Dragi prijatelji
Ovim vam šaljem ovu gravuru pod naslovom…
SPECVLUVM CREATVRARUM ─‘Ogledalo stvorenja’─
Ovu gravuru je napravio jezuita Joane David ─ 1546─1613 ─ i razvijena je u osmom poglavlju njegove knjige pod naslovom: Dvodecim specvla Devm aliqvando videre desideranti concinnata.
U prvom planu slike, muškarac i žena ─ C ─ kleče u molitvi ispred velikog ogledala ─ B ─ koje prikazuje pejzaž sa Mesecom, Suncem, zvezdama, brodovima koji plove pored obale sa zgradama itd. Zraci koji izlaze iz njihovih očiju ukazuju da gledaju u ovaj odraz. Iza ogledala se vidi Bog Otac u krugu oblaka okružen anđelima ─ A. To pokazuje da se pomoću meditacije, pred licem vidljivog sveta, nevidljivo može prepoznati.
U pozadini sa leve strane ─ D ─ su predstavljene merdevine koje nam omogućavaju da istražujemo misterije neba. Čovek koji se penje na prvu stepenicu ─ F ─ nije Jakov koji se penje merdevinama na nebo, već Jov, koji ide putem Božijim. Jov je dostigao razumevanje božanskog sveta i, stoga, vidi zvezde, Sunce i Mesec u visinama.
U pozadini desno ─ E ─ svetac stoji među drvećem i životinjama i gleda u nebo. Na prvi pogled izgleda da je to sveti Franjo Asiški sa životinjama, ali tekst nam kaže da je to sveti Bernard, koji razmišlja o božanskim stvarima među drvećem. U drugom planu, desno, ispred žitnog polja, nalazi se žena ─ G ─ koja poredi polje nebesko sa zemaljskim ─ u tekstu knjige autor se poziva na Priče 31:10, „Pohvala vrlinske žene“.
Hajde sada da analiziramo neke latinske izraze u vezi sa našom gravurom, da vidimo:
«Quot rerum species; SPECVLIS tot, Conditor Vnus
Cernitur: vtendo gratus vt esse velis».
Prevod: „Bilo koliko vrsta stvari da postoje, u isto toliko ogledala se ogleda jedini Tvorac, tako da zaželiš da budeš zahvalan onda kada ih koristiš.
«A.B.C. Invisibilium per visibilia contemplatio».
Prevod: „Kontemplacija nevidljivih stvari posredstvom vidljivih stvari.“
«D. Scala, ad arcana coeli per creata rimandum».
Prevod: „Lestvice za prodiranje u misterije neba posredstvom kreacije.“
«E. S. Bernardus inter arbores divina contemplans».
Prevod: „Sveti Bernard razmišlja o božanskim stvarima među drvećem.“
«F. Iob, quasi per scalam, operum Dei consideratione quousque profecerit».
Ptrervod: „U kojoj meri je Jov, koristeći merdevine, pristupio razmatranju Božijih dela“. U tekstu knjige autor se poziva na Jova 23:11: «Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova držao sam se, i ne zađoh.»
«G. Mulier fortis considerat agrum coelestem, quem comparet».
Prevod: „Snažna žena gleda u nebesko polje da bi ga stekla.“
«H. Respicite lilia agri, et volucres coeli».
Prevod: „Pogledajte ljiljane u polju i ptice nebeske.“
Kada sada uđemo u analizu figura na gravuri, vidimo, pre svega, par koji čine muškarac i žena koji, klečeći, posmatraju ogledalo u kome se vide zvezde, sunce, mesec itd. Ovo treba tumačiti kao ogledalo vidovitosti.
Iza ogledala možemo videti Boga Oca okruženog oblacima i anđelima, što nam govori da iako smo u vidljivom svetu, kroz meditaciju i molitvu možemo sagledati nevidljivi svet; možemo se interno povezati sa BIĆEM i nebeskim hijerarhijama.
Merdevine koje vidimo u podnožju drveta simbolizuju stepene savršenstva koje možemo postići ako smo verni BIĆU i ostanemo postojani u svom unutrašnjem radu. Ne treba misliti da je reč o Jakovu i njegovim čuvenim lestvicama koje se pominju u Svetom pismu, već o Jovu i njegovom posebnom iskušenju kada ga je Bog podvrgao strašnim iskušenjima.
Na desnoj strani, na drugom kraju, vidimo sveca okruženog životinjama i koji u isto vreme posmatra nebo i ispituje lišće drveta. Moglo bi nam se reći da je to sveti Franja Asiški, ali u stvarnosti to je sveti Bernard. Svaki pravi Inicijat uvek voli prirodu i njena stvorenja, jer razume da je u svemu stvorenom božanski život latentan.
Potom vidimo ženu ispred žitnog polja i, prema onome što je napisao autor gravure, to je dama koja poredi ovo zemaljsko žito sa nebeskim svetom. Podsetimo se da je pšenično seme povezano sa alhemijskim semenom, pa otuda aluzija na Poslovice 31:10 na kraju ovog opisa i pominjanje „pohvale vrlinske žene.“
Sada vam dajem nekoliko fraza za refleksiju:
«Filozofija je istorija ljudske greške sa nekoliko iskri svetlosti.»
Otthon Gruppe
«Prava filozofija nije ništa drugo do proučavanje smrti.»
Njutn
«Malo filozofije nas udaljava od religije. Mnogo filozofije nas vraća njoj.»
Bejkon
«Šta je filozof? Čovek koji će te, ako ga slušaš, sigurno učiniti slobodnijim nego svi pretori.»
Epiktet
«Navike filozofa nisu u skladu sa njihovim preceptima; ali ako ne žive kako uče, oni uče kako treba živeti.»
Seneka
ERRARE HUMANUM EST.
─ ‘Grešiti je ljudski’ ─.
KWEN KAHN KHU
