Dragi čitaoci:
Drago mi je da vam ovom prilikom pošaljem ovu gravuru pod nazivom…
…MUTUA RERUM METAMORPHOSIS ─‘Međusobna metamorfoza stvari’─
Da bismo započeli naše objašnjenje, moramo vam reći da je ova gravura broj 17 knjige Emblematum sacrorum et civilium miscellaneorum, „Razni sveti i građanski simboli“. Knjigu je napisao Jakob Bornic (Jacob Bornitz), poznat u nemačkom kao Jakob (1560–1625), pisac, pravnik i diplomata iz austrijske Šlezije u 16. i 17. veku.
OPIS:
Ignis aquae vires, vice mira, aqua concipit ignis: Mutua naturae semina quaeque gerunt.
Prevod: „Vatra i voda imaju moć, u divnom obrtu, voda rađa vatru: svako nosi seme prirode onog drugog.“
Šta ovo znači, dragi prijatelji?
U svetu transmutacija, svi znamo za različite potencijale koje poseduju četiri elementa prirode, naime: voda, vatra, vazduh i zemlja. Zapisano je da je na početku stvaranja ove elemente inteligentno pomešala blagoslovena MULAPRAKRITI ─ Božanska Kosmička Majka ─ kako bi počela da oblikuje planetarne jedinice koje danas čine naš Sunčev sistem.
U središtu naše gravure, umetnik, svakako dobro upoznat sa ovim metafizičkim fenomenima, prikazuje nam lik koji desnom rukom, držeći bokal, sipa tečni element preko neke vrste tanjira iz kojeg izbijaju plamenovi. Ova gravura nam govori ono što su pravi Majstori hermetičke umetnosti potvrdili i nastavljaju da potvrđuju: „U vodi počiva vatra.”…
Analogno tome, kada govorimo o određenom alhemijskom radu koji moramo pokrenuti u našoj strukturi ili anatomiji, svi moramo shvatiti da u našim stvaralačkim ili semenskim vodama latentno leži Tajna Vatra koju će naša Božanska Majka Kundalini pokrenuti kada ove vode prođu kroz svoje metamorfoze.
Rekli smo, govoreći sa gnostičke tačke gledišta, da su merkurijske vode u početku crne, zatim će postati bele, kasnije će postati žute i konačno će sijati crvenkastom bojom. Kada se to desi u laboratoriji oratorijum našeg fizičkog tela, to će biti zato što će ih Stela Maris – naša Devica unutrašnja Majka – oploditi silom Svetog Duha i, kao posledica toga, probuditi Svetu Vatru. Ta vatra treba da se uzdigne kroz pršljenove naše kičme i, na taj način, zaronićemo u različite inicijacije koje ćemo doživeti tokom našeg hermetičkog putovanja. To je simbolična vrlina naših lustralnih voda i stoga je ljudskom biću strašno zabranjeno da praktikuje FORNIKACIJU ili gubitak svoje seminalne tečnosti.
Ono što je Gnoza vekovima čuvala kao ključ svih blistavosti jeste, upravo, SVETI ARKANUM A.Z.F., koji nam, svojim šifrovanim inicijalima, želi reći:
- A: AGUA (VODA).
- Z: AZUFRE (SUMPOR).
- F: FOHAT LUMINOSO (SVETLOSNI FOHAT).
To je neverovatna vrlina koju element VODA sadrži, i iz tog razloga lik na našem graviranju sipa vodu preko alegorijskog poslužavnika. Obično bi svaka obična osoba rekla da voda koja šiklja iz bokala ugasi vatru koju vidimo na poslužavniku. Ali ovo je metamorfoza o kojoj nam autor ovog gravira želi reći. To je tajna transformacija koja se može dogoditi ako poznajemo pravila HERMETIČKE UMETNOSTI. To je mutacija elemenata unutar naše fiziologije, sprovedena sa posebnom pažnjom kako bismo, putem sublimacije, mogli da osvojimo, strpljenjem i istrajnošću, Zlatno runo ili FILOZOFSKI KAMEN.
Citiram za našeg ljubaznog čitaoca neke reči mudrog autora FULKANELIJA, Velikog majstora Belog Bratstva, da vidimo:
Sada zaista znam! Reči žive radosti, izliv intimnog zadovoljstva, krik radosti koji Adept izgovara suočen sa sigurnošću čuda. Do tog trenutka, sumnja ga je još uvek mogla obuzeti, ali u prisustvu savršenog i opipljivog dostignuća, on se više ne plaši da će pogrešiti.
Otkrio je put, prepoznao je istinu, nasledio je Donum Dei. Od sada mu ništa od velike tajne nije nepoznato… Ali, avaj! Koliko njih, među mnoštvom tragalaca, može se pohvaliti da su stigli do cilja i da su svojim očima videli kako se zatvor otvara, koji je zauvek zatvoren za većinu!
Zatvor takođe služi kao simbol nesavršenog tela, početna tema Dela, u kojoj je vodena i metalna duša snažno vezana i zadržavana. „Ova zarobljena voda, kaže Nikola Valoa, neprestano vapi: Pomozi mi i ja ću pomoći tebi, to jest, oslobodi me iz mog zatvora, i ako me jednom možeš izvući, učiniću te gospodarem tvrđave u kojoj se nalazim. Voda, dakle, koja je zatvorena u ovom telu iste je prirode kao i voda koju mu dajemo da pije, koja se zove Merkur Trismegist, o kojoj Parmenid govori kada kaže: Priroda uživa u Prirodi, Priroda prevazilazi Prirodu, a Priroda sadrži Prirodu. Jer ova zarobljena voda uživa sa svojim pratiocem koji dolazi da je oslobodi iz njenih okova, meša se sa njim, i konačno, čineći taj zatvor svojim i odbacujući ono što je suprotno njima, što je priprema, pretvara se u merkursku i stalnu vodu… S pravom se, dakle, naša božanska voda naziva ključem, svetlošću, Dijanom koja obasjava tamu noći. Jer je ona ulaz čitavog Dela i ona koja prosvetljuje svakog čoveka.“
Sada vam dajem nekoliko fraza za vašu refleksiju:
«Priroda je toliko dobronamerna da stvari uređuje na takav način da ćete u bilo kom delu sveta naći nešto slično.»
Leonardo da Vinči
«U prirodi ništa nije suvišno.»
Averoes
«U svom pesničkom duhu osećam dobronamerni pozdrav zemlje, velikodušnost Prirode.»
Ruben Dario
«Darovi Prirode su dragoceniji od darova Umetnosti.»
Volter
«Priroda uvek ima veću moć od edukacije.»
Volter
NUDA VERITAS.
─ ‘Gola istina’ ─
KWEN KHAN KHU
