Šaljem vam, ovom prilikom, osamdeset četvrti amblem iz knjige Nucleus emblematum selectissimorum, „jezgro najodabranijih amblema“, sa tekstovima na latinskom i starofrancuskom jeziku i mogućim prevodom.
«Non qvam crebro, sed qvam bene» (Ne koliko često, već koliko dobro)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/10/non-qvam-crebro-sed-qvam-bene-nucleus-emblematum-selectissimorum.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Šaljem vam dvadeset peti amblem iz knjige Nucleus emblematum selectissimorum, „jezgro najodabranijih amblema“.
«DVRABO» (Izdržaću) i «VICTRIX PATIENTIA DVRI» (Strpljenje pobeđuje pred teškoćama)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/10/dvrabo-y-victrix-patientia-dvri-gabriel-rollenhagen.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Šaljem vam dvadeset šestu i dvadeset osmu poemu iz knjige poema koju je napisao nemački pesnik Gabrijel Rolenhagen. Knjiga nosi naslov Nucleus emblematum selectissimorum, „Jezgro najodabranijih amblema“
«NESCIT LABI VIRTUS» (Vrlina ne zna da pada) i «QUOCUNQUE FERAR» (Gde god bih išao/išla)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/09/nescit-labi-virtus-y-quocunque-ferar-selectorum-emblemata.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Ovom prilikom vam šaljem dva amblema iz iste knjige: Selectorum emblematum, sa tekstom na latinskom i starofrancuskom jeziku.
Dve gravurehttps://vopus.org/wp-content/uploads/2025/09/grabados-9-y-59-selectorum-emblematum-gabriel-rollenhagen.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Šaljem vam dva amblema ili gravure, broj 9 i broj 59, obe iz knjige Selectorum emblematum – „Izabrani amblemi“ – koju je napisao nemački pesnik Gabrielis Rollenhagi
«Nil sit in ore, qvod non prius in sensu» (Nema ničega u ustima što nije bilo prvo u čulima)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/09/no-haya-nada-en-la-boca-que-antes-no-haya-estado-en-el-sentido-daniel-cramer-default.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Šaljem vam, dragi čitaoci, ovaj četrdeset peti amblem iz knjige amblema Danijela Kramera pod nazivom: „Nil sit in ore, qvod non prius in sensu“ (Nema ničega u ustima što nije bilo prvo u čulima)
Ovom prilikom vam šaljem gravuru koju je napravio Gabrijelis Rolengahi ─ 1583-1619 ─ u zbirci pesama pod nazivom Selectorum emblematum, „Odabrani amblemi“.
«Pavpertate premor subleuor ingenio» (Siromaštvo me spušta, a prirodna sklonost me uzdiže)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/09/soy-abatido-por-la-pobreza-y-levantado-por-la-inclinacion-natural-default.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Šaljem vam, ovom prilikom, crtež koji se pojavljuje u drugoj knjizi amblema pod nazivom Selectorum emblematum ─„Odabrani amblemi“. Tekstovi pripadaju nemačkom pesniku Gabrijelisu Rolenhagiju ─ 1583-1619, a gravure Krispijnu van de Paseu i Janu Jansonu ─ 1588-1664.
«Speis fidei semen promissae firma salvtis anchora, per christvm gavdia restitvit» (Nada, seme vere, sigurno sidro obećanog spasenja, kroz hrista vraća sreću)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/08/speis-fidei-semen-promissae-firma-salvtis-anchora-hieronymus-wierix.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
U centru vidimo krilatu žensku figuru na sidru, sa lovorovim vencem na glavi, koja seje pšenicu i pokazuje ka nebu. Bez sumnje, žena o kojoj je reč je DEVICA MAJKA PRIRODA – zato nosi lovor na glavi – a kod njenih nogu je SIDRO koje, pored alegorizacije tri osnovne sile, predstavlja u masoneriji kraj hermetičkog rada
«Reciproca sponsae sponsiqve ad hortum suum invitatio» (Uzajamni poziv mlade i mladoženje u njihovu baštu)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/08/el-paraiso-del-novio-y-de-la-novia-philip-galle-default.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Da bismo iskusili HRISTOVU LJUBAV, moraćemo biti izdani – otuda vreća novčića – iskusiti tri eksera na krstu Spasitelja, patiti ćemo od trnovog venca na svakom koraku našeg putovanja, bićemo žrtve drskosti Ego-a, moraćemo steći Hristovu volju, itd, itd, itd.
Imam zadovoljstvo da vam pošaljem ovu gravuru pod nazivom: „Speculum sophicum rhodostauroticum“ (Ogledalo ružokrstaške mudrosti). Knjiga je potpisana imenom Theophilus Schweighardt Constanties
Bog Merkurhttps://vopus.org/wp-content/uploads/2025/07/caduceo-del-dios-mercurio-rimini.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Šaljem vam ovu sliku Boga Merkura, bareljef iz Kapele Zodijaka hrama Malatestijano u Riminiju, Italija. Autor je italijanski vajar Agostino di Dučo (1418-1481).
Naslov naše gravure poziva nas da se borimo za svoj život, da se borimo za svog Hrista, a latinske reči, prevedene, pokazuju nam da je sve, zaista, apsolutna sujeta…
«Tolerantia in adversis adfert notionem dei» (Tolerancija u nevolji stvara poznanje Boga)https://vopus.org/wp-content/uploads/2025/06/la-tolerancia-en-la-adversidad-produce-conocimiento-de-dios-marten-van-heemskerck-default.jpg850480V.M. Kwen Khan KhuV.M. Kwen Khan Khuhttps://secure.gravatar.com/avatar/e832d7de00772123ef7f897d80b0841daa13143ee04fa7c99f7a066face011ef?s=96&d=mm&r=g
Ove gravure su deo serije od 14 crteža pod nazivom „Jakovljeve lestvice ili Alegorija puta ka večnom spasenju“, koju je štampao Dirck Volckertszoon 1550. godine. Gravure nose potpis holandskog slikara Martena van Hemskerka kao autora ovih.
