada nekoga zamoli da ćuti. Ponekad je predstavljan i kao Bog Tišine, bezlična figura, sa malim šeširom i vučjom kožom oko sebe, gotovo potpuno prekrivena očima i ušima, jer je trebalo da vidi i čuje, ali malo da govori. I svako može da ćuti kada hoće, ali ne može uvek da kaže šta hoće: to pokazuje šešir, simbol slobode, kao što je već rečeno. I kaže se da vuk ostavlja bez reči onoga ko ga vidi pre nego što bude otkriven, i da kada nešto ukrade, beži tako tiho da se jedva usuđuje da diše.
Prema tome, ćutati je vrlina u vremenima potrebe, jer razuman čovek ne bi trebalo da gubi vreme na mnogo praznih reči, već, ćuteći, treba pažljivo da razmotri stvari pre nego što ih raspravlja, a zatim da kaže samo ono što je neophodno.
U drugim izvorima se kaže da Angerona, Boginja Tišine, nije imala svoje hramove, već samo statuu u hramu Boginje Volupije – boginje zadovoljstva – sa kojom se ponekad poistovećuje. Potonja je bila božanstvo izuzetne lepote, rođeno iz ujedinjenja Kupidona – takođe nazvanog Amor ili Eros – i Psihe, ili Duše.
Praznici posvećeni Angeroni, nazvane Angeronalija ili Divalija, održavali su se 21. decembra, na dan zimskog solsticija. Tog dana, pape su prinosili žrtvu boginji Angeroni u hramu koji je boginja Volupija imala u Rimu, Sacellum Volupiae, na Via Nova, kod Porta Romana.
Dimezil – francuski istoričar – primetio je da su rimske boginje čija se imena završavaju sufiksom ona ili onia bile namenjene da pomognu vernicima da prebrode određeni trenutak ili krizu. Primeri uključuju Belonu, koja je pomagala Rimljanima da na najbolji mogući način prođu kroz rat; Orbonu, koja se brinula o roditeljima koji su izgubili dete; Peloniju, koja je oterala neprijatelje; Fesoniju, koja je pomagala putnicima da prebrode umor…
Šta nam sve ove misterije govore, čitaoci?
Pre svega, počnimo referirajući se na poziv na tišinu koji je ukazala boginja Angerona. Čak i u davna vremena, uslov SINE QUA NON za učešće u svetim tradicijama bio je ZNATI KAKO DA SE ODRŽAVA TIŠINA. V.M. Samael je stvorio TREĆU KOMORU jer su se, svakako, u tim komorama govorile stvari o kojima se onda nije smelo komentarisati kada su učesnici napuštali te prostorije. U davna vremena, prijatelji, na primer, onaj ili ona koji je prekršio tajnu Arkanuma A.Z.F. bio je osuđen na smrt, a njegov pepeo je rasejan na sve četiri strane sveta. Takođe, kada bi Inicijat dobio sveto ime svog BIĆA, ono je moralo biti saopšteno samo upravniku hrama, a ako mu je on dao dozvolu, onda je mogao da ga saopšti drugim Inicijatima ili osobama u svom okruženju, u suprotnom je morao da ga čuva.
Šta nam se danas dešava? Pa, činjenica je da stanje naše uspavane Svesti, manipulisane psihološkim agregatima, nije dozvolilo osobama na putu da budu istinski HERMETIČNI i niko više ne zna kako da ćuti o svojim duševnim iskustvima, i, kao da to nije dovoljno, mi pričamo na sve četiri strane sveta svako duševno iskustvo koje primimo u unutrašnjim svetovima. Ćutanje je povezano sa prirodom BIĆA. BIĆE nije brbljivo i nije entitet koji voli da se hvali svojim iskustvima.
U naše vreme, Arkanum je dat zato što je ovo čovečanstvo neumoljivo degenerisalo, a Bela Loža je već sve stavila na kocku kako bi se spasio ko god može, ne zato što je ovo čovečanstvo to zaslužilo. Ljudi kojima je Majstor Samael otkrio njihovo unutrašnje ime na kraju su ga otkrili, poput takozvanog Majstora Desotoa ─ E. V. Q. ─ i drugih. Ukratko, živimo u vremenima koja su antiteza onih drugih doba u kojima je vladala svetost.
Tačno je da kada se naviknemo da se ne žalimo na svoje probleme, na kraju ih prevaziđemo i tada osetimo sreću koja dolazi od toga što smo uspeli da prevaziđemo iskušenja naše egzistencije.
Takođe je nesumnjivo naša dužnost da ZNAMO KAKO DA ĆUTIMO o tajnama Bogova. Mnoge poverljive stvari našeg patrijarha, koje su bile poverene nekima, na kraju su vulgarno komentarisane od strane nekih učenika, kao da su vulgarne stvari iz običnog života. To se zove IGNORANCIJA.
Kada nam se govori o sposobnostima vuka, koji može da čuje i vidi, ali ne i da govori, rečeno nam je da moramo da imitiramo ovo stvorenje. Donekle slični ovoj životinji su Arhonti Sudbine, koji nikada ne kažu kada će kazniti naše čovečanstvo, već se posvećuju samo tome da ga opažaju, slušaju šta radi i, u zavisnosti od ispravnosti njegovih postupaka, kazne ga ili ne. Zato se nazivaju i VUKOVI ZAKONA.
Takođe nam je rečeno da su Plinije i Solin zaključili da je boginja Angerona stvorena da garantuje tišinu tokom verskih ceremonija, jer je to upravo ono što moramo poštovati kao želju Belog Bratstva. Međutim, mnogii saputnici, kršeći zakletvu pred OLTAROM, odlučili su da napuste naše studije i, kao deo svog nedostatka poštovanja prema svetim stvarima, posvetili su se javnom ismevanju naših ceremonija.
Zaključujem ukazujući na tri figure koje se pojavljuju na ovoj gravuri, naime:
- Bog Tišine pun očiju po celom telu što ukazuje da sve vidi.
- Boginja Angerona sa zapečaćenim i vezanim ustima kako ne bi ostala zarobljena u svojim spekulacijama o patnji.
- Bog HARPOKRAT ─ egipatsko božanstvo ─ koji pokriva usta jednim prstom, ima zmiju koja ukazuje na zmijsku mudrost i malu figuru koja nam prikazuje boga Horusa u obliku sokola.
Sada vam dajem nekoliko fraza za refleksiju:
«Kad bi moja tunika znala šta mislim, spalio bih je.»
Alfonso V de Aragón
«Kome poveriš svoje tajne, daješ svoju slobodu.»
Fernando de Rojas
«Ko je najslobodniji čovek? Onaj koji je poverio najmanje tajni, zbog kojih ljudi postaju robovi.»
Quevedo
«Neoprezan, nepažljiv veoma je onaj koji, otkrivši tajnu drugome, uporno ga moli da je čuva.»
Servantes
«Nesrećan je onaj koji bi znao tajne koje tišina krije.»
Dante
SOL IUSTITIAE, ILLUSTRA NOS.
─‘Sunce pravde, prosvetli nas.’─
KWEN KHAN KHU
