Mnogo voljeni saputnici:<\/p>\n\n
Sa zadovoljstvom uzimam olovku da vam po\u0161aljem slede\u0107u poruku, koju sam je nazovao\u2026<\/p>\n\n
U raznolikoj panorami na\u0161e jadne psihologije, specifi\u010dne za na\u0161e humanoidno stanje, dobro je prou\u010davati, razmi\u0161ljati, istra\u017eivati i dublje zalaziti u nejasne detalje jednog od na\u0161ih najgorih psiholo\u0161kih agregata koji, budu\u0107i vezani za na\u0161u psihu, pove\u0107avaju na\u0161e slepilo svesnosti, spre\u010davaju\u0107i tako toliko \u017eeljeno bu\u0111enje na\u0161e SVESTI.<\/p>\n\n
Ne smemo zaboraviti da se u na\u0161oj SVESTI nalaze svi dragulji koji bi nas mogli povezati sa na\u0161om unutra\u0161njom stvarno\u0161\u0107u i koji bi nam, prema tome, omogu\u0107ili da se uspostavimo u trajnom stanju ispunjenosti, u kojem smo u\u017eivali u dalekim vremenima, kada ljudska rasa jo\u0161 nije zapala u sopstvenu degeneraciju i san koji je usledio.<\/p>\n\n
Ovaj agregat, me\u0111u deset hiljada koji dr\u017ee na\u0161u Svest zarobljenu u dubokom snu, veoma voli da se kamuflira u na\u0161em du\u0161evnom kontinentu i stoga, kada \u017eelimo da ga otkrijemo, nikada ne \u017eeli da vidi sebe, be\u017ei od ogledala dru\u0161tvenog \u017eivota i tra\u017ei hiljadu na\u010dina da se sakrije od o\u010diju samoopa\u017eanja<\/strong>.<\/p>\n\n Bez sumnje, ova psiholo\u0161ka larva, kada je pred otkrivanjem tokom meditacije ili duboke refleksije<\/strong>, odmah poku\u0161ava da prona\u0111e nekoga koga \u0107e kriviti za svoje postupke.<\/p>\n\n Imati nekoga koga treba kriviti je mnogo lak\u0161e za ve\u0107inu ljudi. Te\u0161ko je prihvatiti da neko nije u redu u na\u0161oj unutra\u0161njosti, a kada se suo\u010dimo sa problemom koji nas povezuje sa drugom osobom i ne izrazimo svoju gor\u010dinu, situacija postaje jo\u0161 gora, jer mnogi od onih koji ne razgovaraju ili koji kategori\u010dno nikada ne \u017eele da razgovaraju o toj temi nastavljaju da se grizu u svojim mislima kand\u017eama ovog odvratnog energetskog elementa.<\/p>\n\n Zbog toga je V.M. Samael \u010desto govorio: \u201eJednako je lo\u0161e \u0107utati kada bi trebalo da govorimo kao i govoriti kada bi trebalo da \u0107utimo.\u201c …<\/p>\n\n To je navelo neke misionare da ka\u017eu stvari poput toga da je pred \u017eenom bolje samo slu\u0161ati i ne govoriti, jer je, prema tim misionarima, \u017eena mentalni entitet.<\/p>\n\n O\u010digledno je da se nikada ne\u0107emo slo\u017eiti sa ovom izjavom i stoga moramo po\u0161tovati re\u010di na\u0161eg Patrijarha kada nas upozorava da znamo kada treba \u0107utati, a kada govoriti<\/strong>. Mo\u017eda \u010dinjenicu da uvek \u017eelimo da \u0107utimo pred \u017eenom neko mo\u017ee smatrati validnom, ali to nije istina. U ovom slu\u010daju bi se izrazio drugi Ego<\/strong>: ma\u010dizam. Ja ma\u010dizma<\/strong> te\u017ei da smatra da \u017eena ne bi trebalo da izra\u017eava svoje mi\u0161ljenje<\/strong>, a kada \u017eena izra\u017eava svoje mi\u0161ljenje, onda to Ja ma\u010dizma<\/strong> tu \u017eenu smatra nekim ko voli da nare\u0111uje<\/strong>, odnosno da bude autoritarna<\/strong>. Mnogi od onih koji su \u017ertve Ja ma\u010dizma jesu, u su\u0161tini, mu\u0161karci koji se pla\u0161e \u017eena, koji ih ne razumeju. Ali mnogi od njih ne razmi\u0161ljaju tako o svojim majkama, a ipak, razmi\u0161ljaju tako o svojim partnerkama. Ili mo\u017eda njihova majka nije \u017eena? Kada govore na ovaj na\u010din, neki od ovih mu\u0161karaca ne shvataju da se na taj na\u010din distanciraju od svoje Bo\u017eanske Majke.<\/p>\n\n Ja \u017ertvizma se asocira sa ljudima koji uvek sebe smatraju \u017ertvom. \u017drtva je neko, fizi\u010dko lice koje je pretrpelo, direktno ili indirektno, \u0161tetu ili kr\u0161enje svojih prava kao rezultat kr\u0161enja ljudskih prava ili po\u010dinjenje prestupa; to je definicija.<\/p>\n\n Ostale stvari koje trpimo, ako nisu uvrede, jesu samo mi\u0161ljenja, a ako nismo u stanju da prihvatimo ta mi\u0161ljenja, to je zato \u0161to imamo mnogo samoljublja i ponosa… Ljudi imaju pravo da izraze svoje mi\u0161ljenje, \u010dak i ako nas to povre\u0111uje \u2013 i, naravno, uvek to \u010dine sa po\u0161tovanjem.<\/p>\n\n Ja \u017ertvizma je ne\u0161to \u0161to se ra\u0111a u pameti, a zatim prelazi u emocionalni centar, koji ga transformi\u0161e u ose\u0107anje da smo mu\u010dene osobe… Ja \u017ertvizma nas \u010dini da se ose\u0107amo kao da nosimo krst… utopijski krst, jer nas \u010dini da se ose\u0107amo nesebi\u010dno. I, naravno, sve su to aspekti istog ja \u017ertvizma. <\/p>\n\n Kao da opravdavamo svoju bedu.<\/p>\n\n Sa ovim stavom ne napredujemo, jer, u stvari, volimo ovo stanje… A ako nas drugi vide ovako, tim bolje, jer je kao da imamo medalje.<\/p>\n\n Ne prihvatamo da nam neko govori istinu da bismo zaista mogli da promenimo sebe. Ne prihvatamo da nam drugi ne\u0161to govore, \u010dak ni na ne\u017ean na\u010din, da bismo promenili svoje \u017eivote, jer, duboko u sebi, volimo ta stanja \u017ertve koja imamo. Navodno, ona daju smisao na\u0161im \u017eivotima, \u010dine da se ose\u0107amo \u017eivima posredstvom ovih, pa \u010dak i da izgledamo sveti.<\/p>\n\n Naravno da je mogu\u0107e promeniti svoje stanje, svoja stanja, svoju psihologiju, svoje gre\u0161ke, svoje Ja-ove itd, i svoj \u017eivot. Ali Ja \u017ertvizma veruje da je sve \u0161to mu se de\u0161ava, ili skoro sve, krivica drugih. \u010cak i da jeste krivica drugih, zar tu nema ne\u010dega \u0161to treba da promenimo, \u0161to treba da nau\u010dimo?<\/p>\n\n Moramo da ostavimo pro\u0161lost iza sebe da bismo krenuli napred… U suprotnom, ona postaje na\u0161a identifikacija i na kraju nas defini\u0161e… Ja ka\u017ee: \u201eOvde sam jer sam ovo pro\u017eiveo, jer sam ovo izgradio, jer je ovo funkcionisalo za mene\u201c, ili: \u201eOvakav sam jer sam pro\u017eiveo ovu traumu…\u201c Tu ostajemo, vi\u0161e ne mo\u017eemo da idemo napred, jer ovo postaje na\u0161a psiholo\u0161ka pesma.<\/p>\n\n I ako se ne\u0161to promeni u na\u0161im \u017eivotima, ne mo\u017eemo to da podnesemo, jer smo ve\u0107 obrazac stvari kojih se ne \u017eelimo odre\u0107i, jer se ose\u0107amo sre\u0107no sa tom slikom koju smo izgradili za sebe i ne tra\u017eimo smrt za Ja.<\/p>\n\n Ne volimo da preuzimamo odgovornost za ono \u0161to nam se de\u0161ava u sada\u0161njosti, i \u010dak i ako je pro\u0161lost bila dobra, to ne zna\u010di da \u0107e uvek biti tako, da \u0107e na\u0161 na\u010din \u017eivota uvek funkcionisati.<\/p>\n\n Mo\u017eda na\u0161 na\u010din interakcije ili \u017eivota sa drugima funkcioni\u0161e neko vreme, ali dolazi vreme kada Otac tra\u017ei ne\u0161to drugo od nas, radikalnu promenu. Jer ako voda ne klju\u010da na sto stepeni, onda Ja ne umire. A ako smo bili tako dobri toliko godina, za\u0161to jo\u0161 uvek nismo autorealizovani?<\/p>\n\n Ve\u0107ina ljudi ne \u017eeli da se promeni i prihvati ono \u0161to im se de\u0161ava, ono \u0161to do\u017eivljavaju upravo sada.<\/p>\n\n Ako nam se ne\u0161to desi jednog dana, samo jednog dana ili nekoliko sati ili nekoliko minuta, kada nam neko ne\u0161to uradi ili ka\u017ee, a onda to nosimo u sebi svakog dana u godini i svakog trenutka, to je ono \u010dega se se\u0107amo: ovo se zove MENTALNO ZATVARANJE. Kako mo\u017eemo da krenemo napred? Jer na kraju to nije bio samo pro\u017eivljeni trenutak. Mi ga stalno ponovo pro\u017eivljavamo, iznova i iznova… I na\u0161e zatvaranje, na kraju, defini\u0161e na\u0161 \u017eivot…<\/p>\n\n Ponekad je dobro da razgovaramo, postoje trenuci kada bolje razumemo, ili se te\u0161imo, ili vidimo da ono \u0161to smo tamo videli nije bilo stvarno, ve\u0107 samo scene ili mentalne situacije koje nosimo u sebi godinu dana. Ljudi koji ne razgovaraju, godinama \u0107e to zatva ranje zadr\u017eati.<\/p>\n\n Ovo je Ja \u017ertvizma… Nema mesta za promenu, jer ostajemo zarobljeni u pro\u0161losti.<\/p>\n\n Ja \u017ertvizma mo\u017ee pratiti depresivno Ja. Vole da \u017eva\u0107u. To stvara mentalne ljude, ljude koji ne \u017eele da se promene, koji uzimaju ovo Ja i hrane ga. I nisu brbljivi ljudi. Na kraju, mogu \u010dak i da izvr\u0161e samoubistvo, jer ne tra\u017ee pomo\u0107, zatvaraju se u sebe, hrane \u010dudovi\u0161te koje su stvorili\u2026<\/p>\n\n Naravno da postoje emocionalne krize, one su kada Ja umire. Ali ako neko provodi vreme pate\u0107i zbog samoljublja<\/strong>, ova emocionalna kriza nije plod misti\u010dne smrti, ve\u0107 \u0107emo svakodnevno ponovo pro\u017eivljavati ovaj ili onaj doga\u0111aj, pate\u0107i za ne\u010dim \u0161to vi\u0161e ne postoji, ne\u010dim \u0161to je Ja izmislilo. Ali mi to uzimamo kao da je istina i tonemo.<\/p>\n\n Kada smo u ovom stanju, najbolje je razgovarati, razjasniti stvari kako bismo mogli da krenemo napred. Ali oni koji pate od Ja \u017ertvizma nisu uvek ljudi koji vole da pri\u010daju, a rizik je da stvore sopstvenu teoriju i dr\u017ee je kao apsolutnu istinu. Ko\u0161mar. A ako i pri\u010daju, uvek \u0107e to raditi iz svoje perspektive, bez stvarne \u017eelje da re\u0161e situaciju<\/strong>.<\/p>\n\n Dakle, suze nisu uvek rezultat smrti Ja… Mnogo puta, plakanje \u0107e, ironi\u010dno, oja\u010dati Ja. Na primer, Ja samosa\u017ealjenja, la\u017enog saose\u0107anja, povre\u0111eno samoljublje, izme\u0111u ostalog; Ja \u017ertvizma je povezano sa Ja samosa\u017ealjenja, samozna\u010dajno\u0161\u0107u…<\/p>\n\n Postoje ljudi koji vole dramati\u010dne stvari, da pla\u010du, jer im to daje odre\u0111eni stimulans… Negativni ljudi \u0107e te\u017eiti da u\u0111u u Ego \u017ertvizma.<\/p>\n\n Ja \u017ertvizma je jedan od najgorih Ja-ova koje imamo, jedan od onih koji nas najvi\u0161e spre\u010dava da napredujemo… Jer je sve krivica drugih. \u201eJa sam dobra osoba \u2013 ka\u017eemo \u2013 ne vide me, pogledajte kako me tretiraju, pogledajte \u0161ta su rekli, ne vole me…\u201c, ovo nam Ja govori…<\/p>\n\n Ovo Ja ka\u017ee: \u201eJa sam \u017ertva… Nisam shva\u0107en…\u201c. Mo\u017ee ovo re\u0107i ili nagovestiti, ili usvojiti stav \u017ertve.<\/p>\n\n Ja \u017ertvizma tako\u0111e se mo\u017ee povezati sa Ja-om sekretomanije \u2013 \u0161to se razlikuje od vrline hermetizma.<\/p>\n\n Kada nam je te\u0161ko da govorimo o svojim ose\u0107anjima, svojim mislima, te\u017ei\u0107emo da upravljamo svojim patnjama, bolovima i delima zaklju\u010dani u sebi. Ako je neko takav, ne treba mu nikakav duhovni vodi\u010d u \u017eivotu, jer ne \u017eeli da tra\u017ei stvarnost, obmanjuje sebe i obmanjuje druge. Takva osoba \u017eivi sa svojim mentalnim analizama i, ako je ovako sre\u0107na, odvaja se od Oca jer je njen um taj koji je vodi. Jer Ja \u017ertvizma i sekretomanije, zajedno, \u010dine da se ose\u0107amo samodovoljnim.<\/p>\n\n Ja \u017ertvizma mo\u017ee se eliminisati tra\u017eenjem komunikacije, kako bismo razumeli ova stanja. Kada ih jednom shvatimo, vide\u0107emo da \u010dinjenice nisu bile onakve kakve smo mislili.<\/p>\n\n Ali, naravno, moramo biti oprezni da ne tra\u017eimo obja\u0161njenja iz besa. \u010cinjenica govora i komunikacije poma\u017ee, otvara mogu\u0107nosti za postizanje razumevanja, za obja\u0161njenje ne\u010dega \u0161to postoji ili \u010dak za ne\u0161to \u0161to ponekad nije ni postojalo.<\/p>\n\n Generalno, ego \u017ertvizma je sto posto uveren da smo mi dobri, a drugi lo\u0161i… A to nas, jednog dana, mo\u017ee dovesti do depresije, pa \u010dak i samoubistva.<\/p>\n\n Sigurno \u0107e mnogi pomisliti: \u201eOva tema nema nikakve veze sa mnom\u201c. Pamet izvla\u010di sopstvene zaklju\u010dke da bi se ose\u0107ala dobro. Toliko mnogo da je sposobna da la\u017ee zbog tog la\u017enog mira…<\/p>\n\n Kada nam se desi ne\u0161to neprijatno, shvatamo to li\u010dno, a ne kao ne\u0161to iz \u010dega mo\u017eemo da u\u010dimo. Pamet \u010duje: \u201eNe volim te\u201c, umesto \u201eNe \u017eelim da to radi\u0161 na ovaj na\u010din\u201c…<\/p>\n\n U mnogim slu\u010dajevima, bolje je razgovarati i ne ostati sa na\u0161im najve\u0107im neprijateljom, a to je na\u0161a pamet. Ona nije sposobna da intuitivno vidi stvarnost.<\/p>\n\n Osoba koja te\u017ei op\u0161tem dobru, koja te\u017ei bratstvu, prihvati\u0107e \u0161ta joj se de\u0161ava u \u017eivotu, bilo da je dobro ili lo\u0161e. Ne\u0107e toliko pasti u poziciju \u017ertve. Ona se pomiri sa sobom. <\/p>\n\n Ako sve shvatamo li\u010dno, ako nas svaka sitnica poga\u0111a, ako smo toliko osetljivi da nismo u stanju da tra\u017eimo op\u0161te dobro i sve individualizujemo, ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107emo pasti u poziciju \u017ertve. <\/p>\n\n A re\u0161enje je, kao i uvek, poniznost.<\/p>\n\n Ako razmi\u0161ljamo o op\u0161tem dobru u\u010denika u udru\u017eenju, ako neko NE smatra sebe posebnim, ako je istinski skroman, onda prihvata gimnaziju. Prihvata ono \u0161to mu Otac daje kao u\u010denje. Prihvata da nije centar univerzuma. Ako neko ne \u017eeli da BUDE \u0160EF, ve\u0107 da slu\u017ei, izbe\u0107i \u0107e da padne u sva ova stanja.<\/p>\n\n Ako neko misli o sebi kao o \u0161efu, misli o sebi kao o posebnom i nikada ne veruje da zaslu\u017euje bilo \u0161ta negativno, sede\u0107e na svom prestolu. I ako misli o sebi da je poseban, to je zato \u0161to, prema njemu, drugi nisu takvi, drugi su mu inferiorni. I ne\u0107e prihvatiti da ne bude vo\u0111a u svemu. O\u010digledno je da \u0107e na kraju pasti u \u017ertvizam, depresiju, bes, jer ne zaslu\u017euje ni\u0161ta negativno; ose\u0107a i veruje da je poseban… Onda \u0107e ga kasnije \u010dekati drugo Ja: ono MITOMANIJE, jer mu nedostaje poniznosti, nedostaje mu zrelosti…<\/p>\n\n Ako neko nikada u \u017eivotu nije imao gimnaziju i uvek \u017eeli da bude Zen, pla\u0161i se da pro\u017eivi iskustva i zatvara se u sebe, onda nikada ne\u0107e dosti\u0107i Svetlost. Nikada ne\u0107emo razviti unutra\u0161nju snagu. Nikada se ne\u0107emo pribli\u017eiti Ocu.<\/p>\n\n Gimnazija slu\u017ei da otplati karmu, da stekne razumevanje, ali i da nau\u010dimo da upravljamo situacijama i dostignemo unutra\u0161nju ravnote\u017eu ili Svest. Ako to ne u\u010dinimo, na\u0161 KAMEN \u0107e ostati bez dubine i bez snage.<\/p>\n\n Ovde smo da upoznamo sebe. Ako do\u017eivljavamo te\u0161ke stvari: stres, bol…, to je najbolja prilika da upoznamo sebe. Ali ako uvek \u017eelimo da izbegnemo gimnaziju i da ostanemo kod ku\u0107e u miru, ne\u0107emo daleko sti\u0107i u pogledu Svesti. Da, mo\u0107i \u0107emo da razvijemo unutra\u0161nje Vatre, ali to ne zna\u010di da \u0107emo imati istinsku Vatru i psiholo\u0161ku smrt.<\/p>\n\n Dakle, kada nam se ne\u0161to desi, treba da zahvalimo Bogu. Mo\u017eemo osetiti izvesnu tugu, ali ne depresivnu tugu, ne tugu Ja-ova. Ne \u017eelimo da ugojimo JA-OVE, ali nam je potrebna tuga da bismo analizirali, da bismo razumeli \u0161ta Otac \u017eeli da nas nau\u010di. Gimnazija je najlep\u0161a stvar koja nam se mo\u017ee dogoditi, jer je to najbolji na\u010din da upoznamo sebe.<\/p>\n\n Moramo biti nesebi\u010dni. Odricanje nam poma\u017ee da prihvatimo stvari bez dramatizovanja, bez padanja u depresiju ili tugu. I tako izbegavamo da upadnemo u razli\u010dite oblike \u017ertvizma. <\/p>\n\n Na primer, ako ne \u017eelimo da slu\u0161amo probleme ili \u017ealbe studenata, bilo da se odnose na nas ili na nekog drugog, \u017eenu ili mu\u0161karca, onda ne radimo svoj posao kao Misionari. Ali predavanje \u010dasova jeste misionarski rad, ali ono o \u010demu ovde govorimo je na\u0161 istinski psiholo\u0161ki rad, onaj koji nas tera da napredujemo. Ako ne \u017eelimo gimnazije, ako ne \u017eelimo da razgovaramo, onda \u0107emo se jednog dana zaglaviti ili skrenuti. I u\u0107i \u0107emo u to Ja koje nam govori: \u201eJADNI SAM…\u201c Ovo nikada ne bi trebalo da postoji ako \u017eelimo da idimo putem. Jer je sve polo\u017eio Otac, sve slu\u017ei da napredujemo.<\/p>\n\n Ne napredujemo ako nema gimnazije, ako nas svi vole, onda nema vode koja klju\u010da. Nema razumevanja. I postoja\u0107e samo ono \u201eNE VOLIM SEBE…\u201c A ko to ka\u017ee…? Ego samoljublja i \u017ertvizma. Ose\u0107amo da ne zaslu\u017eujemo ni\u0161ta lo\u0161e, da je sve nepravda.<\/p>\n\n Ne bi trebalo da stvari shvatamo li\u010dno, osim ako nam ljudi jasno ne ka\u017eu stvari… U suprotnom, to su samo zaklju\u010dci pameti… A ako se na ovo dodaju i tmine, mo\u017eemo na kraju izgubiti \u010dak i na\u0161eg najboljeg prijatelja na ovom pogre\u0161nom putu. Ka\u017eemo: \u201eOn je takav iz tog i tog razloga, mora da ima ne\u0161to protiv mene\u201c itd, itd, itd. Sve ove fraze su od Ja, nisu realne. Osim ako nam neko jasno ne\u0161to ne ka\u017ee. A ako je to slu\u010daj, moramo da odlu\u010dimo, da govorimo i da ne ka\u017eemo da uvek moramo da \u0107utimo, to nije na\u010din da spoznamo sebe. Mo\u017eemo da \u0107utimo ako vidimo da je osoba neizle\u010diva ili da ne\u0107e ni\u0161ta da promeni.<\/p>\n\n Ako govorimo, moramo biti pa\u017eljivi sa re\u010dima koje koristimo. Nemojmo govoriti sa ljutnjom. Majstor Samael nije govorio isto sa bratom kao sa sestrom, bio je veoma oprezan sa gnosti\u010dkim damama. Iz po\u0161tovanja, ne iz straha, ne zato \u0161to je imao lo\u0161e mi\u0161ljenje o \u017eenama, ve\u0107 iz po\u0161tovanja<\/p>\n\n Ako govorimo, moramo govoriti o konkretnim \u010dinjenicama ili konkretnim izjavama, a ne na osnovu mentalnih spekulacija. To je ono sa \u010dime moramo raditi. Moramo raditi sa svojom pameti. Jer ako nema konkretnih \u010dinjenica i konkretnih izjava o nama, sve je plod pameti.<\/p>\n\n Bog nam je dao verbum i on nam poma\u017ee kada nemamo intuiciju da razumemo, da prodremo. Ne smemo se pla\u0161iti da govorimo. Ali veoma ponosna osoba ose\u0107a da je sve razumela, za\u0161to bi vi\u0161e govorila? To je opasnost\u2026 Zato, ponavljamo frazu Majstora Samaela: \u201ePonekad moramo govoriti kada \u017eelimo da \u0107utimo, ponekad moramo \u0107utati kada \u017eelimo da govorimo\u201c.<\/p>\n\n Ostavljam vam ovde nekoliko fraza za refleksiju:<\/p>\n\n \u00ab\u010covek nikada ne bi trebalo da se \u017eali na vreme u kojem \u017eivi, jer mu to ne\u0107e doneti nikakvu korist. Naprotiv, uvek je u njegovoj mo\u0107i da ga pobolj\u0161a.\u00bb<\/em><\/strong> \u00abOni koji se najvi\u0161e \u017eale su oni koji najmanje pate.\u00bb<\/em><\/strong> NEKA VAM SVEMO\u0106NI SVOJU SVETLOST DONESE SVIMA ZA SVU VE\u010cNOST.<\/p>\n\n KWEN KHAN KHU<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mentalitet \u017ertve je ne\u0161to \u0161to nastaje u pameti, a zatim se seli u emocionalni centar, \u0161to ga transformi\u0161e u to da smo ljudi koji pate… Mentalitet \u017ertve nam daje osec\u0301aj da nosimo krst… utopijski krst, jer nas \u010dini da se osec\u0301amo altruistima.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":42725,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[136,471],"tags":[1475,1472,1473,1474],"contenido":[276],"fuente":[49],"pilar":[],"fase":[],"conferencia":[],"read_online":[],"author_tax":[320],"class_list":["post-42838","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-psihologija","category-poruke-vm-kwen-khan-khu","tag-saamoljublje","tag-psiholoski-agregati","tag-ja-ovi","tag-zrtvizam","contenido-clanci","fuente-maestro","author_tax-v-m-kwen-khan-khu-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42838","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42838"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42838\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":43342,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42838\/revisions\/43342"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/42725"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42838"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42838"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42838"},{"taxonomy":"contenido","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/contenido?post=42838"},{"taxonomy":"fuente","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/fuente?post=42838"},{"taxonomy":"pilar","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pilar?post=42838"},{"taxonomy":"fase","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/fase?post=42838"},{"taxonomy":"conferencia","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/conferencia?post=42838"},{"taxonomy":"read_online","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/read_online?post=42838"},{"taxonomy":"author_tax","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/author_tax?post=42838"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
Carlyle<\/p>\n\n
Tacit<\/p>\n\n