Dragi prijatelji
Ovom prilikom vam šaljem ovu gravuru italijanskog umetnika koji je sebe nazivao Salvador Rosa (1615–1673). Ova gravura nosi naslov…
…GENIJE SALVADOR ROSA
Pre nego što se pozabavimo temom, recimo sledeće sa nekim istoričarima:
„Iskren, slobodan, strastven i uravnotežen slikar, koji prezire bogatstvo i smrt, ovo je moj genije ─ ingenuus, libre, pictor succensor, et aequus, spretor opum, mortisque, hic est geniu. Tako prikazuje pergament u donjem desnom uglu ove gravure, najmoćniji izraz Rosine umetničke filozofije. Pored toga što je bio slikar i graver, Rosa je bio i glumac, muzičar i pesnik, poznat – neki bi rekli i ozloglašen – u svoje vreme kao ekstravagantna i iskrena umetnička ličnost koja je čvrsto verovala u dostojanstvo kreativnog genija i u slobodu umetnika da sledi svoj put, bez obzira na zahteve pokroviteljstva ili opšte konvencije. Više od običnog pejzažista, Rosa je žudeo da bude prepoznat kao eruditni slikar istorija i alegorija. Nakon skoro decenije u Firenci, iskustvo koje ga je ostavilo nezadovoljnim, Rosa se vratio u Rim 1649. godine i počeo da radi na seriji figurativnih kompozicija velikih razmera sa ozbiljnim filozofskim i moralizujućim temama. Početkom 1660-ih, stvorio je nekoliko klasicističkih gravura koje su razvile eruditne teme njegovih slika i odražavale interesovanje za stoicizam, sa njegovim prezirom prema bogatstvu i svetovnom životu.
Genijalnost Salvatora Rose gotovo doslovno ilustruje umetnikovu filozofsku temu. Figura umetnika/genija je prikazana krunisana bršljanom i opuštena u položaju klasičnog rečnog Boga; njegova leva ruka počiva na prevrnutom rogu izobilja, iz kojeg se prosipaju novčići i nakit; ipak, deluje nezainteresovano za ovo bogatstvo. Slično tome, ambijent groblja, sa čempresima, istaknutom grobnicom i velikom posudom ukrašenom lobanjom koze, iz koje se dimi dim, sugeriše umetnikovu ravnodušnost prema smrti i odbacivanju iste.
Oko mladića je pet alegorijskih figura čiji atributi predstavljaju različite aspekte genija kome Rosa teži. Mladić nudi svoje srce personifikacija Iskrenosti, koju predstavlja žena koja drži goluba. Odmah iza njega, Sloboda mu stavlja kapu na glavu. U prvom planu, levo, žena koja kleči i drži panel sa skiciranom figurom predstavlja slikovnu umetnost. Filozof, obučen u togu i pokazujući na svoju knjigu i vagu, predstavlja ideju ravnoteže i pravde. U oštroj suprotnosti sa svima njima, grubi satir – krunisan bršljanom, poput glavne figure – predstavlja najniže instinkte. Još važnije, satiri su bili povezani sa satirom, književnim žanrom u kojem je Rosa briljirao, nemilosrdno razotkrivajući ljudske poroke i ludost, prezir i ismevanje. U pozadini, posuda sa pričvršćenom kozjom lobanjom, i dim koji se diže iz ove posude.“
Šta sve ovo znači, uvaženi čitaoče?
Ova gravura, koja nam prikazuje slikara i istovremeno filozofa, želela je da nam prikaže dve strane medalje: s jedne strane, suvišan, prazan život posvećen materijalnim stvarima kao da su one nešto transcendentalno; s druge strane, pokazuje nam da je jedino za šta zaista vredi živeti upravo vrednosti duha – ravnodušnost prema smrti, iskrenost, kojoj slikar poklanja svoje srce i najdublja osećanja…
Sve ove vrline čine nas dostojnim atributa istinske slobode, jer, govoreći gnostičkim terminima, slobodan je samo onaj ko nije vezan ljudskim površnim stvarima.
Sama ploča na koju se oslanja žena koja kleči, sa skiciranom figurom, poziva nas da volimo umetnost i njene sublimacije. Na isti način, filozof sa svojom togom, knjigom i vagom pokazuje nam da smo samo mi, koji smo pravedni i uravnoteženi poput vage i obuhvaćeni filozofijom, ljubitelji istine.
Satir naše teme aludira na vulgarnost koja uvek teži da sve izopači i stalno sa sobom nosi najniže instinkte. Reč satir je povezana sa drugom: satirom, stilom pisanja sa kojim je bio povezan slikar naše gravure.
Posuda koja ima pričvršćenu lobanju koze i iz koje se diže dim pokazuje, upravo, da je sve dim, da je malo stvari transcendentalno.
Sada vam nudim nekoliko fraza za refleksiju:
«Razumevanje zna kako da ublaži osećanja.»
Kaldejron
«Razumevanje je vrednije od mnogih ruku.»
Euripid
«Onaj ko zna da razume, ne može biti shvaćen.»
Grasijan
«Nema mikroskopa suptilnijeg od inteligencije.»
Felipe Picatoste
«Pravo razumevanje sastoji se u vrednovanju razumevanja drugih.»
La Brujer
EX AEQUO ET BONO.
─‘Na pravedan i dobar način.’─
KWEN KHAN KHU
