Potrebno je da učenik nauči da iznese u astral voljenu Gospođicu Sećanja, da bi se ponovo setio onoga što je video ili čuo u unutrašnjim svetovima, jer ona služi upravo kao posrednik između čula fizičkog mozga i ultraosetljivih čula astralnog tela. Na kraju krajeva možemo reći da je skladište memorije.
U krevetu, kada se učenik priprema za počinak, dozivaće Intimnog, ovako:
Oče moj, ti koji si moje realno Biće, preklinjem te iz sveg srca i sve duše da izvadiš iz mog eteričnog tela Gospođicu mojih Sećanja, sa ciljem da ništa ne zaboravim kada se budem vratio u moje telo.
Potom se izgovara mantra LAAAAA… RAAAAA… SSSSS… i neka zaspi.
Slovo S daje joj zvuk oštrog zvižduka, sličnan zvuku škripe kočnica sa komprimiranim vazduhom. Kada se učenik nalazi između stanja jave i sna neka se podigne iz kreveta, izađe iz sobe i uputi u Gnostičku crkvu. Ovaj redosled treba da se izvede bez propusta, odlučno i sa verom, jer je nešto realno, nije fiktivno; ovde ne dolaze u obzir mentalne komplikacije, ni sigestije. Neka pažljivo ustane iz kreveta da se ne bi probudio i potom učenik izlazi iz sobe i sasvim prirodno hoda, kao što čini svakog dana kada ide na posao. Pre nego što će izaći, neka učenik skokne sa namerom da lebdi, a ako lebdi neka se uputi prema Gnostičkoj crkvi ili u kući bolesnika kog želi da leči. Ali, ako nakon skoka ne lebdi, neka se vrati u krevet i ponovi eksperiment.
Za vreme ove praktike, nemojte brinuti o fizičkom telu. Ostavite da priroda radi i nemojte posumnjati, jer se onda gubi efekat.
Samael Aun Weor
Traktat Okultne medicine i Praktične magije, poglavlje „Pet uzroka bolesti“
