Dragi čitaoci
Šaljem vam ovu sliku Boga Merkura, bareljef iz Kapele Zodijaka Hram Malatestijano u Riminiju, Italija. Umetnik je italijanski vajar Agostino di Dučo (1418-1481).
Predstava Boga Merkura kao androginog bića privukla je našu pažnju, i tražeći informacije o ovoj temi, pronašli smo komentar koji se pripisuje Elemiru Zoli (1926-2002), italijanskom esejisti, književnom kritičaru i filozofu koji je, prema rečima njegovih biografa, bio upućen u ezoteričke doktrine i poznavalac zapadnog i istočnog misticizma.
Ovo su njegovi komentari:
„Merkur Agostina di Duča pojavljuje nam se na vrhuncu njegove moći. Detalje ove slike verovatno su predložili hermetičari koji su se okupili na dvoru Sigismonda Malateste. Zvezde u pozadini aludiraju na harmoniju sfera; magični štap vodi duše u njihovom silasku i usponu iz dubina zemlje; petao budnosti je smešten blizu levog stopala; konusni šešir magije uzdiže se ka nebu iznad glave androgina. Desno stopalo, muško, počiva na steni kojom je moguće zapaliti vatru, dok je levo stopalo, žensko, uronjeno u ženske vode; oblaci lebde oko njegovih kolena; u jednoj ruci drži kaducej, a u drugoj liru.“
Svi znamo, posredstvom Gnoze, da je Merkur zaista glasnik između Bogova i ljudi jer, budući da je, gnostički govoreći, isparljiva materija – transmutirajuća – omogućava nam da probudimo svoju Svest, i pomoću ovog fenomena možemo da spoznamo svet viših i nižih sfera.
Mnoga hermetička bratstva su oduvek povezivala petla sa ovim merkurskim elementom, upravo zato što, pošto je petao taj koji nas budi u zoru, Merkur, kada se transmutira pomoću Arkanuma A.Z.F., omogućava nam da se probudimo u višim dimenzijama prostora, stvarajući u nama ZORU BUĐENJA NAŠE SVESTI; zbog toga je ovo naše sredstvo komunikacije sa božanskim hijerarhijama u kreaciji.
Merkur je onaj koji izmiruje dve zmije koje alegorišu kanale IDA i PINGALA hinduske doktrine i koje nose ENS-SEMINIS transmutiran posredstvom SAHAJA MAJTUNE ili TANTRIČKE SEKSUALNE MAGIJE do našeg mozga. Svemu tome nas na didaktički i dijalektički način uči sveta Gnoza svih vremena.
Isto tako, moramo napomenuti da se duše uzdižu i silaze posredstvom štapa Merkurovog Kaduceja. Zašto se uzdižu i silaze? Zaista, oni koji gube svoj Merkur kroz masturbaciju i fornikacije, umesto da se uzdignu u više sfere, silaze u dubine zemlje, u Danteovske krugove, da bi tamo hiljadama godina doživljavali ono što gnostički nazivamo „POTOPLJENOM INVOLUCIJOM U PAKLENIM SVETOVIMA“.
Što se tiče petla [na španskom gallo], njegovo ime nas vodi do reči GAIO, koja postaje mantra TANTRIČKE Alhemije: I-A-O.
Zanimljivo je videti jedno stopalo – muško – i drugo stopalo – žensko – kao krajnosti ovog božanstva, jer je u stvarnosti MERKUR NEUTRALNA energija, to jest, prisutan je i u ženskoj i u muškoj seksualnosti. Stoga, u sjedinjenju oba polariteta – muškog i ženskog – kroz sakrament ljubavi, moguće je biti potpomognut ovom svetom energijom TREĆEG LOGOSA.
Nesumnjivo, kupasti šešir božanstva ukazuje na razvoj božanskih sila od porekla – vrha – do beskraja stvaranja – osnove – zbog čega ima kupasti oblik.
LIRA Merkura, koju drži u levoj ruci, ukazuje da, budući da je transmutabilna energija, takva transmutacija mora biti postignuta uz pomoć oktava muzičke prefinjenosti. Što više rafiniramo ovu alhemijsku supstancu, brže ćemo osloboditi njen potencijal i primiti njene darove.
Veliki alhemičar, EIRENEJ FILALET, jednom je rekao:
„Sasvim ispravno, naš merkur, jedva mineralan, još je manje metalan jer sadrži samo duh ili metalno seme, dok telo teži da se distancira od mineralnog kvaliteta. Ipak, to je duh zlata, zatvoren u providnom ulju koje se lako koaguliše, so metala, jer je svaki kamen so, i so našeg kamena, pošto je kamen mudrosti (filozofa), koji je merkur o kom govorimo, jeste predmet Kamena mudrosti.“
Osvrćući se sada na kaducej, reći ćemo sa V. M. Fulkanelijem:
„Prvobitno, kaduceus nije bio ništa više od jednostavnog štapa, primitivnog žezla nekih svetih ili bajkovitih figura, koji više pripada tradiciji nego istoriji. Mojsije, Atalanta, Kibela i Hermes koriste ovaj instrument, obdaren nekom vrstom magične moći, pod sličnim uslovima i generišući ekvivalentne rezultate. Grčki Rabdoç je, u stvari, štap, drška koplja, strela i žezlo Hermesa. Ova reč je izvedena od rassw, što znači udariti, deliti i uništiti. Mojsije udara svojim štapom neplodnu stenu koju Atalanta, sledeći Kibelin primer, probija svojim kopljem. Merkur razdvaja i ubija dve zmije u besnom dvoboju bacajući na njih štap pterofore, odnosno glasnika i vesnika, opisanih kao krilati jer su imali krila na svojim šeširima kao oznaku svoje službe. Krilati petas Hermesa tako opravdava njegovu ulogu glasnika i posrednika bogova. Dodavanje zmija štapu, upotpunjeno kapom (pitasoç) i krilima na petama (tarsoi), dalo je kaduceju njegov definitivan oblik, sa hijeroglifskim izrazom savršenog Merkura.“
Na kraju, dajem vam nekoliko elokventnih fraza za vašu refleksiju:
«Uvek postoji predviđanje koje nas inspiriše da ublažimo najhitnije potrebe naših bližnjih.»
Gete
«Predviđanje voli da bude iskušavano. To je tajna čoveka koji trijumfuje.»
Bernard Šo
«Trebalo bi da ti se dopada samo ono što ti se dešava i što je predodređeno predviđanjem, jer šta bi moglo biti pogodnije?»
Marko Aurelije
«Potčini se predviđanju.»
Virgilije
«Ono što je nebo odredilo da se desi, nikakva briga niti ljudska mudrost ne mogu sprečiti.»
Servantes
GLADIUS DEI.
─‘Mač Božiji.’─
KWEN KHAN KHU
