Dragi čitaoci:
Šaljem vam gravuru pod nazivom…
…TRISTITIA
─‘Tuga’─
To je deo serije od četiri dela o negativnim ljudskim osobinama. Seriju je ugravirao i objavio 1592. godine u Kelnu ─ Nemačka ─ Rafael Sadeler ─ 1560-1628 – po crtežu flamanskog slikara Martena de Vosa ─ 1532-1603.
Na ovoj gravuri u prvoj ravni možemo videti mladu ženu, polugolu, sa podignutim rukama ─ Tristia, „tuga“. Sedi ispred pećine. Oko nje su četiri životinje: sova, zmija, pacov i pas koji zavija. Levo od centralnog dela, žena sa zmijskom glavom ─ meduza ─ koja proždire srce ─ Invidia, „zavist“ ─ i lik sa đavolskim krilom i anđeoskim krilom koji drži zmiju obema rukama ─ Zelotipija, „ljubomora“. Desno od centralnog dela, žena probodena kopljem – personifikacija očaja – i žena koja se moli: jadikovanje.
U pozadini, opsada grada ─ levo ─ i brodolom ─ desno.
Dragi prijatelji, šta sve ovo znači?
Umetnik je želeo da nam pokaže kuda nas naše duhovne i psihološke slabosti mogu odvesti kada uđemo u FASCINACIJU ILI IDENTIFIKACIJU sa utiscima koje primamo tokom života i tokom dana.
Kada ZABORAVIMO NA SEBE, padamo u unutrašnju nesreću, a naši agregati koriste našu HALUCINACIJU da se manifestuju na različite načine i tako nas vode ka sopstvenoj zbunjenosti i LUDILU.
Gravira nam jasno prikazuje našu Esenciju ─ polugolu zbog nedostatka vrednosti i okruženu sa nekoliko životinjskih entiteta, uključujući pacova ─ alegorija razvratnih stanja, zmiju ─ simbol strasti skrivenih u nama samima, zavijajućeg psa – koji u ovom slučaju ne predstavlja vernost, nego zavijanje izazvano našim strahovima i instinktima; konačno, u gornjem centralnom delu vidimo sovu, malo stvorenje koje nas poziva da uvek budemo na oprezu kako ne bismo postali žrtve neprijatnih impresija koje se mogu pojaviti u bilo kom trenutku našeg postojanja.
Na levoj strani centralne ravni, kao što smo već pomenuli, možemo opaziti meduzu – oblik našeg životinjskog Ego-a – koja proždire srce. Svakako, kada se POISTOVETIMO (identifikujemo) sa događajima svakodnevnog života, mnogi naši agregati brzo pokušavaju da nas demoralizuju, kao što to čini ta meduza. JA uništava naša osećanja i baca nas u depresiju.
Naš duševni život takođe postaje prilično čudna dualnost. S jedne strane, čini se da imamo suštinski ili božanski deo čoveka sa anđeoskim krilom, a sa druge strane, isti čovek predstavlja mračno stanje – isti čovek sa mračnim krilom ili krilom slepog miša; evo EGO-a u svojoj mnogostrukosti.
Na desnoj strani centralne ravni jasno vidimo našu sopstvenu Esenciju probodenu kopljem. Ovo nas podseća na one trenutke kada nas obuzima duboki moralni bol i tražimo utehu na ovaj ili onaj način…
Žena koju vidimo kako se moli simbolizuje psihološko jadikovanje u koje upadamo upravo kada tražimo stanje unutrašnjeg mira kroz molitvu ili meditaciju. Nikada ne smemo zaboraviti da, suočeni sa bilo kakvom krizom koja nas pogodi, moramo brzo potražiti utočište u MEDITACIJI. INTERIORIZACIJA je kapija koja se otvara da bi nam ponudila intiman odmor i samokontrolu.
U pozadini, grad koji vidimo pod opsadom je NAŠA PSIHOLOŠKA VAROŠ, koji na kraju biva zahvaćena plamenom ego-a, što ima za posledicu samouništenje našeg psihičkog aparata. Takođe, čamac ili brod koji vidimo kako se razbija u gornjem desnom uglu gravure aludira na razaranje našeg unutrašnjeg rada kada SMO ZABORAVILI SEBE.
Zanimljivo je napomenuti da je ova gravura upućena ženi – ona je ženska – zbog čega je naš prevod predstavljen kao da govori žena – tuga.
Majka briga, kako je fraza strukturirana, jeste anksioznost više nego ljubomora, a ono što fraza kaže jeste da anksioznost ne želi da stvari koje se približavaju stignu.
Hajde sada da vidimo prevod latinske fraze:
«Non annis sed victa situ, sed et obsita pannis
In gemitu insomnem duco moestisima vitam
Afflictam obtundi me desperatio, fusam
Invidia absumit, tum me sine fine procellis
Zelotypa inuoluit, curarum prodiga Mater,
Anxia vestigans, quae non velit obuia ferri:
Ac nisi Diua suam mihi Commiseratio dextram
Porrigat, hac equidem non unquam fasce leuabor».
Prevod: „Poražena, ne godinama, već okolnostima, i pokrivena, štaviše, krpama, veoma tužna, usred jadikovanja, živim svoj život bez sna; kada sam već preplavljena, očaj me slabi; kada sam oborena, zavist me proždire; tada me ljubomora obavije beskrajnim olujama i anksioznošću, čudesna Majka briga, u potrazi za stvarima koje se približavaju, ne želi da one stignu: i ako božansko saosećanje ne pruži svoju desnu ruku k meni, nastavljajući tako, sigurno nikada neću biti oslobođena tereta.“
Dodajem nekoliko fraza za refleksiju:
«Najviša ljudska filozofija je biti spreman za sve što dolazi.»
Kevedo
«Šta je filozof? Čovek koji će vas, ako ga slušate, sigurno učiniti slobodnijim od svih pretora.»
Epíktet
«Navike filozofa ne odgovaraju njihovim propisima, ali ako bi živeli onako kako su propovedali, pokazali bi kako treba živeti.»
Seneka
«Filozofija je viša patologija.»
Hebbel
«Filozofija je istorija ljudskih grešaka sa nekoliko tračaka svetlosti.»
Othon Gruppe
EX AEQUO ET BONO.
─ ‘Pravedno i dobro.’ ─
KWEN KHAN KHU
