Dragi čitaoci
Ovom prilikom šaljem vam gravuru koju su napravili jedan od braće Gale, Kornelijus i Teodor, flamanski graveri iz 17. veka. To je crtež broj 66 koji ilustruje knjigu jezuite Jana Davida, Veridicus christianus, „Pravi hrišćanin“, objavljenu u Antverpenu 1601. godine. Ima naslov na latinskom:
ADSPECTVS INCAVTI DISPENDIUM
─‘Cena neopreznog pogleda’─
OPIS:
Antropomorfna kuća u obliku lica zauzima prednji plan slike. Oči su prozori sa podignutim kapcima. Desno uho je još jedan prozor; usta, vrata; kosa, slamnati krov. Vlasnik kuće koristi polugu da podigne jedan od kapaka, a skeletna figura smrti, sa vrećom prebačenom preko ramena, penje se uz merdevine da bi se ušunjala u kuću i krala.
Četiri figure se pojavljuju u pejzažu iza kuće. Levo, Eva drži plod koji je ubrala sa drveta dobra i zla. Desno, Dina, ćerka biblijskog patrijarha Jakova – na hebrejskom Dinah, „pravosuđe“; priča o Dininom silovanju pojavljuje se u Knjizi Postanja. U daljini, kralj David špijunira Vitsaveju dok se kupa.
Neki komentari o crtežu odnose se na popularne izraze „Smrt ulazi kroz prozore očiju“, koji se pripisuju kralju Davidu, i „Oči su prozori duše“, poslovica Svetog Avgustina, gnostičkog patrijarha.
Latinski i francuski tekstovi koji leže u osnovi crteža, zajedno sa mogućim prevodom:
Quid, qui emissitios nusquam non iactat ocellos?
Hoc agit, vt pandas mors inuolet atra fenestras.
‘Šta da kažemo o onom koji baca svoj lutajući pogled u svim pravcima?
To omogućava smrti da uleti kroz tamne prozore.’
Qui laisse s´esbatre / Sa veue folatre / Quel malheur l’attend?
La mort aeternelle / Par ces trous eschelle / l´ame, et la surprend.
‘Kakva nesreća čeka onoga ko pusti svoj razigrani pogled da luta?
Večna smrt. Kroz ove otvore smrt se penje i iznenađuje ga.’
Šta sve ovo znači, cenjeni čitaoče?
Samaelska gnoza nam je na mnogo načina govorila da se veoma pažljivo čuvamo od negativnih impresija koje stalno primamo i koji doprinose uspavanju naše Svesti…
To je lekcija koju nam ovom prilikom donosi, ovom prilikom, ova divna gravura, koja nam govori o našoj nesmotrenosti onda kada napustimo svoje stalno samoopažanje.
Očigledno je da je kuća na našem crtežu naša sama anatomija, zarobljena energijom naših nepoželjnih psiholoških agregata, koji ulaze i izlaze iz naše psihe koristeći čula naše organske mašine.
Stoga, prvo moramo da se pozabavimo figurom A, koja nam prikazuje Evu i, indirektno, povezuje nas sa prvobitnim grehom: bludom, jer je od vremena Edema, kada se čovečanstvo predalo sopstvenom uništenju, zaboravilo na sebe, zaboravilo BIĆE i zapalo u životinjsku degeneraciju. Od tada, naša vrsta luta stazama egzistencije, ignorišući ko je, zašto postoji, odakle dolazi i kuda ide.
Sada, koncentrišući se na objekat B, možemo opaziti otvor koja služi kao prozor. Zašto? Zato što, da bismo zaista živeli u stalnom samoopažanju, moramo kontrolisati čulo vida, jer ono hvata neizmerno mnoštvo slika koje zatim postaju deo egoistične arhive naše psihe. Nakon toga, naša psiha po volji razrađuje dugačak niz koncepata i predrasuda o onome što smo ranije videli, i na taj način održava u nama stalni nered koji doprinosi uspavanju naše Svesti.
U drugom otvoru na licu ove gravure, prikazana nam je skeletna figura smrti, označena slovom C. Zašto? Zato što nas sve što doprinosi našem slepilu priprema da ostanemo robovi naše psihološke hipnoze i, pre ili kasnije, završićemo u naručju smrti. Živećemo ne znajući za šta živimo, hraneći se samo impresijama čiji smo praktično bili robovi, naime: automobilom, satom, modom, seksom, proždrljivošću, ponosom, lenjošću, ambicijom, itd, itd, itd.
Analizirajući šta slovo D sadrži, pronaći ćemo uho koje nam pokazuje još jedan način na koji nas naš životinjski EGO koristi da nas drži hipnotisane. Mislim na čulo sluha. Koliko ljudi prisustvuje, potpuno hipnotisani rok muzikom, na velikim muzičkim koncertima naših dana? Hiljade, hiljade i hiljade. I, povrh svega, takve koncerte koriste Ja-ovi pijanstva i infraseksualnosti, koji ih prate tokom celog njihovog nastupa…
Uši takođe služe kao kanal za ispunjavanje nas apsurdnim idejama koje nam drugi ulivaju u određena vremena. To u nama stvara mrmljanje, brbljanje, ogovaranje, glasine itd, itd, itd.
Da bismo zaključili našu analizu, dolazimo do figure E. Koga vidimo na njoj? Nikog drugog do samog kralja Davida – veoma poznatog biblijskog lika – uhvaćenog kako uživa gledajući golu figuru Vitsaveje dok se kupa. Sve nam ovo pokazuje kako se na kraju rađamo u kandžama razvrata, bilo da smo kraljevi ili jednostavni robovi bilo kog društva. Danas, u našim katastrofalnim danima, pornografija je postala jedan od seksualnih poroka koji najviše uznemirava naše društvo, na svim njegovim nivoima.
Dodajem nekoliko rečenica za refleksiju:
«Lakše je donositi zakone nego ih sprovoditi.»
Napoleon
«Zakoni su suvereni nad suverenima.»
Luj XIII
«Čak i ako nas zakoni ne ograničavaju, mi živimo po njima.»
Car Sever
«Dobar građanin je onaj koji ne može da toleriše u svojoj zemlji vlast koja tvrdi da se uzdiže iznad zakona.»
Cicero
«Ono što zakoni ne mogu da spreče, može da spreči poštenje.»
Seneka
FINIS CORONAT OPUS.
─‘KRAJ KRUNIŠE DELO.’─
Kwen Khan Khu
