Dragi prijatelji:
Sa velikim zadovoljstvom vam donosim sledeću skulpturu, koja nosi ime…
…HIMERA IZ ARUCA
Ova skulptura, etrurskog porekla, napravljena je od bronze i procenjuje se da je nastala oko 400. godine pre nove ere u blizini grada Areco ─ Italija, gde je pronađena 1553. Duga je 129 cm i visoka 78 cm. Trenutno se nalazi u Nacionalnom arheološkom muzeju u Firenci.
Istoričari tvrde da je to bila zavetni prinos posvećen etrurskom bogu Tiniji, jer na jednoj nozi ima ugraviran etrurski natpis tin gcvil, što znači ‘prinos koji pripada Tiniji'. Moguće je da je statua prvobitno bila deo veće skulpturalne grupe, uključujući mitski lik Belerofonta.
Ovde je predstavljena kao vitko stvorenje ranjeno u borbi, sa raširenim kandžama, urlajućim ustima i savijenim leđima iz kojih izlazi jarčeva glava. I telo i vrat jarca su povređeni i kaplje krvi teku. Njen rep se završava zmijskom glavom, koja grize jedan od jarčevih rogova.
Prema grčkoj mitologiji, Himera je bila čudovište koje je lutalo regionima Male Azije, terorišući stanovništvo i proždirući životinje, pa čak i cela stada. Bilo je to jedno stvorenje koje je imalo tri glave: jednu od lava, drugu od jarca koja je izašla iz leđa i udahnula vatru, i poslednju od zmaja ili zmije koja je izašla iz njenog repa. Bilo je veoma teško pobediti, jer je imala snagu od tri životinje, ali ju je junak Belerofont konačno pobedio po nalogu kralja Jobata Likijskog, uz podršku njegovog krilatog konja Pegaza. Himera se smatra ćerkom Tifona i Ehidne. Postoje različiti opisi njene smrti: jedni jednostavno kažu da ju je Belerofont probo kopljem, dok drugi tvrde da ju je ubio prekrivši vrh koplja olovom koje se otopilo kada je bio izložen Himerinom gorućem dahu.
Komentiramo da je Belerofont, takođe nazvan Bellerophon(tes) ─ ‘ubica Belera'─, bio heroj grčke mitologije poreklom iz Korinta, čiji su poznati podvizi hrabrosti bili borba sa Amazonkama ─ drugim ratobornim narodima ─ kroćenje krilatog konja Pegaza i ubijanje Himere. Njegovo prvobitno ime je bilo Hipon, ‘znalac konja' ili Leofont, ali ga je promenio u Belerofont nakon što je slučajno ubio tiranina iz Korinta po imenu Belero ─ Homer, Ilijada.
S obzirom na to, pređimo sada na tumačenje ovog mitološkog stvorenja, koje je svakako imalo monstruozne karakteristike.
U horizontalnom životu, himera se pominje kada, pokušavajući da opovrgne argument nekoga za koga se smatra da preuveličava svoje argumente, odgovori ovom frazom: „Ono što kažeš je himera“, što znači da je to nekoherentno ili apsurd kakva je Himera bila milenijumima…
Međutim, kada pokušamo da analiziramo karakteristike ove aberantne životinje ili mitološkog stvorenja, nalazimo u njoj prilično zanimljive stvari sa gnostičke tačke gledišta. Pre svega, i očigledno, reč je o predstavljanju apsolutno instinktivnih stanja koja moraju da se dezintegrišu unutar ljudskog bića, baš kao i sve one predstave u grčkoj mitologiji koje ukazuju na čudovišta protiv kojih je Herkules morao da se bori da bi povratio svoje mesto na Olimpu Bogova.
Opažajući telo ove strašne zveri, vidimo da je sačinjeno ili sastavljeno od tri životinje: lavlje glave i tela, jarca koji izlazi iz njenih leđa i zmijskog repa ─ponekad zmajevog.
Lavlja glava se lako može povezati sa psihološkim agregatom BESA. Podsetimo se ovde da je prvi zadatak nametnut mitološkom Herkulesu bio upravo hvatanje i ubistvo Nemejskog lava. Jarac sa svojim rogovima i ustima koji izdišu vatru predstavlja razvratne instinkte kombinovane sa žestinom lava; evo još jednog odnošenja na našeg Tifona Bafometa, neizbeljenog, drugim rečima: PAKLENI BLUD. I konačno, rep zmije ukazuje na samu FORNIKACIJU… Ta zmija nema nikakve veze sa Svetom Zmijom i ne može se povezati sa onom zmijom kojom je Mojsije iscelio Izrailjce u pustinji, ali je u vezi sa zmijom koju je Apolon ubio SVOJIM STRELAMA, ili onoj zmiji koja je puzala u blatu zemlje tražeći da iskuša Adama i Evu i podstiče ih na fornikaciju.
Ova tri životinjska stanja nesumnjivo nas podstiču na veoma burne strasti, koje je teško identifikovati u našoj psihičkoj anatomiji i, prema tome, teško otrgnuti od duševnog kontinenta.
Zanimljivo je da ova monstruozna životinja izgleda prilično ranjena u borbi koje je vodila sa drugim divljim stvorenjima. Međutim, njegovi dani završavaju kada ga junak po imenu BELEROFONT, jašući mitskog PEGASA ili PEGASUSA, ubije ─ faličnim ─ kopljem, kojem je dodao olovo na vrh tako da bi je, kada dođe u dodir sa dahom HIMERE, spalio i ubio svojim žarom.
Veliki grčki pisac i pesnik Hesiod tvrdio je da je Himera zapravo ćerka LERNSKE HIDRE, još jednog čudovišta koje u našim gnostičkim studijama simbolizuje ŽIVOTINJSKU PAMET, ŽIVOTINJSKU ŽELJU i ZLU VOLJU.
Iako nam, sestre i braćo, može izgledati neobično ili nekoherento, takve paklene tvorevine svakako postoje u infradimenzijama prirode ili avernusa ili tartarusa. Dok se spuštamo kroz lukove ponora, nailazimo na ove vrste stvorenja, koja su ostaci naših sopstvenih agregata, a ponekad su ostaci agregata drugih izgubljenih duša koje su u procesu raspadanja.
Vredi napomenuti da razarač Himere u borbi sa pomenutim čudovištem koristi koplje, koje, sa alhemijske tačke gledišta, simbolizuje erotsku silu koju moramo koristiti u radu u Vulkanovom ognjištu. Samo snagom svetog koplja moguće je dezintegrisati naše sopstvene demonske tvorevine koje nas sprečavaju da imamo ispravan odnos sa različitim delovima našeg dubokog unutrašnjeg BIĆA. Vatra Erosa, sublimirana, upravo je INRI ─ ‘Igni natura renovatur integra’ ─ sposobna da ubije naše psihičke nepovezanosti i, s druge strane, da stvori istinski unutrašnji život. Ovo je mač sa dve oštrice drevnih misterija, kojim mudro rukuje ratnik koji žudi za Zlatnim runom, konačno ga osvaja posle žestokih bitaka…
Nakon svega navedenog, sada vam nudim nekoliko izuzetno zanimljivih fraza, namenjenih refleksiji:
«Možda vrlina nije ništa drugo do učtivost duše.»
Balzak
«Da nije teško biti vrlinski, da li bi imali kakve zasluge da takvi budemo?»
San Juan Crisóstomo
«U duši vrlinskog čoveka postoji Bog.»
Seneka
«Da bismo bili vrlinski potrebni su priroda, razum i navika.»
Aristotel
«Nije dovoljno imati vrlinu i ne koristiti je, to je kao imati umetnost, a ne praktikovati je.»
Cicero
GLADIUS DEI.
─‘Božiji mač’─
KWEN KHAN KHU
