”Sola virtus est funeris expers” (Samo je vrlina izuzeta od smrti)

Dragi prijatelji:

Sa velikim zadovoljstvom vam šaljem ovu gravuru pod naslovom…

…SOLA VIRTUS EST FUNERIS EXPERS
─‘Samo je vrlina izuzeta od smrti’─

Ova gravura je deo knjige amblema pod nazivom Emblemata Liber ─ ‘Knjiga amblema' ─ čiji crteži pripadaju Žan-Žaku Boasaru (1528-1602) ─ francuskom humanisti, piscu, pesniku na latinskom jeziku, uredniku i crtaču.

Na ovoj slici prikazana nam je vrlina na levoj strani, sa mačem i štitom u rukama. Tri moire (boginje sudbine kod starih Grka) ─ Kloto, predilica; Lahesis, delilac sudbina i Atropos, žetelac, a pored njih smrt drži svoj peščani sat. Moira Lahesis piše na nadgrobnom spomeniku ─ čitaj na ploči: Sic Visum Superis: ‘Tako žele Bogovi'.

U grčkoj mitologiji, moire ─ parke za Rimljane ─ bile su personifikacije sudbine. One su kontrolisale metaforičku nit života svakog smrtnika i besmrtnika, od rođenja do smrti.

Imali su zadatak da odnesu preminule duše na njihova prava mesta – pakao, raj, čistilište. Sve tri su bile zauzete predenjem, rezanjem makazama konca koji je merio dužinu života kako bi fiksirali trenutak nečije smrti. Prele su belu vunu i mešali zlatne niti i niti crne vune. Zlatne niti su simbolizovali srećne trenutke u životu ljudi, a crna vuna tužne.

U knjizi postoji prevod teksta koji prati amblem:

„Sve što se ceni na ovom svetu potčinjeno je razgradnji: snaga, zdravlje, bogatstvo, dostojanstvo i, uopšte, sve što olakšava put ovoga života; naglo se menja i nestaje u trenu kao munja, jer ništa nije trajno u prirodi. Zato mudrac kaže da je jedina istina vrlina kao trajno blago. Zaista i mi varamo ovaj život tako kratak i prolazan; nepravedno ovo nazivamo životom.

U detinjstvu se ne prepoznajemo, tada samo gugutamo; mladost nam zbunjuje polovinu našeg života, a kada nam se u određenoj zrelosti daje da rasuđujemo, ono je obavijeno beskonačnim trudom i brigom. Naš pad susreće bolnu starost, koja nas hladnom rukom vodi do kraja našeg puta. Lepota iznenada vene; radost i zabava su prolazni; o radosti posedovanja se raspravlja i nema ništa izvesno, čak i njihovim čuvanjem stvaramo samo teret za duh. Sile prirode su oslabljene silinom bolesti; siromaštvo nas goni, prekriva nas prezirom; prijatelji su retki. Ukratko, recimo da nebo ne pokriva ništa u šta bismo mogli da učvrstimo sidro naše bezbednosti, jer smo mi plen smrti. Sama vrlina nam omogućava da pobegnemo od svih opasnosti i garantuje nam suzbijanje svih ovih nedostataka. Ona je besmrtna, a onaj ko skroji svoj život po njenoj prirodi, udvostručuje ga, čak ga i ovekovečuje zauvek“.

Šta sve ovo znači?

Ovo znači, poštovani čitaoci, da je jedini pravi smisao našeg postojanja taj da živimo za BIĆE i njegove vrline. BIĆE je sve i sposobno je da pobedi smrt. Sa BIĆEM nastavljamo u oblasti mrtvih, ali uživajući u dostojanstvu, inteligenciji, Svesti i radujući se punoći koju je teško definisati. Mi nismo kao ona stvorenja koja su svoje zemaljske živote provela potpuno poistovećena, na glup način, sa fizičkim telom, sa prividnim zdravljem koje koriste samo da bi dali slobodu svojim nasilnim egoističkim strastima, ili vezani za materijalna bogatstva, imajući u srcu strah, užas da će ih izgubiti, iako znaju da će na dan smrti sve to ostati iza…

Kao što Gnoza dobro ističe, mi smo humanoidi koji se rađaju sa uspavanom svešću, odrastaju puni fantazija, sazrevamo misleći da smo inteligentni, starimo puni prigovora i pritužbi svih vrsta dok konačno ne napustimo ovu dolinu plača i odemo ponovo u druge dimenzije sa uspavanom Svešću. U zaključku, to je ponavljanje BESMISLENOSTI, života zasnovanog na psihičkoj hipnozi koji nam ni na koji način ne dozvoljava da vidimo, osetimo i sagledamo VELIKU REALNOST.

Tri moire predstavljaju za nas sile sudbine, koja se ispunjava hteli mi to ili ne. Ali u našoj gravuri, ono što ostaje čvrsto i nepokolebljivo je vrlina. Samo vrline pobeđuju sve teškoće i pretvaraju se u nade kada se sve čini izgubljeno u našem iluzornom svetu.

U podnožju tri moire vidimo amfore, bokale, krune, strele i sanduke sa blagom. Zašto? ODGOVOR: Zato što oni vrše istinsku upravu nad postojanjem svih bića. Zato nam je rečeno da se naš život može iznenada promeniti iz jednog trenutka u drugi kao svetlost munje. I u tom smislu je nepobitno da moire deluju u saradnji sa Arhontima Karme.

Za onoga ko je radio na sebi život dobija drugačiji smisao, jer svakim danom počinje da uviđa motiv za određene okolnosti i iz svake od njih postepeno stiče učenje koje obogaćuje njegovu Svest. Kada se Svest sve više širi, postaje sveznanajuća, i u takvom svesnom stanju mi više nismo mašine koje samo primaju energije iz kosmosa da bi ih prenele u niže slojeve Zemlje kako bi ona nastavila da rotira oko sopstvene ose.

Imamo samo dve alternative u našem postojanju:

1. Živeti za Ego, za Ja i njegove bezbrojne požude, sa posledicom uništenja naše svete individualnosti, a onda će naša krajnja sudbina biti ambis.
2. Ili živeti za BIĆE, koje dolazi zajedno sa odlučnošću da se odrekne iluzije EGO-a ─ šta god one bile – i da se praktikuju tri faktora Revolucije Svesti, naime:
   1. UMRETI ─ psihološki.
   2. RODITI SE ─ da se stvori novi unutrašnji život pomažući se umetnošću alhemije.
   3. ŽRTVOVATI SE ZA ČOVEČANSTVO ─ razvijati vrline posredstvom dobrovoljne patnje i svesnog požrtvovanja.

Pošto sam stigao ovde, dozvolite mi da vam ponudim nekoliko izvedenih fraza iz analiza velikih ljudi koji su postojali u našem svetu:

«Svest je prisustvo Boga u čoveku.».
Victor Hugo

«Svest je glas duše.»
Chateaubriand

«Nema većeg pozorišta za vrlinu od Svesti.»
Cicerón

«Svest je tračak čistote čovekovog primitivnog stanja.»
Bacon

«Naša savest je nepogrešivi sudija, sve dok je ne ubijemo.»
Balzac

PAX VOBISCUM.
─‘Mir sa vama’.─

KWEN KHAN KHU