{"id":39331,"date":"2025-05-05T23:52:31","date_gmt":"2025-05-06T02:52:31","guid":{"rendered":"https:\/\/vopus.org\/?p=39331"},"modified":"2025-05-19T15:12:46","modified_gmt":"2025-05-19T18:12:46","slug":"priroda-predstavlja-vecnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/vopus.org\/sr\/priroda-predstavlja-vecnost\/","title":{"rendered":"\u201eConsideratio segunda\u201c (Drugo razmatranje. U kome Priroda predstavlja ve\u010dnost)"},"content":{"rendered":"\n

Mnogo voljeni prijatelji<\/p>\n\n

Sa velikim zadovoljstvom vam \u0161aljemo ovu gravuru flamanske bra\u0107e, gravera i izdava\u010da knjiga, Raphaela Sadelera \u25001584-1632 \u2500 i Johanna Sadelera \u2500 1600-1665 \u2500 koja se pojavljuje u knjizi pod naslovom De Aeternitate considerations<\/em><\/strong> \u2500 ‘Razmatranja o ve\u010dnosti’ \u2500 koju je napisao nema\u010dki jezuita Jeremiah Drexel<\/em> \u2500 1581-1638 \u2500 i objavljena 1631. u Amsterdamu. Ovo delo sadr\u017ei devet komentara na latinskom o ve\u010dnosti. Svaki komentar prati gravura.<\/p>\n\n

Ova gravuraje naslovljena\u2026<\/p>\n\n

\u2026CONSIDERATIO SEGUNDA. In quibus Natura reprasentet Aeternitatem
\n\u2500\u2018DRUGO RAZMATRANJE. U kome Priroda predstavlja ve\u010dnost\u2019\u2500.<\/h2>\n
\n
\"Drugo<\/figure><\/div>\n

Na prednjoj strani je citat iz knjige Avakuma (Habacuc), osmog od dvanaest malih proroka Biblije:<\/p>\n\n

\n

\u00abIncurvati sunt colles mundi ab itineribus AETERNITATIS eius. Habac. C. 3\u00bb.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Prevod: \u201eBrda sveta pokleknula su se pred putevima njegove ve\u010dnosti. Avakum. C. 3′.<\/strong><\/p>\n\n

Kao opciju prevoda, citiramo Avakuma 3:6 iz Biblije: \u201eRaspado\u0161e se ve\u010dne gore,… putevi su Mu ve\u010dni.\u201d \n \n<\/p>\n\n

Dodamo latini\u010dni tekst na dnu:<\/p>\n\n

\n

\u00abBasiliscus, Salamandra, Phoenix, anulus aureus, mons igenus AETERNITATIS in terra monere possunt: aeternos in coelo facere non potest nisi beata AETERNITAS\u00bb.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Prevod: \u201eBazilisk, Salamander, Feniks, Zlatni prsten, Vatrena gora podse\u0107aju nas na VE\u010cNOST na zemlji: ali samo blagoslovena VE\u010cNOST mo\u017ee da ih u\u010dini ve\u010dnim na nebu\u201c<\/strong>.<\/p>\n\n

Ova gravura, pored svoje lepote, podse\u0107a na arhetipove vezane za ve\u010dnost<\/strong> koje nalazimo u svetim spisima svih vremena.<\/p>\n\n

Dakle, komentari na ove arhetipove odnose se na vremena kada su se \u010dak i brda na\u0161eg sveta klanjala i klanjaju se pred Tajnim putem<\/strong>.<\/p>\n\n

Da bismo u\u0161li u analizu ove gravure, moramo po\u010deti od stra\u0161nog baziliska<\/strong>. Hermeti\u010dke legende su to oslikavale na prili\u010dno \u010dudan na\u010din i isticale brigu koju je alhemi\u010dar morao da ima prema ovom stvorenju, koje je ponekad predstavljano u vidu svojevrsnog petla, ali iz kojeg je iza\u0161ao zmijski jezik, a telo mu se zavr\u0161avalo zmijskim repom. Izuzetno otrovan, do te mere da je ugriz takvog stvorenja morao da se izbegne. O\u010digledno, nadilaze\u0107i mit i tra\u017ee\u0107i njegovu mogu\u0107u vezu sa stvarno\u0161\u0107u, moramo zaklju\u010diti opisuju\u0107i ga kao predstavu neljudskog defekta bluda<\/strong>. Ni u kom slu\u010daju ne treba zaboraviti da je blud izazvao an\u0111eoski pad<\/strong> prvih rasa koje su jo\u0161 uvek zadr\u017eale bo\u017eanske karakteristike. Upravo je blud postao prvobitni greh<\/strong> koji je Adama i Evu<\/strong> gurnuo u nesvest u biblijskoj Genezi.<\/p>\n\n

Drugo, hajde da sada analiziramo Salamandru<\/strong>. Radi toga, obratimo se V.M. Fulkaneliju, koji nam govori o ovom zagonetnom stvorenju:<\/p>\n\n

\n

\u201eSalamandra, na latinskom, dolazi od soli i mandra, \u0161to zna\u010di \u0161tala i, tako\u0111e, stenska \u0161upljina, samo\u0107a, pustinja. Salamander je stoga naziv soli u \u0161tali, kamene soli ili solitarne soli (za samicu). […]<\/p>\n\n\n\n

Iz ovih etimologija mo\u017eemo zaklju\u010diti da se so, duh ili vatra<\/strong> ra\u0111a u \u0161tali, u kamenoj \u0161upljini ili u pe\u0107ini… Dovoljno je. Le\u017ee\u0107i na slami svoje kolevke u Vitlejemskoj pe\u0107ini, nije li Isus novo sunce koje donosi svetlost svetu? Nije li to sam Bog pod svojim telesnim i prolaznim pokriva\u010dem? Ko je onda rekao: Ja sam Duh i \u017divot i do\u0161ao sam da zapalim Oganj u stvarima?<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

Ova duhovna vatra, obave\u0161tena i otelotvorena u soli, jeste skriveni sumpor<\/strong>, jer u toku svog delovanja nikada ne postaje o\u010digledan niti se \u010dini vidljivim na\u0161im o\u010dima. Pa ipak, ovaj sumpor, ma koliko nevidljiv bio, nikako nije genijalna apstrakcija, ve\u0161tina doktrine. […]<\/em><\/p>\n\n\n\n

S druge strane, sam izbor salamandre<\/strong> navodi nas da verujemo da je na\u0161 alhemi\u010dar morao dugo da tra\u017ei i da provede mnogo godina da bi otkrio tajnu vatru<\/strong>. Hijeroglif zapravo krije psihohemijsku prirodu plodova u ba\u0161ti Hesperusa<\/strong>, plodova u \u010dijoj kasnoj zrelosti mudrac u\u017eiva tek u starosti i koje bere tek pred ve\u010de \u017eivota, na zalasku sunca (EsperiV) naporne i mukotrpne trke.\u201d<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Bez sumnje, dragi \u010ditaoci, moramo biti veoma strpljivi kada je u pitanju posedovanje soli Duha ili ove Tajne vatre<\/strong> koja je toliko neophodna da promenimo na\u0161u prirodu. Moramo biti veoma razboriti, veoma eti\u010dni u svom poslu, jer vatra koju tra\u017eimo mora biti izvu\u010dena iz stene ili iz dubine na\u0161e seksualnosti. Ovo je misterija salamandre u alhemijskim arhetipovima. Zanimljivo je da Fulkaneli na\u0161u alhemijsku so naziva kamenom ili solitarnom solju<\/em><\/strong>. Za\u0161to?<\/p>\n\n

Jer niko ne bi zamislio da je takva so upravo oganj Svevi\u0161njega, i bez sumnje \u0107emo je uvek nalaziti udubljeni u na\u0161oj samo\u0107i, udubljeni u na\u0161e refleksije i u na\u0161u individualnost. Zbog toga je na na\u0161oj gravuri salamandra prilepljena za stenu u plamenu. Setimo se, tako\u0111e, da na\u0161 Tajni put \u010dine TRI PLANINE, a ove planine su igniske.<\/p>\n\n

Hajde sada da pre\u0111emo na istra\u017eivanje figure koja nam prikazuje pticu Feniks<\/strong> iz mitologije. U tom smislu, dajmo jo\u0161 jednom re\u010d Venerabilnom Fulkaneliju koji nam, govore\u0107i o ovoj jedinstvenoj ptici, u svom delu Filozofska boravi\u0161ta<\/em> ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n\n

\n

Tako, jednom kada je materija uni\u0161tena, umrtvljena, a zatim ponovo sastavljena u novo telo zahvaljuju\u0107i tajnoj vatri koja poja\u010dava onu u pe\u0107i, ona se postepeno uzdi\u017ee, uz pomo\u0107 umno\u017eavanja, do savr\u0161enstva \u010diste vatre, skrivene ispod lika besmrtnog Feniksa: sic itur ad astra<\/strong>. Tako i radnik, verni sluga Prirode, sti\u010de, uzvi\u0161enim znanjem, visoku titulu viteza, po\u0161tovanje sebi jednakih, priznanje svoje bra\u0107e i najzavidniju \u010dast \u010ditave svetske slave da bude ubrajan me\u0111u Ilijine u\u010denike\u201d.<\/em><\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Ptica Feniks je sama predstava Filozofskog kamena, tog dragog kamena koji predstavlja solarne pojedince koji su pobedili vreme, bolest i starost. Zato je to tre\u0107a figura koju istra\u017eujemo u ovoj izuzetno zna\u010dajnoj gravuri i vezanoj za VE\u010cNOST. Ima zanimljivih procena samog starijeg brata FULKANELIJA, da vidimo:<\/p>\n\n

\n

\u201eOna je jedini svedok svih epoha sveta i videla je kako zlatne du\u0161e veka metamorfoze od zlata do srebra, od srebra do bronze i od bronze do gvo\u017e\u0111a. Ona je jedina \u010dije prisustvo nikada nije izostalo na nebu i u svetu, i jedina se igra sa smr\u0107u i pretvara je u njenu dojilju i majku, \u010dine\u0107i da ona ra\u0111a \u017eivot. Ona ima privilegiju vremena i \u017eivota i smrti tako\u0111e, jer kada se ose\u0107a optere\u0107enom godinama, potla\u010denom dugom staro\u0161\u0107u i utu\u010denom od tolikih godina koje je videla kako prolaze jedna za drugom, ona dozvoljava da bude vo\u0111ena pravednom \u017eeljom i te\u017enjom da se obnovi kroz \u010dudesnu smrt. Zatim pravi gomilu koja nema imena na ovom svetu, jer nije ni gnezdo, ni kolevka, ni rodno mesto, jer tamo napu\u0161ta svoj \u017eivot. Ali to nije grob, kov\u010deg ili pogrebna urna, jer ona odatle uzima \u017eivot. Dakle, nije jo\u0161 jedan Feniks bez \u017eivota, koji je gnezdo i grobnica, materica i grob, palata \u017eivota i smrti u isto vreme, \u0161to se ovom prilikom, u korist Feniksa, sla\u017ee. Pa \u0161ta god da je, tamo, u drhtavim rukama palme, ona skuplja gomilu stabljika cimeta i tamjana. Pola\u017ee trsku na tamjan, a na trsku nard, zatim, sa pogledom punim tuge, poveriv\u0161i se Suncu, svom matadoru i ocu, spu\u0161ta se ili legne na onu loma\u010du da se oslobodi pritiskaju\u010dih godina. Sunce, favorizuju\u0107i pravedne \u017eelje ove Ptice, pali loma\u010du i, svede sve u pepeo, mirisnim dahom vra\u0107a je u \u017eivot.\u201d<\/strong><\/p>\n<\/blockquote>\n\n

I sada dolazimo do \u010detvrtog simbola, predstavljenog na ovoj gravuri zlatnim prstenom. Ovo je prsten pobednika, onih koji, stvoriv\u0161i sopstveni FILOZOFSKI KAMEN, mogu sebi priu\u0161titi luksuz da postanu SINOVI VE\u010cNOSTI ako to dozvoli vrhovna volja REALNOG BI\u0106A.<\/p>\n\n

I sada dolazimo do \u010detvrtog simbola, predstavljenog na ovoj gravuri zlatnim prstenom. Ovo je prsten pobednika, onih koji, stvoriv\u0161i sopstveni FILOZOFSKI KAMEN, mogu sebi priu\u0161titi luksuz da postanu SINOVI VE\u010cNOSTI ako to dozvoli vrhovna volja REALNOG BI\u0106A.<\/p>\n\n

Ova sveta individua o kojoj pi\u0161emo ima na glavi, sasvim opravdano, re\u010d AETERNITAS<\/em><\/strong>, \u0161to zna\u010di ‘VE\u010cNOST’<\/strong>, onu VE\u010cNOST koju su osvojili oni koji su se suo\u010dili sa PRINCOM OVOG SVETA, sa Zveri, \u010diji je tajni broj 666, oni koji su obavili TRI FAKTORA REVOLUCIJE SVESTI! Njihova DEVIZA.<\/p>\n\n

Moramo ista\u0107i dvanaest zvezda koje tako\u0111e okru\u017euju glavu Inicijata ili Adepta. Ove zvezde, budu\u0107i da su dvanaest, predstavljaju dvanaest autonomnih i samosvesnih delova svakog autoraealizovanog BI\u0106A.<\/strong><\/p>\n\n

Zavr\u0161avamo ovaj rad nude\u0107i vam nekoliko vrlo pravovremenih fraza za refleksiju:<\/p>\n\n

\u201eVe\u010dnost ru\u0161i svaku meru i uni\u0161tava svako pore\u0111enje.\u201c<\/strong><\/em>
\nPierre Nicole<\/p>\n\n

\u201eDr\u017eite se sada\u0161njosti. Svaka situacija, svaki trenutak ima svoju beskona\u010dnu vrednost, jer predstavlja \u010ditavu ve\u010dnost.\u201c<\/strong><\/em>
\nGete<\/p>\n\n

\u201eVe\u010dnost, dan bez ju\u010de i bez sutra.\u201c<\/strong><\/em>
\nMassillon<\/p>\n\n

\u201eKada se sve \u0161to je smrtno u nama obu\u010de u besmrtnost, bolje \u0107emo osetiti dostojanstvo svoje du\u0161e i plemenitost njenih kvaliteta; tada \u0107emo znati \u0161ta zna\u010di Duh.\u201c<\/strong><\/em>
\nRuben Dario<\/p>\n\n

\u201eNada je sila koja nas ispunjava hrabro\u0161\u0107u kada smo o\u010dajni.\u201c<\/strong><\/em>
\nG. K. Chesterton<\/p>\n\n

MORS CERTA, HORA INCERTA.<\/em><\/strong>
\n\u2500 \u2018Smrt je sigurna, \u010das je neizvestan. \u2019 \u2500<\/p>\n\n

KWEN KHAN KHU<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ova gravura, pored svoje lepote, podse\u0107a na arhetipove vezane za ve\u010dnost koje nalazimo u svetim spisima svih vremena.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":37846,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[159,482,471],"tags":[676,719],"contenido":[276],"fuente":[],"pilar":[],"fase":[],"conferencia":[],"read_online":[],"author_tax":[320],"class_list":["post-39331","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-alhemija","category-univerzalni-simboli","category-poruke-vm-kwen-khan-khu","tag-arte-sr","tag-alquimia-sr","contenido-clanci","author_tax-v-m-kwen-khan-khu-sr"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/39331","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=39331"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/39331\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":40027,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/39331\/revisions\/40027"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/37846"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=39331"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=39331"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=39331"},{"taxonomy":"contenido","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/contenido?post=39331"},{"taxonomy":"fuente","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/fuente?post=39331"},{"taxonomy":"pilar","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/pilar?post=39331"},{"taxonomy":"fase","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/fase?post=39331"},{"taxonomy":"conferencia","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/conferencia?post=39331"},{"taxonomy":"read_online","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/read_online?post=39331"},{"taxonomy":"author_tax","embeddable":true,"href":"https:\/\/vopus.org\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/author_tax?post=39331"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}