Dragi čitaoci
Sa ogromnim zadovoljstvom vam se obraćam kako bih vam poslao ove gravure o kojima žurim da raspravljam. Prva od njih nosi naslov…
…TOLERANTIA IN ADVERSIS ADFERT NOTIONEM DEI
─‘Tolerancija u nevolji stvara poznanje Boga’─
Ove gravure su deo serije od 14 crteža pod nazivom „Jakovljeve lestvice ili Alegorija puta ka večnom spasenju“, koju je štampao Dirck Volckertszoon 1550. godine. Gravure nose potpis holandskog slikara Martena van Hemskerka kao autora ovih
Lik koji personifikuje toleranciju ima jednu nogu na nakovnju, atribut strpljenja. U levoj ruci drži baklju znanja, a u desnoj tanjir sa dva oka.
Detalj koji nam privlači pažnju zbog sličnosti simbolike jeste da je, počev od 14. veka, jedan od atributa kojim je počela da se prikazuje Sveta Lucija ─ nosilja svetlosti, hrišćanska mučenica, 283-304 ─ bio tanjir sa dva oka. Jedna od srednjovekovnih legendi kaže da je prokonzul Paskazije „naredio svojim vojnicima da iskopaju Lucijine oči, ali nakon što su to učinili, Bog joj je dao nove oči, još lepše od onih koje je imala ranije“. Vrlo je verovatno da su i slikar i graver bili upoznati sa ovom ikonografijom Svete Lucije. Kao što su sigurno poznavali ikonografiju druge mučenice, predstavljene kako drži sveću u ruci, Svete Ženevjeve ─ 420-502 ─ zaštitnice grada Pariza zbog njene velike vere, uticaja i doprinosa odbrani grada od najezde Huna 450. godine, a kasnije i od najezde Franaka.
Kada pokušamo da prodremo u značenje ove izvanredne gravure, shvatamo da centralni lik nosi neku vrstu kacige na glavi sa istaknutim ljudskim očima. Ova predstava aludira na činjenicu da, da bismo postali strpljivi i tolerantni, moramo biti veoma svesni, veoma budni i praćeni snagom koju nam ukazuje nakovanj na koji starac oslanja levu nogu. Nakovanj izdržava sve udarce bez ikakve štete, baš kao što duša, ojačana unutrašnjim radom, odoleva iskušenjima svakodnevnog života, ostajući čvrsto na putu.
Baklja koju lik drži u levoj ruci alegorizuje svetlost Svesti, jer bez nje slepo lutamo pred nedaćama našeg postojanja. To potvrđuje tanjir sa dva oka koji ovaj starac nosi u desnoj ruci. Potrebna nam je vizija Svesti da bismo razumeli i pronikli u nedaće našeg prolaska kroz vrtešku egzistencije. Sve ovo potvrđuje našu veru u moć Tvorca, koji je u stanju da nam vrati vid čak i kada smo izloženi ljudskoj okrutnosti.
Mišićavi pustinjak u našoj gravuri nam stoga nudi tri neophodne stvari za trijumf u hermetičkom putovanju: oči koje predstavljaju Svest, nakovanj koji aludira na snagu i baklju koja ukazuje na mudrost… Mišićavi pustinjak u našoj gravuri nam stoga nudi tri neophodne stvari za trijumf u hermetičkom putovanju: oči koje predstavljaju Svest, nakovanj koji aludira na snagu i baklju koja ukazuje na mudrost…
Druga gravura, ispod, nam govori na latinskom:
Spes roboratur patientia.
Prevod: ‘Nada se jača strpljenjem.‘
Personifikacija nade drži nakovanj u desnoj ruci, kao simbol strpljenja, a pored njega sidro. Dobro je istaći našoj braći i sestrama da su masonska bratstva u srednjem veku i tokom Renesanse koristila sidro da bi predstavila Tri osnovne sile Kreacije: Oca, Sina i Svetog Duha; drugim rečima, bilo je simbol oslobođenja.
Strpljenje i tolerancija – sposobnost da se izdrže nedaće – jesu sinonimi. Ova definicija nam se čini zanimljivom:
Sinonimi za strpljenje: snaga, izdržljivost, rezignacija.
Strpljenje je, kao izvod, vrlina patnje, ali je takođe i aktivna vrlina, poput strpljenja u radu, primeni i učenju.
Pasivno, ono je spokojno, samouvereno, bez popuštanja ili žaljenja; aktivno, dodaje ovom duhu, prema situaciji, stalnu, budnu i neumornu marljivost i vernost.
Snaga je pasivni tip strpljenja, praćena izuzetnom hrabrošću. U izdržljivosti, pažnja je usmerena na podnošenje rada, bola, uvrede itd. Rezignacija podrazumeva dobrovoljno pokoravanje volje ličnom uzroku patnje ili gubitka; to je uzvišena reč, generalno smatrajući Boga gospodarem ljudskog života. Stoga je rezignacija generalno pokoravanje ili krotost, pomirenje sa samim sobom ili odricanje od ličnih želja pred Božjom voljom.
Sa leve strane vidimo Svetu Luciju – sliku Domenika Bekafumija, 1486-1551. Sa desne strane, Svetu Ženevjevu sa bakljom i Svetu Luciju sa mačem.
Ove slike ukazuju na to da su obe mučenice radile sa Svetom vatrom i stoga imaju pravo da budu predstavljene sa mačevima.
Dajem vam nekoliko veoma pogodnih fraza za refleksiju:
«Vera počinje kao eksperiment, a završava se kao iskustvo.»
William Ralph Inge
«Vera se sastoji u prihvatanju tvrdnji duše, a odsustvo vere u njihovom poricanju.»
Emerson
«Verni čovek je večan u svojoj nadi.»
Lucas Fernández de Ayala
«Vera je nastavak razuma.»
William Adams
«Onaj ko veruje nikada se ne umara.»
Quevedo
PACTA SUNT SERVANDA.
─‘Zaveti se moraju ispuniti.’─
KWEN KHAN KHU
