{"id":42036,"date":"2025-10-01T12:51:30","date_gmt":"2025-10-01T15:51:30","guid":{"rendered":"https:\/\/vopus.org\/?p=42036"},"modified":"2025-10-08T11:09:42","modified_gmt":"2025-10-08T14:09:42","slug":"vrlina-ne-zna-da-pada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vopus.org\/sr\/vrlina-ne-zna-da-pada\/","title":{"rendered":"\u00abNESCIT LABI VIRTUS\u00bb (Vrlina ne zna da pada) i \u00abQUOCUNQUE FERAR\u00bb (Gde god bih i\u0161ao\/i\u0161la)"},"content":{"rendered":"\n

Dragi \u010ditaoci:<\/p>\n\n

Ovom prilikom vam \u0161aljem dva amblema iz iste knjige: Selectorum emblematum<\/em><\/strong>, sa tekstom na latinskom i starofrancuskom jeziku.<\/p>\n

\n
\"\"<\/figure><\/div>\n

Prva od ovih gravura nosi naslov\u2026<\/p>\n\n

\u2026NESCIT LABI VIRTUS<\/em>
\u2500\u2018Vrlina ne zna da pada\u2019\u2500<\/h2>\n\n

Ovo se tako\u0111e mo\u017ee prevesti kao \u201eVrlina ne mo\u017ee pasti\u201c ili, malo slobodnije, \u201eVrlina ne poznaje padove\u201c.<\/p>\n\n

U nastavku imamo ove druge fraze:<\/p>\n\n

Ipsa suis opibus contra omnes fulta ruinas<\/em>
Virtus non ullo labitur, alma loco.<\/em><\/pre>\n\n
Zna\u010denje: \u201ePodr\u017eana sama sobom posredstvom svojih dela protiv svih neuspeha, vrlina \u2013 blaga, nigde ne pada.\u201c<\/p>\n\n
Ovde imamo ovaj tekst na francuskom:<\/p>\n\n
\n
Ainsy que toufiours droit se tient la chausse trappe<\/em>
Ores qu\u00b4on la renversse et donne mile tours<\/em>
Tout ainsy la verttu droicte fe tient tousiours<\/em>
Soit que l\u00b4advesite par tous endroictes la frappe.<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n\n
PREVOD: \u201eTako \u010di\u010dak uvek ostaje prav, \u010dak i ako se hiljadu puta uvija. Tako i vrlina uvek ostaje prava, \u010dak i ako je nevolja udari sa svih strana.\u201c<\/p>\n\n
\u0160ta sve ovo zna\u010di, strpljivi \u010ditao\u010de?<\/p>\n\n
Veoma je zanimljivo primetiti da je na ovoj gravuri vrlina<\/strong> predstavljena d\u017einovskim trouglom u sredini gravure. Ovaj trougao predstavlja sa gnosti\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta tri prvobitne sile kreacije: Sveta Afirmacija, Sveta Negacija i Sveto Izmirenje<\/strong>.<\/p>\n\n
Na\u0161a autorealizacija nije ni\u0161ta drugo do otelotvorenje ove tri sile u na\u0161oj du\u0161evnoj i fizi\u010dkoj prirodi. To je na\u0161a svrha zbog koje smo stvoreni. Stoga je re\u010d o otelotvorenju sile Oca, sile Sina i sile Svetog Duha. Bez sumnje, to ne mo\u017eemo posti\u0107i za dan; to je delo koje mora da zaokupi ceo na\u0161 \u017eivot do zavr\u0161etka, kulminiraju\u0107i kvalifikacijom VELIKOG UNUTRA\u0160NJEG DELA.<\/p>\n\n
Zato vidimo trougao na na\u0161oj gravuri kako visi u vazduhu i okru\u017een olujnim vetrom koji preti da ga sru\u0161i i da se samouni\u0161ti. Me\u0111utim, kao \u0161to na\u0161a gravura dobro ka\u017ee, kada su na\u0161e vrline dobro u\u010dvr\u0161\u0107ene, one se ne predaju olujama Ego-a niti neda\u0107ama sudbine<\/strong>… O\u010digledno je da, da bi se vrlina hranila potrebnom snagom, morala je da je ve\u017eba u svakodnevnom \u017eivotu pomo\u0107u umerenosti<\/strong>, drugim re\u010dima, podno\u0161enjem svih vrsta psiholo\u0161kih gimnazija koje nam lavirint na\u0161eg postojanja svakodnevno donosi… Kada neko izgubi svoje vrline to je zato \u0161to mu je, u stvarnosti, nedostajalo duboko razumevanje istih i, zbog toga, koreni tih vrlina nisu bili u stanju da izdr\u017ee neda\u0107e sa kojima su se suo\u010dili u dolini egzistencije\u2026<\/p>\n
\n
\"Gde<\/figure><\/div>\n
QUOC<\/em><\/a>UNQUE FERAR<\/em>
\u2500\u2018Gde god bih i\u0161ao\u2019\u2500<\/h2>\n\n
Re\u010d CUBUS<\/em> qkoju vidimo u centru slike jasno zna\u010di \u2018KOCKA\u2019.<\/p>\n\n
Latinski izraz nam govori:<\/p>\n\n
Non refert, QUOCUNQUE ferar unus et idem<\/em>
cum similis semper totus ubique mihi.<\/em><\/pre>\n\n
Prevod: \u201eNije va\u017eno, gde god da idem, i\u0107i \u0107u napred istim putem, jer gde god da sam, sve mi je uvek isto.\u201c<\/p>\n\n
Drugi mogu\u0107i prevod: \u201eBez obzira gde idem, osta\u0107u isti, jer sam svuda uvek isti i ceo.\u201c<\/p>\n\n
Ova fraza na starofrancuskom nam govori:<\/p>\n\n
\n
L’homme droit, et constant, doue d\u00b4une ame pure<\/em>
ne change point de coeur par les malheureux traits,<\/em>
comme le det quarre -carr\u00e9-qui ne tombe jamais<\/em>
quoy qu\u00b4on le gette -jette- au tour, que droit en sa posture.<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n\n
Prevod: \u201ePravi i postojani \u010dovek, obdaren \u010distom du\u0161om, ne menja svoja duboka ose\u0107anja zbog nepovoljnih okolnosti. Kao \u010dvrsta gra\u0111evina koja nikada ne pada, \u0161ta god da se desi, on ostaje uspravan u svom stavu.\u201c<\/p>\n\n
Kakva nam se misterija otkriva u ovoj drugoj gravuri, prijatelji i prijateljice?<\/p>\n\n
Da bismo zapo\u010deli na\u0161u studiju, moramo napomenuti da centralnu figuru na\u0161e gravure \u010dini KOCKA koja dolazi sa neba. Na desnoj strani vidimo dva lika koji se, na kolenima, mole sa velikom koncentracijom, dok tre\u0107i lik slu\u0161a sede\u0107i. Na levoj strani vidimo pastira kako tr\u010di, a iza njega njegove ovce. Trio likova koji se mole aludira na bra\u0107u koja se mole nebesima kako ne bi pali u isku\u0161enje<\/strong>. To je na\u0161e \u010dove\u010danstvo koje, uronjeno u svoje zemaljske impresije, \u017earko tra\u017ei da ga bo\u017eanstvo saslu\u0161a.<\/p>\n\n
S druge strane, pastir sa svojim ovcama be\u017ei u strahu, pla\u0161e\u0107i se te ogromne kocke koja se pribli\u017eava svetu, odnosno zemlji. U pozadini vidimo ku\u0107u koja po\u010dinje da se pali. \u0160ta sve ovo zna\u010di?<\/p>\n\n
Ovaj pastir simbolizuje ogromno mno\u0161tvo pseudo-duhovnih likova koji poku\u0161avaju da vode ljudska dru\u0161tva, ali koji nemaju mudre i jasne argumente u vezi sa problemima \u010doveka i njegovog razvoja na licu zemlje. Zaklju\u010dno, suo\u010deni sa neizvesnim situacijama, oni znaju kako da urade samo jedno: da be\u017ee od doga\u0111aja i tra\u017ee skloni\u0161ta gde da se sakriju.<\/p>\n\n
Ku\u0107a koja je zahva\u0107ena plamenom simbolizuje samo na\u0161e dru\u0161tvo koje, daleko od vrlina, na kraju postaje \u017ertva sopstvenih bezakonja.<\/p>\n\n
Dakle, kocka predstavlja FILOZOFSKI KAMEN, upravo BI\u0106E. Ono je Ono, bo\u017eanstvo koje obitava u na\u0161im dubinama i koje je imuno na sve neda\u0107e koje kreacija predstavlja na bilo kom mestu na na\u0161oj planeti. Zato nam je u jednom od prethodnih prevoda re\u010deno: \u201eNije va\u017eno, gde god me odvedu, osta\u0107u isti, jer sam uvek isti i svuda ceo.\u201c<\/p>\n\n
BI\u0106E JE BI\u0106E, dagi \u010ditaoci; To je ono \u0161to je bilo, ono \u0161to jeste i ono \u0161to \u0107e uvek biti za svu ve\u010dnost. BI\u0106E JE NEPREMENLJIVO I UVEK \u0106E BITI OBDARENO SVOJIM SVEZNANJEM, SVOJOM SVEMO\u0106I I SVOJOM SVEPRISUTNOSTI, nikada ne zaboravimo ovo.<\/p>\n\n
BI\u0106E je Otac svih Svetlosti i ono koje uvek dr\u017ei klju\u010deve nebeskog carstva. ONO je prisutno u svim carstvima KREACIJE, jer je Ono zapravo SVEST prirode, univerzuma i kosmosa uop\u0161te.<\/p>\n\n
Ako Ga inkarniramo, na kraju \u0107emo postati deo Njegove prirode, i Ono \u0107e nas u\u010diniti imunim na padove koji su specifi\u010dni za slabe du\u0161e.<\/p>\n\n
Sada dodajem nekoliko fraza za va\u0161u refleksiju:<\/p>\n\n
\u00abZahvalnost je glavna odlika \u010doveka sa karakterom.\u00bb<\/em><\/strong>
Kevedo<\/p>\n\n
\u00abZahvalnost je se\u0107anje srca.\u00bb<\/em><\/strong>
Lao-Tse<\/p>\n\n
\u00abPrirodno je da oni koji prime korist, \u010dak i malu, poka\u017eu zahvalnost.\u00bb<\/em><\/strong>
Servantes<\/p>\n\n
\u00abNijedan dostojan \u010dovek ne\u0107e tra\u017eiti da mu se zahvali za ne\u0161to \u0161to ga ni\u0161ta nije ko\u0161talo.\u00bb<\/em><\/strong>
Terencije<\/p>\n\n
\u00abHvaliti iz srca je dobro delo; to je, na neki na\u010din, u\u010de\u0161\u0107e u njemu.\u00bb<\/em><\/strong>
Laro\u0161fuko<\/p>\n\n
AD INFINITUM.<\/em><\/strong>
\u2500\u2018Do beskona\u010dnosti.\u2019\u2500<\/p>\n\n
KWEN KHAN KHU<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ovom prilikom vam \u0161aljem dva amblema iz iste knjige: Selectorum emblematum, sa tekstom na latinskom i starofrancuskom jeziku.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":41965,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[159,209,471],"tags":[1055,1154,1260],"contenido":[276],"fuente":[49],"pilar":[],"fase":[],"conferencia":[],"read_online":[],"author_tax":[320],"class_list":["post-42036","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-alhemija","category-misticizam","category-poruke-vm-kwen-khan-khu","tag-gravure","tag-vrline","tag-filozofski-kamen","contenido-clanci","fuente-maestro","author_tax-v-m-kwen-khan-khu-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42036","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=42036"}],"version-history":[{"count":24,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42036\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":42174,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/42036\/revisions\/42174"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/41965"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=42036"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=42036"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=42036"},{"taxonomy":"contenido","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/contenido?post=42036"},{"taxonomy":"fuente","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/fuente?post=42036"},{"taxonomy":"pilar","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pilar?post=42036"},{"taxonomy":"fase","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/fase?post=42036"},{"taxonomy":"conferencia","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/conferencia?post=42036"},{"taxonomy":"read_online","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/read_online?post=42036"},{"taxonomy":"author_tax","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/author_tax?post=42036"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}