Dragi prijatelji:
Sa zadovoljstvom vam šaljem veoma zanimljivu gravuru pod naslovom…
…SPECVLVM VRENS
─‘VATRENO OGLEDALO’─
Pre nego što pređem na divne detalje ove gravure, želeo bih da se osvrnem na reči blagoslovenog Adepta Fulkanelija, koji nam u svom delu FILOZOFSKA BORAVIŠTA govori o stvarima kao što su:
„Nijedan predmet meditacije se filozofu ne čini korisnijim, i ništa više ne zahteva vežbanje njegove misli. Vatra nas obavija i okupa svuda. Ona nam dolazi kroz vazduh, kroz vodu i kroz samu zemlju, koji su njeni čuvari i njeni različiti vehikli. Nalazimo je u svemu što nam je blisko i osećamo kako deluje u nama tokom celog našeg ovozemaljskog postojanja. Naše rođenje je rezultat njene reinkarnacije; naš život, efekat njenog dinamizma; i naše smrti, posledica njenog nestanka. Prometej je ukrao vatru sa neba da bi oživeo čoveka koga je, kao Boga, stvorio od gline zemlje. Vulkan stvara Pandoru, prvu ženu, koju Minerva osposobljuje pokretom unoseći joj vitalnu vatru. Običan smrtnik, vajar Pigmalion, željan da oženi svoje delo, preklinje Veneru da oživi statuu Galateje nebeskom vatrom. Pokušati otkriti prirodu i suštinu vatre znači pokušati otkriti Boga, čije se stvarno prisustvo oduvek otkrivalo sa pojavom vatre. Zapaljena lomača (Izlazak, III, 2) i vatra na Sinaju koja je usledila nakon prinošenja Dekaloga (Izlazak, XIX, 18) dve su manifestacije kroz koje se Bog javio Mojsiju. A pod likom bića od jaspisa i sardoniksa boje plamena, koji sedi na užarenom i blistavom prestolu, Sveti Jovan opisuje Gospodara Univerzuma (Otkrovenje, IV, 3,5). „Bog naš je oganj koji spaljuje“, piše sveti Pavle u Poslanici Jevrejima (gl. XII, 29). Ne bez razloga, sve religije su vatru smatrale najjasnijom slikom i najizrazitijim amblemom božanstva. „Drevni simbol ─ kaže Pluhe ─ otkako je postao univerzalan, je vatra koja se neprestano raspirivala na mestu okupljanja naroda. Ništa nije bolje odgovaralo da im pruži razumnu predstavu o moći, lepoti, čistoti i večnosti bića koje su obožavali.» […]
Ali ono što pre svega moramo imati na umu, dajući joj prioritet u nauci koja nas zanima, jeste visoka pročišćavajuća vrlina koju vatra poseduje. Čisti princip i fizička manifestacija same čistote, ukazujući na taj način na njeno duhovno poreklo i otkrivajući njeno božansko poreklo. Zanimljivo je da grčki izraz čist, koji se koristi za označavanje vatre, ima potpuno isti izgovor kao i francuski epitet pur ─ pur. Isto tako, hermetički filozofi, spajajući nominativ sa genitivom, stvorili su termin pur-puroç, vatra vatre, ili, fonetski, čisto čistog, i smatrali su purpur i francuski pourpre ─ purpur ─ pečatom apsolutnog savršenstva u samoj boji filozofskog kamena.”
Rekavši ovo, pređimo sada na opis niza fraza napisanih na latinskom koje same po sebi objašnjavaju našu ilustraciju, da vidimo:
Flamma volat, micat aethra, fugam cape, conflagrat orbis. Prevod: ‘Plamen leti, etar sija, na brzinu se svet rasplamsava sve dok se sve stvari ne napune ogledala koja izlivaju vatru’.
Ovde smo upućeni na zvezdanog kralja, koji šalje svoje vatrene zrake da se manifestuju svuda i u čitavoj kreaciji. Zato vidimo odraz u raznim ogledalima u našoj gravuri vatreni (igniski) element, ovde, tamo i svuda…
Zatim imamo ovu drugu frazu: Urens specvlvm concavum. Prevod: ‘Konkavno goruće ogledalo‘.
Sve stvorene stvari postaju konkavna ogledala da bi s pravom primile plamen vatrenog elementa.
Pogledajmo sada ovu frazu: Archimedes specvlvm naves hostiles incendit. Prevod: ‘Arhimed sa ogledalom pali neprijateljske brodove'.
Ova fraza nam donosi sliku vatre koja se manifestuje fizički ili hermetički. Može se koristiti u vojnim ili duhovnim stvarima. Podsetimo se da je Arhimed bio Inicijat i zato je jednom rekao sledeće: „Daj mi polugu i pomeriću svet“. Ovu frazu svet nije razumeo. Poluga na koju se Arhimed pozivao je Arkanum A.Z.F, prisutan u našim gnostičkim studijama; ovo je sila koja može rukovoditi ili dezorijentisati čovečanstvo.
Evo još jedne latinske fraze: Transparens specvlvm vstulans. Prevod: ‘Providno zapaljeno ogledalo'.
Moramo reći našoj braći i sestrama da gornja fraza, koja se odnosi na vatreno ogledalo, znači da je to konkavno ogledalo koje, postavljeno okrenuto prema suncu, odbija njegove zrake i okuplja ih u tačku koja se naziva fokus, stvarajući toplotu koja može da sagoreva, topi, pa čak i da izaziva isparenja tela postavljenih tamo. Ovo je moć vatre u svim njenim manifestacijama.
Pogledajmo sada ovu latinsku frazu: Puer ab vrticis ictus et vstulatus. Prevod: ‘Dete ranjeno i opečeno koprivom'.
Na našoj gravuri dete se pojavljuje okruženo koprivama i diže ruke u znak bola. Iskaz izveden iz ove fraze odnosi se na njega, na činjenicu da nevinost može postati žrtva koprive. Ova biljka može da gori i rani i usko je povezana sa seksualnošću u hermetičkim studijama.
Evo još jedne latinske fraze koja se odnosi na ovu gravuru: Basiliscus visu necans. Prevod: ‘Bazilisk ubija pogledom'.
Podsetimo se da svi alhemičari u svojim raspravama govore o bazilisku kao veoma opasnom stvorenju za ljubitelje umetnosti transmutacije. Bazilisk, braćo i sestre, aludira na fornikaciju, i to je očigledno glavna opasnost za sve koji nameravaju da osvoje FILOZOFSKI KAMEN. Bazilisk je imao reputaciju da hipnotiše svoje žrtve da bi ih kasnije ubio ili uništio, odnosno uništio sav laboratorijski rad i upropastio ga. To je ono što proizvodi razvrat u kombinaciji sa fornikacijom, hipnotiše mase da ih odvede u ambis. Na našoj ilustraciji, ova životinja oslobađa zrak vatre koji parališe malog dečaka ili dete, što je simbol humanoida u našem svetu.
Sada pogledajte ovu drugu latinsku rečenicu: Impudicae mulieris oculi nekuissima vrentia specula. Prevod: ‘Oči razvratne žene, zapaljena ogledala izuzetno otapajuća'.
Nema sumnje, braćo i sestre, da je istina kada nam Gnoza kaže da je pogled razvratne žene kao pogled grčke Meduze, sposobne da pretvori ljude u kamen. Ova fraza svima nama ponovo potvrđuje potrebu za sećanje na sebe kako ne bismo bili žrtve fascinacije koju pogledi onih duša koje možemo kvalifikovati kao izgubljene mogu da se ispolje na nas. Neko je jednom rekao da su, zaista, oči prozori duše…
Tako dolazimo do kraja naših rečenica, dodajući poslednju od njih: Cor viri impudicae obtutu, et daemonis halitu, concrematur. Prevod: ’Čovekovo srce sagori od pogleda razvratnosti i od daha demona’.
Ako posmatramo našu gravuru, videćemo sliku na kojoj se vidi srce ljudskog bića ─ čoveka ─ kako gori izazvanom vatrom koja izvire iz pogleda ─ razvratne žene ─ potpomognutog demonom ─ bludnim psihološkim agregatom. Svakako, braćo i sestre, fornikacija UNIŠTAVA NAŠA ISTINSKA OSEĆANJA i dovodi do toga da upadamo u destrukciju naših vrednosti. Sve je to moguće kada se identifikujemo sa bludnim scenama, a posebno kada pobrkamo LJUBAV sa ŽELJOM, što je postalo veoma uobičajeno u našim agonizirajućim danima sadašnje KALI-JUGE. Da bismo izbegli ovu nesreću, jedini izlaz za nas ljudska bića je KRITIČKO I DUBOKO SAMOOPAŽANJE SEBE. Moramo opažati sebe u svojim mislima, osećanjima i delima.
Za kraj, prenosim nekoliko fraza koje zaslužuju našu refleksiju:
«Čovek koji najviše voli da se raduje blagostanju, najviše će patiti u nedaćama.»
Horacije
«Glavni učitelj ljudi u životnim postupcima je nesreća.»
Licurgo
«Vrhunac nesreće je plašiti se nečega onda kada ništa ne očekujete.»
Seneka
«Neko je toliko nesrećan koliko veruje da jeste.»
G. Leopardi
«Čovek nije nesrećan sve dok nije nepravedan.»
Demokrit
POST COITUM OMNE ANIMAL TRISTE.
─‘Posle koitusa svaka životinja ostaje tužna’─.
KWEN KHAN KHU
