Veoma dragi čitaoci
Šaljem vam treći crtež iz serije gravura o hrišćanskim vrlinama koje je napravio Hijeronim Viriks (Hieronymus Wierix) ─ 1553-1619 ─ prema crtežima Maertena de Vosa ─ 1532-1603.
Naslov ove gravure je…
…SPEIS FIDEI SEMEN PROMISSAE FIRMA SALVTIS ANCHORA, PER CHRISTVM GAVDIA RESTITVIT
─‘NADA, SEME VERE, SIGURNO SIDRO OBEĆANOG SPASENJA, KROZ HRISTA VRAĆA SREĆU’─
Šaljem vam treći crtež iz serije gravura o hrišćanskim vrlinama koje je napravio Hijeronim Viriks (Hieronymus Wierix) ─ 1553-1619 ─ prema crtežima Maertena de Vosa ─ 1532-1603. Ulazeći u temu ove gravure, u njenom centru vidimo krilatu žensku figuru na sidru, sa lovorovim vencem na glavi, koja seje pšenicu i pokazuje ka nebu. Bez sumnje, žena o kojoj je reč je DEVICA MAJKA PRIRODA – zato nosi lovor na glavi – a kod njenih nogu je SIDRO koje, pored alegorizacije tri osnovne sile, predstavlja u masoneriji kraj hermetičkog rada. Očigledno je da je STELA MARIS – naša blagoslovena Majka Kundalini – ona koja ima moć da raseje seme, sveto seme, Ens-Seminis, koje oplođuje svu prirodu, uključujući i ljudsku prirodu.
Ova žena pokazuje kažiprstom leve ruke prema oblacima, ukazujući na lik Hrista, sugerišući nam kroz ovaj gest da Gospod Savršenstava teži da se inkarnira u svakom muškarcu ili ženi koji imaju duboke duhovne težnje. Hrista obožavaju Marija i apostol Jovan, simbol inkarnirane Reči (Verbuma).
Iza se pojavljuje druga žena sa šeširom koja žanje pšenicu. Ovo je ŽENA ADEPT, ona koja voli alhemijsku transmutaciju.
Ispred žene u centru, čovek kopa rupu lopatom među čičkom, pokušavajući da iskopa svoje blago – lonce i novčiće – a njegov postupak prati sledeća latinska fraza, naime:
Vanum est effossis terra inuigilare talentis. Erige Spem, tenta parta labore frui, Illic cor hominis, res est ubi condita chara. Sit Tibi thesarus conditus arce Dei.
Prevod: „Uzaludno je bdeti nad novčićima iskopanim iz zemlje. Negujte nade, nastojte da uživate u stvarima stečenim radom. Srce čoveka je mesto gde se čuva njegovo dragoceno nasleđe. Neka blago bude sačuvano za vas u tvrđavi Božjoj.“
S druge strane, zrna pšenice koja ostaju u vazduhu takođe su označena drugom latinskom frazom, da vidimo:
En ueluti mandata solo non semina farra. ─Ni moriantur enim─ reddere nulla solent: Sic quoque rescisso fugientis stamine uitae, Vera tibi uita opitulante Deo.
Prevod: „Kao što seme koje nije posejano u zemlju – da ne umre – ne donosi plod, tako, kada se jednom preseče nit prolaznog života za tebe, postoji istinski život ako ti Bog pritekne u pomoć.“
Očigledno je da onaj ko transmutira svoje ─ seksualno ─ seme dobija večni život.
U pozadini naše gravure vidimo kralja Davida kako se kaje, u amaru ili kolibi. Ima liru kod nogu. Ova lira predstavlja inkarniranu Reč i usavršeno Hermetičko delo. Ovu scenu prati i latinska fraza, evo je:
En Sic Psalmographus uili uelatus amictu, Dum sua Davides stupra flet ante Deum. Eruet ille inopes, depressos mole laborum, Et quibus auxilij Spes rata nulla fuit.
Prevod: „Evo psalmiste, odevenog u bezvrednu odeću, dok David plače pred Bogom zbog svojih preljuba. On će pronaći one siromašne, one koji su ugnjetavani teretom rada i one za koje se nada smatrala izgubljenom.“
Dva naga deteta koja se pojavljuju pored Božanske Majke simbolizuju nevinost koja se mora steći da bi se osvojilo nebesko carstvo.
Nastavljajući naš opis, u gornjem desnom uglu nalazimo anđela sa lobanjom u ruci, koja prikazuje sledeći tekst na latinskom:
Propitius est Dominus et cohibita est plaga.
Prevod: „Gospod je milostiv i pomor je prestao.“
To je referenca na drugu knjigu Samuilovu, poglavlje 24, stih 25, koja glasi: „Propitiatus est Dominus Terrae et cohibita est plaga ab Israel“, što znači: „I Gospod se umilostivi zemlji, i presta pomor u Izrailju.“
Da bismo zaključili naš opis, obratimo pažnju na sledeće fraze na latinskom:
Quamuis est igitur meritis non deuia nostris, Magna tamen Spes est in bonitate Dei. Et trahit et longo consumit gaudia uoto: Scilicet alternent Spesque timorque fidem.
Prevod: „Prema tome, sve dok je ne uklone naše greške, nada u Božju dobrotu je velika i donosi sa sobom i proždire radost čvrstom zakletvom: očigledno je da se i nada i strah smenjuju u stvaranju vere.“
Dozvolite mi, braćo i sestre, da vam ponudim neke prikladne fraze za ovu gravuru:
«Skoro sve pobožne žene su radoznale. Nagrađuju sebe za grehe koje ne čine zadovoljstvom istraživanja grehova drugih.»
Mirabo
«Nesumnjivo je da je istinska pobožnost izvor mira.»
Labrujer
«Nebo uvek odgovara na pravedne molitve.»
Servantes
«Najveća pobožnost je najtajnija.»
Stern
FAVETE LINGUIS.
─‘Pazi na jezike.’─
KWEN KHAN KHU
