Dragi prijatelji
Šaljem vam ovaj četrdeset peti amblem iz knjige amblema Danijela Kramera pod nazivom…
…NIL SIT IN ORE, QVOD NON PRIUS IN SENSU
Ovaj amblem pripada zbirci pod nazivom Octoginta emblemata moralia nova ─ „Osamdeset novih moralnih amblema“ ─ koja je objavljena u Frankfurtu ─ Nemačka ─ 1630. godine.
Prva rečenica nam govori
Qvis dabit ori meo custodiam, et super labia mea signaculum certum, & non cadam?
Prevod: „Ko će postaviti stražu na usta moja i pečat čvrst na usne moje, da ne padnem?“
Ovo, braćo i sestre, je citat iz knjige Propovednika ili Sirahove, koja na latinskom kaže:
Quis dabis ori meo custodiam et super labia mea signaculum aptum ut non cadam ab ipsis, et lingua mea perdet me?
Prevod: „Ko će postaviti stražu na moja usta i pečat razuma na moje usne, da ne bih pao zbog njih i da me jezik moj ne bi uništio?“
NIL SIT IN ORE, QVOD NON PRIUS IN SENSU.
Prevod: „Nema ničega u ustima što nije bilo prvo u čulima“.
Ova fraza je modifikacija aksioma drevne peripatetičke filozofije ─ Aristotelovske ─ koja kaže: Nihil est in intellectu quod non sit prius in sensu, što znači „nema ničega u intelektu što nije bilo prvo u čulima“. Moglo bi se reći i da nema ničega u razumevanju što nije bilo prvo u čulima.
Poslednja fraza govori:
Est sapiens cordis moderator et oris: in unum ergo vt conveniant, cor preme, claude labra.
Prevod: „Mudrac je vladar srca i usta, prema tome, da bi se stopili u jedno, vladaj tvojim srcem i zapečati tvoje usne.“
Dragi čitaoče, naša učenja insistiraju na potrebi umerenosti reči, verbuma, jer, iako deluje neobično, verbum je povezan sa seksom, a kada neko ostvari VELIKO DELO, sve se svodi na MOĆ REČI. Stoga moramo biti pažljivi kako koristimo svoju verbalnu moć.
Sveti apostol Jakov, Zaštitnik Velikog Dela, govori nam u svojoj univerzalnoj poslanici stvari poput ovih: „Pogledajte velike brodove, ogromne, a ipak se upravljaju malim kormilom; isto tako, naše telo, iako je veliko, mora znati kako da savlada taj mali komadić mesa koji je naš jezik.“
Reč, pogrešno upotrebljena, može da zapali velike požare u pametima naših bližnjih. Posmatrajmo kako su dva velika svetska rata koja su nam prethodila u istoriji bila podstaknuta zlonamernim rečima mnogih njihovih protagonista. Ogovaranje, „kaže se da se kaže“, kleveta, neopravdana uvreda, sve je to deo skretanja reči u mračne lavirinte.
S druge strane, V.M. Samael nam je dobro rekao na svojim konferencijama: srce, magnetni centar kardijasa, takođe je otrovno gnezdo mnogih agregata koji pomračuju našu Svest i teraju nas da padnemo na put greške. Tamo, u centru srca, nalaze se sentimentalno-razvratni agregati, agregati ogorčenosti, zlopamćenja, zlobe prema bližnjem itd, itd, itd, koje moramo pažljivo ispitati kako ne bismo bili prevareni lažnim osećajem Ja-ova.
Zato na ovoj gravuri vidimo ženu koja čekićem udara srce, koristeći čekić volje da spreči psihološke agregate o kojima smo govorili u gornjim redovima da se nasele u njemu.
Na ustima ove žene takođe primećujemo katanac kojim želi da se uveri da ne govori samo radi govora, i tako kontroliše svoj verbum, reč.
Blagoslovena Bela Loža moli svoje Adepte da budu pažljivi na reč, jer ona uvek nosi određene vibracije koje mogu biti korisne ili štetne.
Na dnu mesta gde ova žena radi možemo videti i klešta i druge alate specifične za one koji rade u kovačnicama.
Objašnjenje ove gravure zaključujem nekim pogodnim frazama za refleksiju:
«Reč je moćnija od topa.»
José de la Luz y Caballero
«Kakva je to izvanredna transformacija reči, poslušnih, inertnih, u stadu vulgarnog stila, onda kada ih umetnik genije prizove i upravlja!»
José Enrique Rodó
«Bolje patiti nego radovati se; jer radost je sreća, a patnja je prefinjenost; radovati se Bogu je uživanje, patiti za Njega je prefinjenost.»
Quevedo
«Ne možemo izbeći strasti, ali ih možemo pobediti.»
Seneka
«Često strast čini najmudrijeg čoveka ludim, a budalu mudrim.»
Larošfuko
AGNUS DEI, QUI TOLLIS PECCATA MUNDI.
─‘Jagnje Božije, koji uzimaš grehe sveta.’─
KWEN KHAN KHU
