Dragi čitaoci:
Ovom prilikom vam šaljem dva amblema iz iste knjige: Selectorum emblematum, sa tekstom na latinskom i starofrancuskom jeziku.
Prva od ovih gravura nosi naslov…
…NESCIT LABI VIRTUS
─‘Vrlina ne zna da pada’─
Ovo se takođe može prevesti kao „Vrlina ne može pasti“ ili, malo slobodnije, „Vrlina ne poznaje padove“.
U nastavku imamo ove druge fraze:
Ipsa suis opibus contra omnes fulta ruinas
Virtus non ullo labitur, alma loco.
Značenje: „Podržana sama sobom posredstvom svojih dela protiv svih neuspeha, vrlina – blaga, nigde ne pada.“
Ovde imamo ovaj tekst na francuskom:
Ainsy que toufiours droit se tient la chausse trappe
Ores qu´on la renversse et donne mile tours
Tout ainsy la verttu droicte fe tient tousiours
Soit que l´advesite par tous endroictes la frappe.
PREVOD: „Tako čičak uvek ostaje prav, čak i ako se hiljadu puta uvija. Tako i vrlina uvek ostaje prava, čak i ako je nevolja udari sa svih strana.“
Šta sve ovo znači, strpljivi čitaoče?
Veoma je zanimljivo primetiti da je na ovoj gravuri vrlina predstavljena džinovskim trouglom u sredini gravure. Ovaj trougao predstavlja sa gnostičke tačke gledišta tri prvobitne sile kreacije: Sveta Afirmacija, Sveta Negacija i Sveto Izmirenje.
Naša autorealizacija nije ništa drugo do otelotvorenje ove tri sile u našoj duševnoj i fizičkoj prirodi. To je naša svrha zbog koje smo stvoreni. Stoga je reč o otelotvorenju sile Oca, sile Sina i sile Svetog Duha. Bez sumnje, to ne možemo postići za dan; to je delo koje mora da zaokupi ceo naš život do završetka, kulminirajući kvalifikacijom VELIKOG UNUTRAŠNJEG DELA.
Zato vidimo trougao na našoj gravuri kako visi u vazduhu i okružen olujnim vetrom koji preti da ga sruši i da se samouništi. Međutim, kao što naša gravura dobro kaže, kada su naše vrline dobro učvršćene, one se ne predaju olujama Ego-a niti nedaćama sudbine… Očigledno je da, da bi se vrlina hranila potrebnom snagom, morala je da je vežba u svakodnevnom životu pomoću umerenosti, drugim rečima, podnošenjem svih vrsta psiholoških gimnazija koje nam lavirint našeg postojanja svakodnevno donosi… Kada neko izgubi svoje vrline to je zato što mu je, u stvarnosti, nedostajalo duboko razumevanje istih i, zbog toga, koreni tih vrlina nisu bili u stanju da izdrže nedaće sa kojima su se suočili u dolini egzistencije…
QUOCUNQUE FERAR
─‘Gde god bih išao’─
Reč CUBUS qkoju vidimo u centru slike jasno znači ‘KOCKA’.
Latinski izraz nam govori:
Non refert, QUOCUNQUE ferar unus et idem
cum similis semper totus ubique mihi.
Prevod: „Nije važno, gde god da idem, ići ću napred istim putem, jer gde god da sam, sve mi je uvek isto.“
Drugi mogući prevod: „Bez obzira gde idem, ostaću isti, jer sam svuda uvek isti i ceo.“
Ova fraza na starofrancuskom nam govori:
L'homme droit, et constant, doue d´une ame pure
ne change point de coeur par les malheureux traits,
comme le det quarre -carré-qui ne tombe jamais
quoy qu´on le gette -jette- au tour, que droit en sa posture.
Prevod: „Pravi i postojani čovek, obdaren čistom dušom, ne menja svoja duboka osećanja zbog nepovoljnih okolnosti. Kao čvrsta građevina koja nikada ne pada, šta god da se desi, on ostaje uspravan u svom stavu.“
Kakva nam se misterija otkriva u ovoj drugoj gravuri, prijatelji i prijateljice?
Da bismo započeli našu studiju, moramo napomenuti da centralnu figuru naše gravure čini KOCKA koja dolazi sa neba. Na desnoj strani vidimo dva lika koji se, na kolenima, mole sa velikom koncentracijom, dok treći lik sluša sedeći. Na levoj strani vidimo pastira kako trči, a iza njega njegove ovce. Trio likova koji se mole aludira na braću koja se mole nebesima kako ne bi pali u iskušenje. To je naše čovečanstvo koje, uronjeno u svoje zemaljske impresije, žarko traži da ga božanstvo sasluša.
S druge strane, pastir sa svojim ovcama beži u strahu, plašeći se te ogromne kocke koja se približava svetu, odnosno zemlji. U pozadini vidimo kuću koja počinje da se pali. Šta sve ovo znači?
Ovaj pastir simbolizuje ogromno mnoštvo pseudo-duhovnih likova koji pokušavaju da vode ljudska društva, ali koji nemaju mudre i jasne argumente u vezi sa problemima čoveka i njegovog razvoja na licu zemlje. Zaključno, suočeni sa neizvesnim situacijama, oni znaju kako da urade samo jedno: da beže od događaja i traže skloništa gde da se sakriju.
Kuća koja je zahvaćena plamenom simbolizuje samo naše društvo koje, daleko od vrlina, na kraju postaje žrtva sopstvenih bezakonja.
Dakle, kocka predstavlja FILOZOFSKI KAMEN, upravo BIĆE. Ono je Ono, božanstvo koje obitava u našim dubinama i koje je imuno na sve nedaće koje kreacija predstavlja na bilo kom mestu na našoj planeti. Zato nam je u jednom od prethodnih prevoda rečeno: „Nije važno, gde god me odvedu, ostaću isti, jer sam uvek isti i svuda ceo.“
BIĆE JE BIĆE, dagi čitaoci; To je ono što je bilo, ono što jeste i ono što će uvek biti za svu večnost. BIĆE JE NEPREMENLJIVO I UVEK ĆE BITI OBDARENO SVOJIM SVEZNANJEM, SVOJOM SVEMOĆI I SVOJOM SVEPRISUTNOSTI, nikada ne zaboravimo ovo.
BIĆE je Otac svih Svetlosti i ono koje uvek drži ključeve nebeskog carstva. ONO je prisutno u svim carstvima KREACIJE, jer je Ono zapravo SVEST prirode, univerzuma i kosmosa uopšte.
Ako Ga inkarniramo, na kraju ćemo postati deo Njegove prirode, i Ono će nas učiniti imunim na padove koji su specifični za slabe duše.
Sada dodajem nekoliko fraza za vašu refleksiju:
«Zahvalnost je glavna odlika čoveka sa karakterom.»
Kevedo
«Zahvalnost je sećanje srca.»
Lao-Tse
«Prirodno je da oni koji prime korist, čak i malu, pokažu zahvalnost.»
Servantes
«Nijedan dostojan čovek neće tražiti da mu se zahvali za nešto što ga ništa nije koštalo.»
Terencije
«Hvaliti iz srca je dobro delo; to je, na neki način, učešće u njemu.»
Larošfuko
AD INFINITUM.
─‘Do beskonačnosti.’─
KWEN KHAN KHU
