Veoma dragi čitaoci
Šaljem vam dvadeset šesti i dvadeset osmi primerak knjige pesama koju je napisao nemački pesnik Gabrijel Rolenhagen (1583–1619), a ilustrovao holandski graver, crtač i izdavač Krispijn van de Pase (1565–1637). Knjiga nosi naslov Nucleus emblematum selectissimorum, „Jezgro najodabranijih amblema“, objavljena je 1611. godine u Arnhemu, u Holandiji.
Naslov ove prve gravure je:
…DVRABO
─‘Izdržaću’─
Fraza na latinskom:
DVRABO, et quondam res exspectabo secundas,
quamvis nunc malé sit, non malé semper erit.
Prevod: „Izdržaću i čekati povoljne događaje u nekom trenutku; čak i ako stvari sada idu loše, neće uvek biti loše.“
Celui-la sagement la fortune modere
qui au temps d´infortune meilleur temps espere:
car si ores on voit le ciel d´orages pleine
tost apres on le voit tout tranquile et serain.
Prevod: „Onaj ko u vremenima nesreće čeka bolja vremena, mudro ublažava svoju sudbinu. Jer ako je sada nebo puno oluja, malo kasnije sve će biti mirno i spokojno.“
Zaista, prijatelji, u okviru psihološkog rada koji moramo obavljati svakog dana, veoma je važno ZNATI KAKO DA ČEKAMO tokom našeg svakodnevnog života povoljne okolnosti da pokrenemo određeni projekat koji želimo da preduzmemo, bilo da je materijalni ili duhovni. Većina ljudskih bića pati od nedostatka dveju osobina koje sam opisao u jednom drugom delu, a to je ZNATI KAKO DA PATIMO i ZNATI KAKO DA UMREMO – psihološki.
Priroda nam često daje primere kakav bi trebalo da bude naš stav u suočavanju sa nedaćama.
Na ovoj gravuri, u centru, vidimo vevericu koja kao da jede orah, uprkos činjenici da oko nje besni oluja. Veverica, u svojoj inteligenciji, zna kako često da čeka bolje prilike da pojede ovaj plod, a ono što je prilično dirljivo jeste videti je kako skladišti nekoliko takvih plodova na raznim mestima za naknadne obroke koje će želeti da uzme kasnije. Ne smemo očajavati kada sve, naizgled, izgleda kao da ugrožava naše težnje ili nade. Okolnosti neće uvek biti iste, moramo pustiti da vreme ide svojim tokom i BUDITI STRPLJIVI, jer vreme brzo prolazi i, dok smo mislili da smo saterani u ćošak, sledećeg dana možemo biti iznenađeni kada vidimo da se panorama oko nas potpuno promenila, drugačija je.
Poznajem slučajeve ljudi koji su, zarobljeni u mreži svojih strasti, podstaknuti određenim okolnostima, odlučili da izvrše samoubistvo, da okončaju svoj život, a sledećeg dana je izašla vest da je pokojnik osvojio veliku nagradu na profanoj lutriji. Čemu je služilo toj osobi što je izvršila samoubistvo?
Čovečanstvo ne poznaje Zakon klatna. Prema ovom zakonu, sve je podložno promenama, iznenadnim ili malim, dobrim ili lošim, ali sve je to deo relativnosti postojanja. Mnogi se žale na globalnu klimu u ovom ili onom regionu našeg sveta, ali, na ZAČUĐENJE ONIH KOJI SE ŽALE, sledećeg dana se suočavaju sa potpunom promenom klime koju nisu ni slutili. Takve su mnoge okolnosti našeg postojanja…
Druga gravura:
VICTRIX PATIENTIA DVRI
─‘Strpljenje pobeđuje pred teškoćama’─
Ova druga gravura skreće našu pažnju na centralnu figuru koju predstavlja maslinovo drvo čiji listovi izviru ispod teškog kamena koji ga gnječi. Poznato je da sila prirode teži da se širi uprkos teškoćama na koje nailazi u svom razvoju. Ovo privlači veliku pažnju istraživača i ljudi uopšte, jer se ne očekuje da se listovi maslinovog drveta množe kada ih ogromna i veoma teška ploča pritiska, pokušavajući da zaustavi rast vegetacije.
Težina koja ugnjetava nalazi se između debla drveta i njegovog rascvetanog dela, pored svega toga, grane drveta nastavljaju svoj put.
To je razlog za naslov ove gravure: Strpljenje pobeđuje pred teškoćama…
Očigledno je, dragi čitaoci, da nas Majka Priroda uči jednoj velikoj lekciji kako ne bismo popustili pred teškoćama koje snalaze našu egzistenciju. Moramo negovati strpljenje do poslednje kapi naše energije kako bismo se suočili sa svakodnevnim ringišpilom onoga što nazivamo egzistencijom…
Latinska fraza nam govori:
Omne malum superat Victrix Patientia Dvri
Ut nec ab imposito pondere palma perit.
Prevod: „Svako zlo se pobeđuje pobedonosnim strpljenjem pred teškoćama, tako da palma ne propada pod težinom koja je pritiska.“
Iskaz na francuskom:
De mesme que tu vois une palme umbrageuse
contre la pesant faix se dresser genereuse:
Ainsi par patience, on dompte le malheur,
et de luy triomphant, on en reste vainqueur.
Prevod: „Kao što vidite senovitu palmu kako se velikodušno uzdiže pod teretom koji je ugnjetava, tako se strpljenjem nesreća ukroćuje i, savladavši je, postajemo pobednici.“
Pre svega, poštovani čitaoče, palma opterećena teretom nije ništa novo. Postoji čak i latinska poslovica koja kaže: PALMA SUB PONDERE CRESCIT, „palma raste pod teretom“, što se obično shvata kao referenca na činjenicu da kada nas nešto ne ubije, ojača nas. Ali, deo je simbolike ovog drveta je činjenica da se, kada se oslobodi teret koji ju je savio – i koji nju nije slomio, jer je palma veoma fleksibilna – vraća savršeno uspravna.
Ovo je deo višestrukih simboličkih vrednosti palme, koja je povezana sa bezbroj simbola iz različitih kultura:
- Sa egipatskom boginjom Hator.
- Sa rođenjem boga Apolona.
- Pojavljuje se u Bibliji i Kuranu.
- U drevnim tradicijama predstavlja sjedinjenje muškog principa – visokog, ravnog stabla koje predstavlja falus – i ženskog – lišća i plodova na vrhu.
- Povezan je sa težnjom da se uzdigne ka nebu pomoću duhovnosti.
Stavljam ovde sliku nemačkog novčića koji prikazuje palmu opterećenu tegom, što dokazuje da je simbolika gravure bila dobro poznata:
Takođe, treba napomenuti i to da je na ovom novčiću prava palma, dok, kao što sam već napisao, gravura ne predstavlja pravu palmu. Drvo predstavljeno na gravuri izgleda kao maslina, kao što pokazuju njeni listovi. A ako pogledamo oblik u kojem se deblo i ploča presecaju, oni formiraju krst koji na vrhu donosi plod. Takođe, donji cvet ima četiri latice u obliku krsta, i ako uzmemo u obzir da je krst božanskog Aberamenta napravljen od maslinovog drveta, imalo bi smisla da predstavljeno drvo bude maslina.
Moramo uzeti u obzir i činjenicu da se na Cveti kaže da je Isus dočekan palminim grančicama, ali na Zapadu uvek su se koristile maslinove grančice.
Sada vam dajem nekoliko fraza za refleksiju:
«Filozofija je istorija ljudskih grešaka, sa nekoliko iskri svetlosti.»
Othon Gruppe
«Mudrac mora biti zadovoljan nazivom filozof.»
Pitagora
«Filozofija je želja da se sazna šta postoji.»
Platon
«Malo filozofije nas udaljava od religije. Mnogo filozofije nas vraća njoj.»
Hebbel
«Prava filozofija nije ništa drugo do proučavanje.»
Njutn
SIC TRANSIT GLORIA MUNDI
─‘Tako prolazi slava sveta.’─
KWEN KHAN KHU
