Uvek smo govorili da je proces Autorealizacije posledica dve sile: Jedna, nazovimo je centrifugalna i druga, centripetalna. Centrifugalna sila je ta koju proizvodi naše realno unutrašnje Biće, i koja ide iz unutrašnjosti prema spoljašnjosti, tražeći nas. Ono hoće da mi budemo sa njim, a centripetalna je ona koju mi imamo i koja ide od spolja prema unutra, da tražimo u sebi putem interiorizacije ovaj delić božanstva koji nosimo unutar nas i koji se u Gnozi naziva Biće.
Kada se te dve sile pronađu, one se spajaju, onda se kaže da je ta osoba postala ujedinjena sa božanstvom. Kao posledica toga, osoba se pretvora u Majstora ili Majstorku. Ali, jasno je, neophodan je napor tih dveju sila koje sam pomenuo.
Otac, Biće čini svoje napore, da nije bilo Bića mnoge zastrašujuće stvari koje bismo morali da prođemo nisu se dogodile, jer Biće ima mnogo milosti iako mi često zaslužujemo da budemo upozoreni od strane Velikog Zakona sa nekom karmom, sa jednom nesrećom, ili bolešću itd, ponekad Biće ubedi gospodu Velikog zakona da nam se ne naplate ovi dugovi.
On već čini svoj deo posla, onaj koji treba da uradi svoj deo posla je ljudsko Biće, treba da ima čežnje treba da ih razvije – ako ih ima, treba da razvije te čeznje sa praktikama, sa ezoteričkim vežbama koje Gnoza poseduje da bi ojačala ljudsku volju, da učini da se magnetski centri našeg unutrašnjeg života aktiviraju da bismo imali više jasnoće prilikom meditacije itd: to su stvari koje nama preostaju da ih uradimo.
