Mogli bismo doći do sledećeg zaključka u vezi sa dva gore pomenuta para: teror nas tera da bežimo, ali skromnost kontroliše ovaj impuls straha, lenjost ograničava naše postupke, ali mora prestati kada nas siromaštvo, koje je posledica lenjosti, primora da delujemo.
Nepromišljeni svet bira prolazno dobrohttps://vopus.org/wp-content/uploads/2025/07/el-mundo-necio-elige-el-bien-temporal-dirck-volckertsz-default.jpg850480Editor VOPUSEditor VOPUShttps://secure.gravatar.com/avatar/da2736838b11fa68bd81be593e0d9d69149683f26c789ef95ad39ca72425872e?s=96&d=mm&r=g
Lik koji daje svoje srce je takozvani nepromišljeni svet – čovečanstvo uopšte – koje, pored toga što mu je psiha uvek zatvorena u raznim glupostima koje nudi majanska iluzija, nosi neke naočare pokušavajući da ispravi svoju kratkovidost, ali mu one nisu od koristi.
