Uvaženi čitaoci:
Šaljem vam ovom prilikom ─ ugravirani ─ amblem, br. 45, iz knjige pod naslovom Veridicus cristianus, ‘pravi hrišćanin', prve knjige jezuitskih amblema, koju je napisao Jan David ─ 1545-1613 ─ i prvi put objavljenu u Antverpenu 1601. od strane Jana Moretusa ─ 1543-1610.
Naslov ove gravure je…
…MVNDVS DELIRANS, NON SAPIT, QVAE DEI SVNT ─‘Delirantni svet ne zna da postoje bogovi’─
Na dnu ove gravure imamo sledeću frazu na latinskom:
«At nonne hos Mvndvs, mera ceu ludibria, spernit?
Delirat: nec vera videt: nec iudicata aequa».
Prevod:
‘I zar nije istina da ih svet odbacuje kao puku farsu?
On je u delirijumu: niti vidi istinu, niti sudi pravedno.’
Komentar nekih istraživača nam kaže:
„Objavljena kao sredstvo za pobožnost i meditaciju, knjiga ima sto poglavlja koja pokrivaju širok spektar tema za razmišljanje. Svako poglavlje se fokusira na amblem sastavljen od tri dela: moto, slika i epigrami ─ na latinskom, holandskom i francuskom ─ i uključuje opširan komentar koji tumači amblematsku sliku.
Amblem 45 je deo široke analize Osam blaženstava (blaga) u kojoj je glavni protagonista centralna figura označena sa „A“ za Mundus ─ Svet. Epigram se fokusira na postupke i stav Mundus-a”.
Tekst na francuskom:
«Toutefois la race, Du mondain rechasse, Et hait ceste voix.
Le Monde radotte, Et son humeur sotte, N'entend pas ces loix».
Prevod: ‘Međutim, čovečanstvo odbacuje ono što je svetovno i mrzi ovaj glas. Svet nastavlja da brblja, a njegova nepromišljena priroda ne razume ove zakone.'
Prelazeći sada na gravuru u našoj studiji, reći ćemo da su stvari koje Mundus prezire evharistijski instrumenti ─ knjiga i putir ─ i oružje Christi ili instrumenti Patnji ─ štap, bič i krst ─ koji se pojavljuju označeni kao „B“ na tasu sa leve strane vage.
Svet nema nameru da uhvati bilo koji od ovih instrumenata, kao što jasno pokazuje njegov gest otvoreni desne ruke. Dok levom rukom gura dole posudu sa desne strane, signalizirajući da preferira njen „teški“ sadržaj: krunu, skiptar, pehar, kockice, novčiće i kesu za novac, sa natpisom „D“. Pohlepni demon koji izlazi iz usta pakla da bi preuzeo ove predmete odjekuje na Mundusov gest pružanja ruku i hvatanje za stvari sveta.
Zanimljivo je da centralna figura na ovoj gravuri nije ni više ni manje nego predstava uspavanog čovečanstva. Reč persona na latinskom se prevodi kao ‘maska' i zaista je naša ličnost i naš personalitet egoistička maska, nešto što nema transcendentnu stvarnost, odnosno odsustvo BIĆA.
Iznad ove centralne figure lako možemo videti lik obučen kao klovn. I, začudo, on je taj koji drži vagu sa svoja dva tasa, koji, svojevremeno, sadrže egoične instrumente i druge evharistijske instrumente. Ovaj lik je nesumnjivo PLURALIZOVANI EGO, SAMO JA koje svaka osoba nosi u sebi i koje predstavlja prokletstvo koje nam ne dozvoljava da imamo svetu individualnost. Zbog toga smo jednostavno skup od deset hiljada veoma neprijatnih psiholoških agregata koji nas drže u bezumlju sabotažom koju izazivaju na naša psihu. Zbog toga je taj lik postavljen na glavu figure koju nazivamo Mundus.
U donjem levom delu naše gravure moramo istaći scenu koja nam prikazuje anđela Gavrila u onim trenucima kada nam Sveto pismo govori o Blagovestima. To jest, kada Mariju ─ Božansku Majku ─ poseti anđeoski entitet da objavi da će ona biti majka Mesije ─ čitajte: Isus. Očigledno, ovo je aluzija na dramu kojoj svi gnostičari teže da dožive u svojim dubinama, odnosno na dolazak Hrista deteta u utrobi našeg blagoslovene Stelle Maris ─ Hinduske Devi-Kundalini. Ona je obeležena slovom „E”.
Takođe je užasno da Mundus ─ svet, čovečanstvo ─ više favorizuje ili više vrednuje stvari koje čine egoističku fantaziju ─ žezla, krune, novac, čaše, torbe, kockice, itd, itd, itd. ─ umesto toga da žude da se približi hrišćanskom svetu. I kao što vidimo na našoj gravuri, sve stvari koje sačinjavaju naše ovozemaljsko privlači naš unutrašnji satana, jer on živi od ovoga, za ovo, u ovome i kroz ovo; drugim rečima: da uobliči svoje carstvo u tartaru (paklu) involucije. Zbog toga, reprezentacija pakla jesu ogromna otvorena usta spremna da progutaju uspavane duše, kao što dobro ukazuje Gnoza.
U gornjem levom uglu vidimo onda Mariju ─ Devi-Kundalini ─ kako lebdi i okružena je sa četiri anđela čuvara. Neosporno je da božansko Večito Žensko ima anđeoske sile oko sebe, jer je ona upravo Majka svih Adepta koji su postigli ovo božansko stanje. Priroda privlači prirodu, kaže nam Alhemija; odnosno stvari privlače jedna drugu po svojoj prirodi; božansko privlači božansko, zlo privlači pakleno, ovo je zakon.
Među hrističkim instrumentima moramo istaći neke detalje sa gnostičke tačke gledišta:
- Pehar ili sveti joni koji nikada nije odsutan u životu autorealizovanih Adepata.
- Bič, oruđe koje alegorizuje dobrovoljnu patnju i svesna požrtvovanja.
- Krst, koji predstavlja ne samo užasno raspeće svojstveno misterijama Druge Inicijatičke planine, već i sveto raspeće lingam-jonija tantričkih misterija; ključ koji nas vodi, upravo, do stepenica hrističkih stanja.
- Otvorena Biblija, koja alegorizuje činjenicu da se stalno hranimo doktrinom regeneracije.
Potom, u gornjem desnom uglu naše ilustracije vidimo neke anđele ili Sledbenike Svetlosti kako guraju demonske entitete u ambis. Dva od ovih anđela nose štitove ─ alegoriju opreznosti ─ i plamene mačeve, a treći sa sobom nosi krst sa vrhom koplja, kojim takođe proteruje demonske entitete u infradimenzije prirode ─ čitaj: paklove. Označavaju se slovom „F“.
Sada vam šaljem nekoliko fraza o kojima vredi reflektovati:
«Večnost ruši svaku meru i uništava svako poređenje.» Pierre Nicole
«Drži se sadašnjosti. Svaka situacija, svaki trenutak ima beskonačnu vrednost jer predstavlja čitavu večnost.» Gete
«Večnost: dan bez juče i bez sutra.» Massilon
«Većina ljudi koji ne znaju šta da rade sa ovim životom žele drugi koji da se nikada ne završava.» Anatol Frans
PERFER ET OBDURA. ─ Ispaštaj i izdrži. ─
KWEN KHAN KHU
