Onaj ko hoće da postigne da razume unutrašnji rad mora da uzme jednog dana u svom životu moralnu odluku da želi da se promeni. Sve dok osoba ne donosi ovu moralnu odluku, može da pročita sva dela Majstora i može prisustvovati na svim našim kongresima i može da pokuša da meditira itd, ali ako nije donela moralnu odluku da želi da se promeni neće postići ništa; ako taj sastojak ne postoji, moralna odluka, sama za sebe, dovešće ga da kaže: „Gotovo je, od danas put se ne može ovako ostvariti”.
Kada osoba uzme za ozbiljno moralnu odluku da želi da se promeni, onda je to momenat kada Gnoza počinje da daje svoje plodove, jer ga ova moralna odluka vodi da primenjuje ozbiljno negaciju samog sebe. I razlika koja postoji između mnogobrojnih studenata koji čitaju Gnozu i onih koji je primenjuju, jeste da se oni koji je praktikuju, pretvaraju u neprijatelje samih sebe i neće da tolerišu ni dan više da im JA „gura prst u usta“. To je ključ: doneti moralnu odluku za sebe, svako za sebe, ne uslovljavajući nikog ničim.
Svako ko hoće da eksperimentiše Gnozu treba da stigne do ove osude ne intelektualne, jedne duboke osude; ne idejno, ne, već osude i intimne odluke, a to je to što nas održava na Putu. Očigledno, na ovo se nadovezuje istrajnost u vežbama koje daje Gnoza, u metodici koju daje Gnoza, u volji koju moramo da povećavamo svakog dana…
