Mnogo voljeni prijatelji
Sa velikim zadovoljstvom vam šaljemo ovu gravuru flamanske braće, gravera i izdavača knjiga, Raphaela Sadelera ─1584-1632 ─ i Johanna Sadelera ─ 1600-1665 ─ koja se pojavljuje u knjizi pod naslovom De Aeternitate considerations ─ ‘Razmatranja o večnosti' ─ koju je napisao nemački jezuita Jeremiah Drexel ─ 1581-1638 ─ i objavljena 1631. u Amsterdamu. Ovo delo sadrži devet komentara na latinskom o večnosti. Svaki komentar prati gravura.
Ova gravuraje naslovljena…
…CONSIDERATIO SEGUNDA. In quibus Natura reprasentet Aeternitatem
─‘DRUGO RAZMATRANJE. U kome Priroda predstavlja večnost’─.
Na prednjoj strani je citat iz knjige Avakuma (Habacuc), osmog od dvanaest malih proroka Biblije:
«Incurvati sunt colles mundi ab itineribus AETERNITATIS eius. Habac. C. 3».
Prevod: „Brda sveta pokleknula su se pred putevima njegove večnosti. Avakum. C. 3′.
Kao opciju prevoda, citiramo Avakuma 3:6 iz Biblije: „Raspadoše se večne gore,… putevi su Mu večni.”
Dodamo latinični tekst na dnu:
«Basiliscus, Salamandra, Phoenix, anulus aureus, mons igenus AETERNITATIS in terra monere possunt: aeternos in coelo facere non potest nisi beata AETERNITAS».
Prevod: „Bazilisk, Salamander, Feniks, Zlatni prsten, Vatrena gora podsećaju nas na VEČNOST na zemlji: ali samo blagoslovena VEČNOST može da ih učini večnim na nebu“.
Ova gravura, pored svoje lepote, podseća na arhetipove vezane za večnost koje nalazimo u svetim spisima svih vremena.
Dakle, komentari na ove arhetipove odnose se na vremena kada su se čak i brda našeg sveta klanjala i klanjaju se pred Tajnim putem.
Da bismo ušli u analizu ove gravure, moramo početi od strašnog baziliska. Hermetičke legende su to oslikavale na prilično čudan način i isticale brigu koju je alhemičar morao da ima prema ovom stvorenju, koje je ponekad predstavljano u vidu svojevrsnog petla, ali iz kojeg je izašao zmijski jezik, a telo mu se završavalo zmijskim repom. Izuzetno otrovan, do te mere da je ugriz takvog stvorenja morao da se izbegne. Očigledno, nadilazeći mit i tražeći njegovu moguću vezu sa stvarnošću, moramo zaključiti opisujući ga kao predstavu neljudskog defekta bluda. Ni u kom slučaju ne treba zaboraviti da je blud izazvao anđeoski pad prvih rasa koje su još uvek zadržale božanske karakteristike. Upravo je blud postao prvobitni greh koji je Adama i Evu gurnuo u nesvest u biblijskoj Genezi.
Drugo, hajde da sada analiziramo Salamandru. Radi toga, obratimo se V.M. Fulkaneliju, koji nam govori o ovom zagonetnom stvorenju:
„Salamandra, na latinskom, dolazi od soli i mandra, što znači štala i, takođe, stenska šupljina, samoća, pustinja. Salamander je stoga naziv soli u štali, kamene soli ili solitarne soli (za samicu). […]
Iz ovih etimologija možemo zaključiti da se so, duh ili vatra rađa u štali, u kamenoj šupljini ili u pećini… Dovoljno je. Ležeći na slami svoje kolevke u Vitlejemskoj pećini, nije li Isus novo sunce koje donosi svetlost svetu? Nije li to sam Bog pod svojim telesnim i prolaznim pokrivačem? Ko je onda rekao: Ja sam Duh i Život i došao sam da zapalim Oganj u stvarima?
Ova duhovna vatra, obaveštena i otelotvorena u soli, jeste skriveni sumpor, jer u toku svog delovanja nikada ne postaje očigledan niti se čini vidljivim našim očima. Pa ipak, ovaj sumpor, ma koliko nevidljiv bio, nikako nije genijalna apstrakcija, veština doktrine. […]
S druge strane, sam izbor salamandre navodi nas da verujemo da je naš alhemičar morao dugo da traži i da provede mnogo godina da bi otkrio tajnu vatru. Hijeroglif zapravo krije psihohemijsku prirodu plodova u bašti Hesperusa, plodova u čijoj kasnoj zrelosti mudrac uživa tek u starosti i koje bere tek pred veče života, na zalasku sunca (EsperiV) naporne i mukotrpne trke.”
Bez sumnje, dragi čitaoci, moramo biti veoma strpljivi kada je u pitanju posedovanje soli Duha ili ove Tajne vatre koja je toliko neophodna da promenimo našu prirodu. Moramo biti veoma razboriti, veoma etični u svom poslu, jer vatra koju tražimo mora biti izvučena iz stene ili iz dubine naše seksualnosti. Ovo je misterija salamandre u alhemijskim arhetipovima. Zanimljivo je da Fulkaneli našu alhemijsku so naziva kamenom ili solitarnom solju. Zašto?
Jer niko ne bi zamislio da je takva so upravo oganj Svevišnjega, i bez sumnje ćemo je uvek nalaziti udubljeni u našoj samoći, udubljeni u naše refleksije i u našu individualnost. Zbog toga je na našoj gravuri salamandra prilepljena za stenu u plamenu. Setimo se, takođe, da naš Tajni put čine TRI PLANINE, a ove planine su igniske.
Hajde sada da pređemo na istraživanje figure koja nam prikazuje pticu Feniks iz mitologije. U tom smislu, dajmo još jednom reč Venerabilnom Fulkaneliju koji nam, govoreći o ovoj jedinstvenoj ptici, u svom delu Filozofska boravišta kaže sledeće:
Tako, jednom kada je materija uništena, umrtvljena, a zatim ponovo sastavljena u novo telo zahvaljujući tajnoj vatri koja pojačava onu u peći, ona se postepeno uzdiže, uz pomoć umnožavanja, do savršenstva čiste vatre, skrivene ispod lika besmrtnog Feniksa: sic itur ad astra. Tako i radnik, verni sluga Prirode, stiče, uzvišenim znanjem, visoku titulu viteza, poštovanje sebi jednakih, priznanje svoje braće i najzavidniju čast čitave svetske slave da bude ubrajan među Ilijine učenike”.
Ptica Feniks je sama predstava Filozofskog kamena, tog dragog kamena koji predstavlja solarne pojedince koji su pobedili vreme, bolest i starost. Zato je to treća figura koju istražujemo u ovoj izuzetno značajnoj gravuri i vezanoj za VEČNOST. Ima zanimljivih procena samog starijeg brata FULKANELIJA, da vidimo:
„Ona je jedini svedok svih epoha sveta i videla je kako zlatne duše veka metamorfoze od zlata do srebra, od srebra do bronze i od bronze do gvožđa. Ona je jedina čije prisustvo nikada nije izostalo na nebu i u svetu, i jedina se igra sa smrću i pretvara je u njenu dojilju i majku, čineći da ona rađa život. Ona ima privilegiju vremena i života i smrti takođe, jer kada se oseća opterećenom godinama, potlačenom dugom starošću i utučenom od tolikih godina koje je videla kako prolaze jedna za drugom, ona dozvoljava da bude vođena pravednom željom i težnjom da se obnovi kroz čudesnu smrt. Zatim pravi gomilu koja nema imena na ovom svetu, jer nije ni gnezdo, ni kolevka, ni rodno mesto, jer tamo napušta svoj život. Ali to nije grob, kovčeg ili pogrebna urna, jer ona odatle uzima život. Dakle, nije još jedan Feniks bez života, koji je gnezdo i grobnica, materica i grob, palata života i smrti u isto vreme, što se ovom prilikom, u korist Feniksa, slaže. Pa šta god da je, tamo, u drhtavim rukama palme, ona skuplja gomilu stabljika cimeta i tamjana. Polaže trsku na tamjan, a na trsku nard, zatim, sa pogledom punim tuge, poverivši se Suncu, svom matadoru i ocu, spušta se ili legne na onu lomaču da se oslobodi pritiskajučih godina. Sunce, favorizujući pravedne želje ove Ptice, pali lomaču i, svede sve u pepeo, mirisnim dahom vraća je u život.”
I sada dolazimo do četvrtog simbola, predstavljenog na ovoj gravuri zlatnim prstenom. Ovo je prsten pobednika, onih koji, stvorivši sopstveni FILOZOFSKI KAMEN, mogu sebi priuštiti luksuz da postanu SINOVI VEČNOSTI ako to dozvoli vrhovna volja REALNOG BIĆA.
I sada dolazimo do četvrtog simbola, predstavljenog na ovoj gravuri zlatnim prstenom. Ovo je prsten pobednika, onih koji, stvorivši sopstveni FILOZOFSKI KAMEN, mogu sebi priuštiti luksuz da postanu SINOVI VEČNOSTI ako to dozvoli vrhovna volja REALNOG BIĆA.
Ova sveta individua o kojoj pišemo ima na glavi, sasvim opravdano, reč AETERNITAS, što znači ‘VEČNOST', onu VEČNOST koju su osvojili oni koji su se suočili sa PRINCOM OVOG SVETA, sa Zveri, čiji je tajni broj 666, oni koji su obavili TRI FAKTORA REVOLUCIJE SVESTI! Njihova DEVIZA.
Moramo istaći dvanaest zvezda koje takođe okružuju glavu Inicijata ili Adepta. Ove zvezde, budući da su dvanaest, predstavljaju dvanaest autonomnih i samosvesnih delova svakog autoraealizovanog BIĆA.
Završavamo ovaj rad nudeći vam nekoliko vrlo pravovremenih fraza za refleksiju:
„Večnost ruši svaku meru i uništava svako poređenje.“
Pierre Nicole
„Držite se sadašnjosti. Svaka situacija, svaki trenutak ima svoju beskonačnu vrednost, jer predstavlja čitavu večnost.“
Gete
„Večnost, dan bez juče i bez sutra.“
Massillon
„Kada se sve što je smrtno u nama obuče u besmrtnost, bolje ćemo osetiti dostojanstvo svoje duše i plemenitost njenih kvaliteta; tada ćemo znati šta znači Duh.“
Ruben Dario
„Nada je sila koja nas ispunjava hrabrošću kada smo očajni.“
G. K. Chesterton
MORS CERTA, HORA INCERTA.
─ ‘Smrt je sigurna, čas je neizvestan. ’ ─
KWEN KHAN KHU
